BBC: Zašto su Knežević i Đukanović u sukobu?

Optužbe za brojna kriminalna dela, zahtevi za crvenim Interpolovim poternicama, vanredne emisije i „rat“ na društvenim prežama, ulaz policije u televiziju – tako poslednjih dana izgleda odnos biznismena Duška Kneževića i vlasti Crne Gore Mila Đukanovića.

Sukob koji potresa Crnu Goru, ipak, prolazi kroz samo jednu od brojnih etapa.

S jedne strane, crnogorski državni organi ređaju optužnice protiv Kneževića i nadležnih u njegovoj kompaniji „Atlas grupa“ za različite pronevere – od pranja novca, do utaje poreza, sporne privatizacije i investicije.

Knežević je „begunac od pravde koji pokušava da, podižući galamu na političkom terenu, zakamuflira pravnu odgovornost“, opisuje ga predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

Knežević iz Londona, gde se nalazi jer, kako tvrdi u svojim izjavama medijima, ima i britansko državljanstvo, poručuje da će otvoriti brojne afere finansiranja poslova predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, njegove stranke Demokratske partije socijalista (DPS) i saradnika.

„Nismo više prijatelji, vrati moje pare“, obraća se Knežević Đukanoviću preko profila na društvenoj mreži Instagram.

U Mreži za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), koja se bavila istraživanjem na koji način je finansiran DPS, kažu da je jasno je da je Knežević čovek koji je imao pristup najvećim tajnama Đukanovićevog režima.

„Godinama je Knežević bio poznat kao jedan od tajkuna koji je blizak vladajućem DPS-u i čije je sve investicije i poduhvate na neki način podržavala ili promovisala vladajuća struktura – bilo Đukanović lično, bilo neki njegovi saradnici“, kaže direktorka MANS-a Vanja Ćalović.

Poslednju etapu sukoba predstavljala je najava da će Crna Gora zatražiti stavljanje Kneževića na „crvenu poternicu“ Interpola, ali njegovog imena i dalje nema na listi osoba koje traži Crna Gora.

Za Kneževićem je ranije raspisana nacionalna poternica.

Kako je počeo sukob?

Posle decenija u kome su percipirani kao partneri, Đukanović i Knežević imali su manjih sporova u poslednjih 15 godina, ali u otvoreni sukob ulaze posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine.

Po svemu turbulentni izbori obeleženi su najpre navodnim pokušajem državnog udara, za koji suđenje grupi osumnjičenih, u kojoj ima državljana Srbije i Rusije, i dalje traje.

Vanja Ćalović kaže da su promene u odnosima počele zbog neslaganja oko jedne od investicija Kneževića.

„Bilo je neobično da su se od svih spornih investicija u Crnoj Gori, baš Knežević i njegova investicija u bolnicu Meljine našli na meti.“

Od tada, epizode sukoba ređale su se kao na traci.

One najvažnije tiču se snimka na kome Knežević tvrdi da predaje kovertu sa novcem nekadašnjem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću, potom afera privatizacije „Telekoma“ i uloge firmi Kneževića i porodice Đukanović, kao i sudbina Kneževićevih banaka „IMB“ i „Atlas“ i njihova namena.

Šta će se promeniti?

Iako je sukob u javnosti veoma buran, sudskih epiloga – nije bilo mnogo.

Kneževićeva poslovna imperija jeste pretrpela udarce i smanjenja – pre svega kroz gotovo potpuni prestanak rada banaka, ali i pojedinih drugih delova sistema „Atlasa“.

S druge strane, direktorka MANS-a Vanja Ćalović kaže da je sukob, ali i saznanja o njemu do kojih je došao MANS, naterao i DPS da promeni način finansiranja svojih predizbornih kampanja.

„Mi smo analizirali donacije DPS-u u kampanji za parlamentarne izbore 2016. godine i saznali da je veliki broj socijalno ugroženih, maltene istog dana, uplaćivao toj partiji velike sume novca koje inače sebi nisu mogli da priušte.“

Vanja Ćalović kaže da je Specijalno tužilaštvo tvrdilo da su otvorili istragu, ali dodaje da nije napravljen nikakav pomak već da je DPS za predsedničke izbore promenio način na koji funkcioniše sa onim što naziva „crnim fondovima“, najpre kroz fiktivno smanjivanje troškova.

„Ova afera će uticati makar kroz pritisak da se promeni Zakon o finansiranju političkih partija. U kojoj meri će sve ovo promeniti Crnu Goru, zavisi od gospodina Kneževića koji je najavio da poseduje mnogo više informacija nego što je do sada objavio – oko 2000 sati snimljenog materijala i dokumentaciju u vezi i sa brojnim privatizacijama“, kaže direktorka MANS-a.

Ko je Duško Knežević?

Bogata karijera Duška Kneževića gotovo da se može poistovetiti sa razvojem poslovnog okruženja u Crnoj Gori u poslednje tri decenije.

Knežević je rođen u Podgorici, ali je ekonomiju studirao u Beogradu, gde je na Pravnom fakultetu stigao do doktorske titule.

Ostao je vezan za srpsku prestonicu – u biografiji navodi da u njoj predaje ekonomske predmete na privatnom Univerzitetu Union.

U Beogradu je osnovao i Beogradsku bankarsku akademiju, visokoškolsku ustanovu koja na svom sajtu ne navodi da pripada Kneževićevoj imperiji, ali se na pojedinim sajtovima „Atlas grupe“ i dalje ubraja u Kneževićevo vlasništvo.

Kompaniju „Atlas grupu“ osnovao je pre gotovo 30 godina i na njenom čelu se i dalje nalazi.

Od 2010. godine, član je Globalne inicijative „Klinton“, a nekadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona doveo je u Crnu Goru, zajedno sa Vladom DPS-a.

Sport je velika ljubav crnogorskog biznismena, pa kroz svoje brendove spozoriše pre svega košarkaške, vaterpolo i fudbalske klubove u Crnoj Gori.

Bio je vlasnik i košarkaškog kluba „Atlas“ u Beogradu – nastalog kupovinom „KK Beopetrol“, pa ugašenog nekoliko godina kasnije.

U svojoj biografiji ističe i filantropski aspekt, pre svega kroz rad svoje „Atlas fondacije“.

Poslovna imperija „Atlas grupe“

Oko 30 kompanija direktno ili indirektno deo su „Atlas grupe“, Kneževićevog poslovnog poduhvata još iz vremena Jugoslavije.

Dve banke, berza, prvi privatni univerzitet, investicioni i penzioni fondovi, osiguranje, turistički kompleksi, posebno za medicinski turizam – teško je nabrojati sve Kneževićeve projekte.

„Knežević je razvijao poslovnu imperiju u Crnoj Gori – banku, univerzitet, da bi ubrzo potom Đukanović osnivao biznise u istim oblastima“, kaže direktorka MANS-a.

Milo Đukanović se navodi kao vlasnik dela akcija Univerziteta Donja Gorica – drugog privatnog univerziteta u Crnoj Gori, dok je njegov brat Aco većinski vlasnik Prve banke.

Pokušao je Knežević da se bavi biznisom u regionu, a i šire – u Srbiji, Rusiji i na Kipru.

U Srbiji je bio vlasnik „Atlas banke“ koju je prodao grčkoj „Pireus banci“, a povratak na tržište pokušao je berzanskom kupovinom akcija „Univerzal banke“.

Banku istog imena osnovao je i u Rusiji, ali je ona ostala bez licence.

Kneževićeve firme sarađuju sa svetskim investicionim kompanijama iz UAE, Londona, SAD.

Izvor: BBC News na srpskom