Биће потребни блесиметри!

Пише: Јован Лакићевић

Можда Црној Гори ускоро неће бити потребни респиратори, али би јој, у овом часу, добродошли некад популарни БЛЕСИМЕТРИ! Наиме, уочи ових избора, наслушали смо се толико смијешних и будаластих изјава од особа из режимске хоботнице, да је конкуренција била никад жешћа и да се питање евентуалног побједника, без поузданог блесиметра не би могло ријешити!

Да није како је, ово би била прилика да се насмијемо сваковрсном бестијалном, често бесрамном лупетању добро плаћених најамника одлазеће пљачкашке и лоповске власти, па и њихових налогодаваца. Поготово на рачун Цркве и њених великодостојника, који су им, како смо и предвиђали, „главни противници у изборима“. Ипак, није нам до смијеха.Јер, битка је добијена, али „рат“ ће потрајати.
Изгледа да им је изјава челника једне од рубних општина (Петнице): „Морамо побиједити по сваку цијену!“, била лајт мотив њихових изборних напора, а неофицијелни изборни слоган : „Свим средствима бранићемо покрадено“ – снажан мотивациони стимуланс уочи последње (изгубљене) битке.

Овога пута предмет нашег занимања је веома чудна, посве атипична изјава још увијек актуелног(докле?) Поглавника , упућена „браћи“ из Србије, дата на ТВ Никшић од прије неко неколико дана.

Нећемо се бавити оном претходном, такође датој у родном Оногошту, гдје већ уобичајено говорио о онима „ који раде за туђе интересе“ (мене би више занимало за чије ли то интересе Поглавник деценијама ради, мада је то и тицама познато), како ће их „бацити у политичку прошлост“ (тешко њима! )и како „Ц.Г. неће бити плијен Србије (!) и великосрпских националних интереса, о чему свједочи комплетна медијска и политичка слика Србије…“

Оно што се чуло са поменуте ТВ свједочи да је на дјелу био неки посве други писац говора. Ту се Господар до јуче заробљеног црногорског феуда први пут, на овај начин, обраћа браћи из Србије, говорећи о „превазилажењу подјела и буђењу позитивних емоција код људи који су свим својим породичним коријенима везани за Црну Гору и који из пркоса носе неку туђу, а не црногорску заставу…“ Па још: “Оне који данас потенцирају своју припадност другој држави, на тој адреси их не цијене и сматрају их ОБИЧНИМ КРПАМА и да им је једини паметан избор да се врате Црној Гори…“

Чусте ли ово, људи?

Особа која је у вријеме покраденог референдума, са Соланом и Лајчаком (а и челницима у Београду!) забранила улазак у Ц.Г. људима са црногорским личним исправама (било нас је око 250.000) , сад прича о „буђењу позитивних емоција“! Тада је црногорска врхушка завршила са позитивним емоцијама, а број декларисаних Црногораца, од неколико стотина хиљада у Србији, спао је на цифру од 60 хиљада! (Неки ајвани из врха Монтенегра су недавно говорили о присилној асимилацији Црногораца!)

Не бих овога пута ни о „туђој застави“, јер, ту очито нема помоћи. Ако монтенегрини нијесу досад схватили да је тробојка била црногорска застава, да је у њеној боји и актуелна црногорска ношња, о томе не вриједи говорити.
Посебну пажњу заслужује она досјетка Поглавника како нас у Србији сматрају – „обичним крпама“!( А како сте, молићу лијепо, ви гледали годинама на Србе у Црној Шуми?)

Позивајући сународнике да се на овај или онај начин врате својој Црној Гори, М. Ђ. је још једном безочно увриједио стотине хиљада својих несуђених суграђана, од којих ће се многи вратити својој завичајној постојбини, али тек сад кад њених издајника не буде више на власти!

Овај часни Портал ми дозвољава да у текстовима будем понекад личан, па ћу то и овога пута злоупотребити са неколико подсјећања.

Као београдски новинар и српски гуслар, а потом и функционер Републике Србије (у једноумљу) Прошао сам Србију уздуж и попријеко. Увјерио сам се да готово нема кутка кога Црногорци , односно Црногорци, Брђани и Старохерцеговци нијесу населили у последњих, рецимо 300 и нешто више година, почев од сеобе под А.Чарнојевићем.

Нове генерације, нажалост, мало знају о тим сеобама. Крајем 17. вијека, када је Шумадија, захваљујући неком страшном помору била испражњена, тамо су стигли Старохерцеговци, претежно Пивљани и Дробњаци, а било их је и из старе Ц. Горе ( из Косијерева у Косјерић, рецимо). И задржали су, готово сви одреда, своје славе и презимена. Донијели су и своје топониме. Повеће село надомак Крагујевца, рецимо, зове се Никшић (гдје је рођен један од последњих предсједника СФРЈ Бора Јовић). Зна се да су Ере – Ерцегоци. Да је све до Драже Марковића. oд Нове Вароши до Ваљева постојао званично Црногорски срез. Mачва и Поцерина су насељене из Старе Херцеговине, а ту, дабоме, спада и Јадар, односно Вуков Тршић.

Они који хоће да од нас, по Секулином и Штедимлијином обрасцу, направе „Црвене Хрвате“, треба да знају да су двојица вођа српских устанака, поријеклом из данашње Ц. Горе. Карађорђе из Васојевића –Роваца, а Милош Велики из Братоножића. Да су 33 Карађорђеве ( и Милошеве) војводе биле у првом, или другом кољену из данашње Црне Горе. Да је Прота Матија, један од главних кандидата за вођу Првог устанка, а потом сјајан диломата, као и Љуба Ненадовић, пријатељ и биограф Његошев, из Мораче – тако им пише на гробовима у Бранковини. Да је највећи јунак Првог српског устанка, Хајдук Вељко Петровић, син Петра Сирењара Радовића, блиског рођака војводе Мине, такође из Мораче. ( У Вељковој Неготинској Крајини има и данас више чисто црногорских села са аутентичним завичајним презименима).

За млађи нараштај поменућу још три сеобе, договорене између Краља Милана и Књаза Николе, када је више хиљада црногорских ( и херцеговачких) породица, крајем 19. вике населило Топлицу и Јабланицу и крајеве према (тада) османском Косову. У вријеме аустроугарске окупације Црне Горе, тамо ће се склонити и знаменити црногорски комити, који ће на челу са комитским војводом Јованом Радовићем дићи Топлички устанак, непосредно прије повратка српске војске из Солуна. Тада су нам „браћа“ Бугари за одмазду побили 21.000 српске нејачи, о чему се и дан данас ћути, а није у питању „чување браства и јединства“!?

Из Тоиплице и Јабланице највећим дијелом формиран је и чувени Гвоздени пук, који ће, за сва времена, бити на понос свим Србима! Не бих овом приликом ни о Војводама Живојину Мишићу, ни о Петру Бојовићу, ни о другим војсковођама и знаменитим личностима са простора данашње Црне Горе. Ни о сеобама , рецимо у Војводину, између два рата, и након оног Другог, када су из Црне Горе насељени Врбас, Кула, Крушчић, Савино, Село, Ловћенац и други војвођански простори… По мојој скромној процјени, са простора негдашње Зетске Бановине насељено је најмање три четвртине данашњих становника Србије. Тим поводом сам знао некад у шали да кажем својим пријатељима Србијанцима: „Не знам, заиста, што се ви не би звали Црногорцима“.

Толико о наративу о „два народа“. Упркос томе, нико од судионика у актуелним изборима, СПЦ понајмање, није порицао сувереност и самосталност Црне Горе. Лаж је ординарна да се то доводи у питање!

Умјесто приче о даљој прошлости, испричаћу вам једну анегдоту скоријег датума. Негдје деведесетих година, мој пријатељ и брат Бошко Вујачић и ја били смо гости у неком скромном студентском објекту на Авали челним људима београдских клиника и других здравствених установа у главном граду. Када сам нашег домаћина, тада директора Универзитетске клинике, најмлађег међу њима, М. Бојића, упитао:“Па ко ће овдје да слуша гусле?“, рекао ми је: „Од нас 25 – 24 су Црногорци, на челу са проферором Секуловићем.“

Дакле, у једној посебно стручној и крајње специфичној научној области, медицини, нашао се толики број, како Поглавник рече – „црногорских крпа“! Кад неко не зна, а учити се не да, не може му се помоћи!

Дуго времена, захваљујући науку из родне Мораче, изјашњавао сам се и сам као Црногорац, рачунајући да су Црногорци – први Срби! И таман кад сам посумњао и помислио да је у питању неопростива заблуда, догодиле су се божанствене литије, које су Црну Гору вратиле себи. На понос свеукупном Православљу. И немјерљиво и несумњиво допринијеле побједи опозиције!

Сад сам више него икад убијеђен да су Црногорци заиста понајбољи међу Србима, ма како се тренутно изјашњавалиЈо

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: