Бјелајац за ИН4С: Наредба о српској „окупацији“ Црне Горе је суштински фалсификат

Црногорско ревидирање историје, изобличавање историјских истина и чињеница, у пуном је маху у години великих јубилеја, када прослављамо вијек од побједе у Великом рату, и историјски датума 26.11.1918, када су се Црна Гора и Србија ујединиле у једну државу, и тиме оствариле вјековни сан и завјет једног народа, једне крви, једне вјере, једног писма.

Поводом искривљења и фалсификовања историјских чињеница, конкретно везано за наредбу војводе Живојина Мишића, „којом се маше“ у надирућој антисрпској хистерији разговарали смо са војним историчарем, научним савјетником Института за новију историју Србије, др Милом Бјелајцем, који је за ИН4С казао да је то била војна наредба која се односила на посједање територије, јер би, у супротном смислу, све савезничке војске биле окупаторске.

„Гдје год су долазили војници Другог југословенског пука звали су их ослободиоци. У ово ново вријеме се хоће рећи да је одлука о уједињењу пала због војног присуства и притиска. Па, црногорске устаничке снаге су биле бројније, а снаге српске војске главнином у Котори, на Цетињу и Подгорици“, нагласио је Бјелајац.

Бјелајац је за ИН4С доставио фотографију из сјећања генерала Драгутина Милутиновића, гдје се истиче инструкција регента Александра према Краљу Николи. И то ако покуша да дође у Црну Гору!

Дакле, то је инструкција регента Александра према краљу Николи у склопу борбе за династичку превласт, а никако Мишића и Врховне команде за поступак према становништву.

Врховна команда, насупрот, даје прецизна наређења о пажљивом опхођењу Скадарских (Јадранских) трупа према локалном становништву. Из њене архивске грађе се види да се Црна Гора ослободила устаничком акцијом на којој честита Лакићу Војводићу тада пуковник Драгутин Милутиновић, каже Бјелајац.

Трупе имају наређење да не агитују и да се не мијешају у политичке размирице. Становништво срдачно дочекује војску. Чак и албанско захтијева заштиту.

– Основни задатак Јадранских трупа је да главнином дође у Котор како би заштитило флоту за Југославију. Строге наредбе су и за устаничке снаге Косте Пећанца који сарађује са црногорским устаницима. У случају недисциплине његових требало им је забранити даље напредовање у Црну Гору. Никакве наредбе као ове која је приписана Мишићу, нема када се тиче односа према народу у Црној Гори, наглашава Бјелајац. 

Народ иште уједињење

Треба подсјетити да је краљ Никола отворено радио против уједињења од 1916. и да су због тога на крају два његова предсједника влада подносила оставку, убјеђујући га не може против народне воље. „Народ, иште уједињење“. На крају Никола је 1913. сам покренуо питање уједињења и до прољећа 1914. било је договорено да се династичко питање ријеши по њемачком моделу из 1871, наводи Бјелајац и додаје да су преговори су прекинути због држања Аустроугарске која је била против и била спремна да то искористи као повод за рат.

„Шта рећи о томе да се данас много тога фалсификује зарад промоције једне нове политике, па и идентитета. Заборавља се да је сам краљ Никола себе називао једним од два стара српска краља, да је у прокламацијама говорио о милом српству, да је његова „Онамо, онамо“ била намијењена Призрену, да је највиши орден за храброст био „Медаља Обилића“.

У данас оспораваној и фалсификованој интерпретацији одлуке Велике народне скупштине српског народа Црне Горе упућене не само српској влади него и савезницима све то је побројано као и жеља за уједињењем са другим дијелом истог народа јер сама, сиромашна Црна Гора не би имала никакву будућност.

Бјелајац је дао и један лични осврт на „лудило“ овог времена у Црној Гори, и казао да мисли да би се његов покојни дјед, чије кости одмарају на Жугића Барама, „окренуо“ када би чуо да је он, добровољац од 1916-1918 дошао у своју Црну Гору као брутални окупатор.

-Слично би било и са неким другима који се повратише из заробљеништва и узеше у одбрану Цетиње од побуњеника из којих је стајала Италија из свог интереса.
Све ово данас видим као убрзано докидање веза са прошлошћу каква је некад била и насилно стварање подела и анимозитета, казао је он.

Подсјетимо, у антисрпској кампањи и лажима који се шире путем плаката мржње којима су били облијепљени неки градови у Црној Гори, наредба војводе Живојина Мишића је представљена као „окупаторски чин“ српске војске и њеног заповједништва.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: