Без дјеце
1 min readПише: Никола Маловић
Човјек никне и узраста у увјерењу да је имати дјецу нешто што се подразумијева, па је питање времена с ким ће бити зачета, да ли из обостране љубавне и брачне пуноће, или пак из случаја. Али да ће дјеце бити, сви који их још нису добили, углавном вјерују космоса
*
Људи без дјеце су социјални инвалиди
*
Људи без дјеце никад нису фотографисали ручицу у руци, пољубац у фонтанелу, ножицу, обрашчић, људи без дјеце никад нису прошетали своју бебу корзом, дали јој да љети лизне први сладолед, никад нису казивали види море, види небо, види мјесец, никад је нису крстили и били с њом на литургији, никад нису постали власници колекције комплимената како је само лијепа та беба, то дијете, никад нису чули да личи и на оца и на мајку, али да има и од бабе и ђеда, никад нису могли да је науче да плива, вози бицикл, да напише своје име прво ћирилицом, па латиницом
*
Авај, живимо у временима у којима су љекови и храна постали отров, у којима нас запрашују из ваздуха и вакцинишу на земљи, зраче нас, а ми пристајемо на суживот са злом, свјесни или несвјесни Агенде 2030, разједињени, без странке или силе, глобално гледано, која би силом, јер милом не може, стала у крај депопулацији планете Земље
*
Дјеца Колективног запада и дјеца Глобалног југа су непожељна, она су, хвала Билу Гејтсу на синтагми којом се офирао у генерисаној намјери да науди човјечанству као Божјој креацији – бескорисне изјелице. Но ако су наша дјеца бескорисне изјелице, ко онда једе плодове земље с благословом глобалне закулисе? То их једу дјеца пребогатих људи који су до те мјере демонизовани да ће изазвати употребу нуклеарне бомбе, по свој прилици прво у Европи. Да би имали више
*
Људи без дјеце немају будућност у генетском смислу, али оним што чине, тиме што пате због своје Богом дане инвалидности, могу многима да помогну, задужбинама, тајним донацијама, фондацијама, монашењем, стипендијама, великим дјелима
Удоба моје младости дјеца су гледала своје са мушкарцем упарене мајке, своје са женом упарене очеве. Дјеце је било скоро па у сваком браку. С руком на срцу, не памтим да је неко био бездјетан, како се то у народу немилосрдно каже (као што се каже да је неко ћорав, ћопав, ћелав, ћосав…), између осталог и зато што дијете махом преко својих другова из вртића или школе долази у контакт с особама које су их направиле и родиле.
Човјек никне и узраста у увјерењу да је имати дјецу нешто што се подразумијева, па је питање времена с ким ће бити зачета, да ли из обостране љубавне и брачне пуноће, или пак из случаја. Али да ће дјеце бити, сви који их још нису добили, углавном вјерују.
Колико историјски јуче, почели смо да опажамо како се многи парови „боре да добију бебу“. На овај или онај начин многи су их и добили, вјештачком оплодњом, инверзијом животног ритма и здравијим начином живота, молитвом током 40 дана строгог поста мимо Великог поста, када оба супружника узимају грожђе са хиландарске лозе Светог Симеона. Неки и по више пута.
Но има и оних парова који су све пробали, у свему су компатибилни само не у имању дјеце.
Дуго они чују реченице у којима окружење у стрип-облачићима поручује да има још времена, да ће дати Бог, а онда и стрип-облачићи занијеме, јер дјеце нема.
Иако би мушкарац по дефолту могао, жена од једног тренутка више не може. Можда би могла с другим мушкарцем, али је као нашу жену везује светиња брака. Исто важи и за мушкарца. Можда би могао са другом женом? Да ли је дијете важније од брака, да ли је дијете сврха живота, да ли живот не вриједи без дјеце и зашто не вриједи, ако не вриједи?
Људи без дјеце су социјални инвалиди.
Они никад своме дјетету нису промијенили пелене, никад се са другим родитељима, чак ни са својим, нису консултовали у вези с тим шта да раде кад беба почне изненадно да плаче, шта да раде кад је муче грчеви, кад почну да расту зуби, кад неће да једе, и проче… шта беба једе, кад се у јеловник убацује месо, колико јело мора да буде топло, а колико пак вода за купање – да се дијете не ошури…
Људи без дјеце никад нису фотографисали ручицу у руци, пољубац у фонтанелу, ножицу, обрашћић, људи без дјеце никад нису прошетали своју бебу корзом, дали јој да љети лизне први сладолед, никад нису казивали види море, види небо, види мјесец, никад је нису крстили и били с њом на литургији, никад нису постали власници колекције комплимената како је само лијепа та беба, то дијете, никад нису чули да личи и на оца и на мајку, али да има и од бабе и ђеда, никад нису могли да је науче да плива, вози бицикл, да напише своје име прво ћирилицом, па латиницом.
Људи без дјеце никад нису одвели своје дијете у вртић, ни у школу, нису се тамо сусрели са осталих тридесеторо другара и дупло више њихових родитеља. Они никад нису имали први рођендан, никад нису палили свјећицу, пјевали Данас нам је диван дан, нису се дружили са генерацијом тога дјетета, нису направили социјалне везе са људима који такође имају дјецу, нису дијете пустили да оде на први излет, да преспава код друга или другарице…
Људи без дјеце, као трудне жене у труднице, гледају у људе с дјецом. Како их родитељи лијепо облаче, како се о њима брину, како их уче ријечи, како их удвоје носе у колицима ако је град пун степеница, као што су Херцег Нови или Дубровник, како понекад вичу, а понекад имају на раменима и на глави уснулу или уснулог, како су само дивни, миришљави, тако утроје или учетворо комплетирани.
Каже мудрост да и у браку без дјеце постоји троје, муж, жена и Исус Христ. Истина је то, али све наше искуство казује да је дијете предуслов да би човјек постао више од мушкарца и био отац, а жена била виша тиме што је постала родитељица.
Смрћу људи без дјеце, по Павићу – иако је он био само генијални писац, али не и духовни отац – умиру сви преци, што је престрашно. Сјеме треба да да сјеме и да сјеме има сјеме које ће дати сјеме.
Авај, живимо у временима у којима су љекови и храна постали отров, у којима нас запрашују из ваздуха и вакцинишу на земљи, зраче нас, а ми пристајемо на суживот са злом, свјесни или несвјесни Агенде 2030, разједињени, без странке или силе, глобално гледано, која би силом, јер милом не може, стала у крај депопулацији планете Земље.
Западни мушкарац је данас једва плодан, жена једва фертилна. Кампања да се живи што дуже у уживању, да тјелесни гушти никад не престану, да еволуирају у ЛГБТитд. wаy оф лифе, кампања да се до пред сам крај живота ради за отплату кредита, да жена сама одгаја дијете, да жена никад не има дијете, да мушкарац, ако нема пара, никад не пресијече економску пупчану врпцу с родитељима, или једним од њих, не иде наруку пројави будуће дјеце.
Дјеца Колективног запада и дјеца Глобалног југа су непожељна, она су, хвала Билу Гејтсу на синтагми којом се офирао у генерисаној намјери да науди човјечанству као Божјој креацији – бескорисне изјелице. Но, ако су наша дјеца бескорисне изјелице, ко онда једе плодове земље с благословом глобалне закулисе? То их једу дјеца пребогатих људи који су до те мјере демонизовани да ће изазвати употребу нуклеарне бомбе, по свој прилици прво у Европи. Да би имали више.
Да би на концу имали све.
И поклонили се имаоцу свега свијета, ономе чије се име у хришћанству не спомиње, а који ће се зацарити у Трећем храму у Јерусалиму.
На питање лоших логичара, а како онда фамозни они, и њихова дјеца, неће бити озрачени, одговор се рачва. Баш је брига палог арханђела за његове слуге. Важно је да се науди људском роду и његовом сјемену. Ђаво може све, чак и да посредује кроз вјештачку интелигенцију, али не може једно: не може да створи сјеме, не може да да живот, зато се упиње из петних жила да петља са генима, да генетски модификује, да убацује генске драјвове, да генским терапијама, што је једна од дефиниција вакцина након к-19 доба, или пак течним нано-роботима, што је друга – науди људима као Божјој креацији. И њиховој дјеци.
Дјеца су данас постала ресурс.
Краду се бесомучно, јер могу послужити као икебана у ЛГБТитд. паровима, могу немилосрдно бити изрезани због резервних дјелова, па коме седмо резервно срце, коме осми бубрег, трећа јетра, могу бити – о, ужаса – постављени на сатанистички олтар, адренализовани од страха до смрти, донори адренохрома, најскупоцјеније дроге, светог грала младости, потом ритуално убијени, та дивна чеда, наша дјеца.
Имати дјецу и немати дјецу једнако је тешко.
Огледати се у њиховим невиним очима и пунити се срећом, једнако је лако као и немати искуство дјететове патње или смрти за живота родитеља. Јер је ово друго да се не пожели никоме.
Људи без дјеце немају будућност у генетском смислу, али оним што чине, тиме што пате због своје Богом дане инвалидности, могу многима да помогну, задужбинама, тајним донацијама, фондацијама, монашењем, стипендијама, великим дјелима.
Бити без дјеце је мука сваког малог Прометеја коме једнако велик орао сваког дана једе џигерицу живу. Бити без дјеце у времену новог Великог рата јесте благослов под условом да иза неког великог дјела којим се хвале свачија дјеца стоји прави родитељ.
Извор: Печат
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
KOLIKO DJECA IMALA LICA IZ KALENDARA CRKVENOG …PUN KALENDAR CRKVENIH LICA BJEZ DJECE …SVA DJECA SVJETA SU TVOJA POTOMCI EVE I ADAMA A TEK STO SVOJ DJECI SVIJETA JE OTAC BOG …PRAVI OTAC JE BOG A KROZ NAS DJECA SE RADJAJU …I MI POKUSAVAM VASPITAT IH U ZIVOTU GDE MINIMUMN10 SATI SMO VAN KUCE A KAD DODJEMO TREBA DJECI JELO SPREMIT OPRAT OPEGLAT …I KADA ZAVRSIMO NAJNEOPHODNIJE POSLOVE OKO KUCE I UPOZNAMO SE S NAJVAZNIJIM INFORMACIJAMA O MJESTU I SVJETU GDE ZIVIMO ZA DJECU NAM OSTANE 1 SAT DNEVNO TJ.PO DJETEU POLA SATA IL MANJE JER I MI JEDEMO SPAVAMO S ZENIM RAZGOVARAMO …TAKO DA SU NASA DJECA NASA SAMO OKO 1 SAT DNEVNO… A TA DJECA IMAJU GENE OD ADAMA I EVE DO DANAS I NEKA ZLA NEKA DOBRA …SPASAVAMO SE TAJ KRST NOSECI …A DAL DJECA NASA IL BOZIJA …DAL TESLA DJECU IMO DAL IH JOVAN CVIJIC IMO IL MIKA ALAS IMAL DANAS OBRENOVICA OSNIVACA SRBIJE KOJA TEK OD NJIH …IL IMAL DANAS KADICA VISE NO POTOMAKA KNJAZ DANILA …SVA DJECA CELOG SVIJETA SU NASA AL MANJE NASA NEGO OCA NEBESKOG …DECA SU KRST KOJIM SE SPASAVAMO …AKO VOLIS I ZELIS DJECU USVOJI IH … SIGURNO PRETKA IMATE ZAJEDNICKOG TI I DJECA TA …MOLI DJEVOJKE IL ZENE KOJE BI ABORTIRAT HTELE DA IM TI ODGAJIS DJECU KO U PJESMI BOLERO GRUPE JELENA JER VIDE LI U KAKVOG HRASTA IZNICE DJETE TO KOGA MAJKA RODILA I PRED TUDJA VRATA OSTAVILA A NIJE GA UBILA U UTROBI …JER BOG DADE ZIVOT KROZ RIDITELJE …DJETE JE KRST …UZMI KRST …SVA DJECA SU TVOJA I NASA AL PRVO BOZIJA …DAKLE USVOJ DJETE MOLI NECIJU MAJKU DA NE ABORTIRA NEGO DA RODI …BOGU I VECNOSTI LEPO BIT CE …TEK PO VASRSENJU VIDE CE SE KO NAMA JE BLIZNJI …KOME MAJKA OTAC DJETE PRECE OD BOGA NIJE U VECNOSTI OSTVAREN …DALKLE TEK U VECNOSTI SAZNACE SVAKO IMAL LI DJECU RODITELJE …KRST BRZO UZMI ONDJ KOJI ODGOVARA TI A AKO NE GLEDAS DA SVA DJECA SU NASA I UZMES DJETE NEKO KO KRST …JER NISU SVI AVRAMOVI POTOMCI AVRAMOVA DJECA …
Текст има пуно понављања,aли мислим да коментатори нису схватили шта је човек хтео да напише. Мислим да је писао о болу који осећају људи без дјеце. Истовремено, да ће се ти људи потрудити да служе другима. Познајем ту бол, али ме је Бог погледао па сам спознала радост мењања пелена.
Evo saznasmo da oni koji nisu mijenjali us.ane pelene ne znaju kakvo zadovoljstvo su propustili.
Никола, ово вам је тежак шкарт од текста.
Запослите неког уредника или лектора. Овај текст је пун грешака, чудног форматирања, и понављања целих пасуса.
Bolesnik
Nije problem što ovaj covjek piše ovakav tekst,problem je da objavljujete i samim tim prihvatate ovakve stavove
Treba razlikovati kvalitet od kvantiteta. Najviše se razmnožavaju oni najgori i time prave veliki broj kopija sebi sličnih a nikakvih. Takvi i jesu običan konglomerat, ljudska masa bez mozga, obrazovanja i vaspitanja, rulja prednaznačena da radi manuelne i repetitivne poslove, da ždere, prdi i razmnožava se.
Previse dugo, poceh a ne dovrsih. Ko zna sta je autor htio da kaze.
Ја мислим да је хтио рећи да су Тесла, Његош, свети Василије, Петар цетињски и бројни други светитељи и монаси и други људи без дјеце, мање вриједни од неког припадника одређене мањине који своје десеторо дјеце ћера да просјаче по улици.
Kao čovek bez dece koji je pročitao sve knjige autora želim da kažem da decu nemam jer se bojim da bi izrasla u reta*diranu spodo*u sposobmu da napiše ovakvo đubre.
Aferim ti ga Nikola Brate
Aferim na cemu? Sta je pametno u tekstu? Nikad necu zaboraviti sledecu scenu sa sudjenja Nikoli Kaludjerovicu kojemu su ubili sina i koji mu je bio jedino dijete. Sudija, kojoj je bila strana pretpostavka nevinosti jer je gotovo vikala, u zapisnik je diktirala podatke Kaludjerovica i u jednom trenutku izdiktirala „BEZ DJECE“. Ko je iz C.Gore sve mu je jasno, a meni nije tesko da pojasnim: djeca su svetinja u koju se ne dira; izvor najvece srece, a nazalost i najveceg bola ponekad. U to se ne dira i ne pise se ovako.
Kakva je ovo kombinacija teorija zavjera i vjerske zatucanosti. Nijesam drugo ni očekivao od ove osobe. Djece ima koliko hoćeš, samo ih nema kod nas. Ima ih u Afganistanu, Pakistanu, Gazi, širom Afrike. Djecu pravi sirotinja, a ni jedna nauka do sada nije uspjela da objasni zašto je to tako. Dok smo bili sirotinja, moj đed je imao 11-toro đece. Sledeća generacija je imala dvoje ili troje, a oni posle njih jedno ili ni jedno.
SIROTINJA DJECU RADJA DA BI KAD OSTARE BAR 1 NEDELJNO IH OBISLO XJETE , PA I POSAO PORODICNI IDE BOLJE S MNOGO DJECE I ODBRANIE SE LAKSE KAD IH NAPADNU NEGO DA JEDNO IL DVOJE. ZAMISLI 13 DJECE A 94 UNUCADI …NE TREBE PENZIJA NO SAMO BRIGA DA NE SVADJAJU SE KOD KOGA CES NA RUCAK TOG DANA…NIT SU STARI NASI LUDI NIT BLESAVA BIBLIJA KAD NAPISA SE …RADJAJTE SE …A DAL BLESAVI ONI KOJI TROSE VISE NO STO TREBA I UZIMAJU VISE NO STO IM POTREBNO A NE RADE KOLKO MOGU …
„Људи без дјеце су социјални инвалиди“
Nije lijepo pricati tako za svestenike.
Ne diraj one bez djece, sram te bilo. Koja vajda od tebe, sem što si zamislio da si pisac i pametan, a ipak si najobičniji prepisivač i vlasnik male nevažne knjižare od koje želiš napraviti ustanovu. Tesla, Andrić, Crnjanski i dr nisu imali djece, ali o njima znaju sva djeca.