Бокешки Срби католици књазу Николи: Доброћани срцем вапе – нека се понови српска слава!
1 min readДоброћани, сусједи заслужној Црној Гори, усхићени срцем вапе: у добар час кнеже засјао мач у твојој витешкој десници. Нека се већ скрше ланци сужњи наше браће и понови по теби српска слава, наводи се у телеграму Славјанске читаонице из Доброте упућеном књазу Николи 1875. године, чији су оснивачи били поносни бокешки Срби и истакнути чланови покрета српских католика.
Професор Лазо М. Костић у својој књизи Католички Срби пише да је овај покрет настао спонтано, из чистог родољубља, а да су га сачињавали искључиво школовани људи, истакнути интелектуалци.
Он посебно наводи примјер Цавтата, гдје су готово сви становници били Срби, али истиче и како је и у Боки Которској живјело доста покатоличених Срба који никада нису пристали да се одрекну свог српског поријекла. Највише бокешких Срба католика живјело је у Доброти одакле је краљу Николи стигао телеграм потписан руком Вида Каменаровића, једног од оснивача Српске (Славјанске) читаонице, истакнутог бокешког Србина католичке вјере.
Каменаровићи су једно од најпознатијих поморских братстава Доброте, које је у периоду од 18 до 20 вијека дало 109 помораца, од којих 68 капетана и које је располагало великим богатством. Они воде поријекло из Херцеговине, од племићке српске породице Красојевић, која се спомиње још 1480. године.
Капетан Видо Божов Каменаровић (1827-1911) је био један од оснивача и први предсједник Српске (Славјанске) читаонице у Доброти, основаној 1862. године, претечи данашњег Дома културе, на којој се вијорила српска застава. Заслугом Вида и његовог брата Пава Каменаровића, такође активисте покрета Срба католика, и пред црквицом Светог Ивана вијорила се српска застава са бијелим крстом на црвеном пољу и четири слова С.
За почасног предсједнике Видо је предложио је самог књаза Николу, а у поздравном говору, између осталог, је казао да оснива читаоницу због очувања српског језика који је за њега представљао темељ српске народности.
Видо је честитао поновно отварање Српске читаонице на Савиндан 1895. године у Херцег Новом (након више насилних затварања од стране аустроугарских окупатора) ријечима: ,,Ерцегновски тај храм нови; Нека с неба благослови; Брацке слоге Свети Сава; А ја кличем: Слава, Слава!’‘
Видов брат, Паво, био је начелник добротске општине од 1882. до 1888. године. На Цетињу, поводом ободске свечаности у име Срба из Далмације, Дубровника и Боке, Каменаровић држи познату здравицу (објављену у „Српском Гласу“ бр. 32. из 1893. г.):
“…Ми смо синци једне мајке миле,
Крв нам једна мили кроза жиле,
Славске су нас задојиле груди.
Ка’ што птица своме јату лети,
Дух нас креће, рек би, да полети
Гдје највеће сродни су нам људи.
Тајним гласом кличе нам природа,
Да крв није, да крв није вода.
Те брат брату са заносом хрли.
Па ево нам прекрасна призора,
У свом крилу данас Црна Гора
Брата гледа гдје се с братом грли.
С братом грли да прослави сјајни
Тај просвјете зачетак значајни,
Ком четврти ево в’јек се пуни.
Да, Обода врху развалине
Чим просвјете новим сјајем сине,
Вјенцем славе српска чела круни…“
Приликом крштења сина књаза Николе написао је и пјесму којом поручује:
“..Хвала Богу, хвала великоме
а честитост књазу свијетломе
који влада сред Цетиња равна
кога слуша кршна гора славна,
гђе се давно сачува слобода
јуначкога српскога народа…“
,,Глас радосно одјекује у цијелој Србадији: Католик си и дични Србин!“
Браћа Каменаровић били били су блиски Српској народној странци, чији члан је био и познати српски књижевник и политичар родом из Будве – Стефан Митров Љубиша.
Један од браће – Паво, изабран је за посланика у Далматинском сабору 1895. године, што бројни Срби поздрављају, а најупечатљивији је телеграм са 134 потписа познатих Срба Дубровчана у ком се наводи:
,,Твојијем избором, Бока својијема непријатељима и клеветницима каже: Бока је Српска, а тај глас радосно одјекује у цијелој Србадији. Живио дични старино до којега не допире луда предрасуда, да је вјера и народност једно те исто, већ католик си и дични Србин.
Честитамо теби, Боки и Србадији. Живио!“
У Сабору Паво Каменаровић наставља своју борбу за српску Боку и свој српски народ у заједници са бокељским посланицима, Радославом Квекићем и Ђуром Вукотићем све до своје смрти 1908. године.
Прочитајте још:
Лист ”Црногорац” 1872: У Боки нема друге народности до српске, служи се само српским језиком
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Imao sam tu čast da upoznam Gospodina Miloša Milošvića, poznatog istoričara i arhiviste iz Kotora i bio oduševljen što sam za sat vremena od njega čuo, dok smo pričali u kancelariji kotorskog arhiva. Iako po vjeroispovjesti katolik, vjerovatno su i njegovi preci bili Srbi pravoslavne vjere, jer ime Miloš i prezome Milošević asociraju na to poreklo.
Redakcija treba da se odluči koga smatraju za Srbe: Slovene (Slavjane) sve tri vjere ili one Srbe koji nijesu to po rođenju no vjeri
svetosavskoj. Biće lakše čitaocima, ovako ih samo zbunjujete.
Kotor cisti srpski grad kao i cijela Boka, a bogami i Dubrovnik nikakve veze nema sa Hrvatima barem do pocetka 20. vijeka.
Da, poznato je da su Kamenarovici cuveno srpsko bratstvo od pamtivijeka. :))))