Brisel objašnjava: Nema pravnog osnova na osnovu kog bi EU mogla da sankcioniše Srbiju zbog Rusije

Na svakodnevna pitanja albanskih novinara da li će Srbiji biti uvedene sankcije zbog neusklađivanja sa merama EU prema Rusiji, u Briselu ponavljaju da je obaveza zemalja kandidata da se „postepeno“, tokom pristupnog procesa, usklade sa politikom EU i odlukama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

Objašnjavaju, međutim, i da ne postoji pravni osnov na osnovu kog bi EU mogla da sankcioniše Srbije zbog neusvajanja sankcija protiv Moskve.

„Odluka o sledećim koracima zemalja u pristupnom procesu, konkretno o otvaranju poglavlja i klastera, jeste u rukama zemlja članica. One tu odluku donose na osnovu izveštaja Evropske komisije o proširenju“, kaže portparolka EK Ana Pisonero, prenosi Tanjug.

Prema njenim rečima, EU i dalje čini napore sa zemljama kandidatima ali i svim drugim partnerima da im objasni zašto su uvedene sankcije i zašto je važno da se smanji snaga „ratne mašinerije koja je na raspolaganju Kremlju”.

Srbija prema Pregovaračkom okviru koji su usvojile sve zemlje članice, a kojim se rukovodi Evropska komisija u pristupnom procesu, nema obavezu da se stoprocentno uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sve do njenog ulaska u članstvo.

Istovremeno, u Briselu ocenjuju da je trenutna situacija na evropskom kontinentu „bez presedana još od kraj Hladnog rata” i da samim tim očekivanja od Srbije prevazilaze usvojene pravne norme.

Ovakav stav prvenstveno zastupaju zemlje članice koje se direktno osećaju ugroženim ruskim postupcima, kao što su baltičke zemlje, ali i zemlje koje su ranije imale tvrde pozicije po pitanju pristupnog procesa.

U radnim telima Saveta EU trenutno se radi na usaglašavanju pozicija za otvaranje klastera 3 sa Srbijom, a u diplomatskim izvorima napominju da, ukoliko se u narednih par meseci ne promeni situacija u Ukrajini, ali prvenstveno pozicija Beograda, neke od članica bi mogle da blokiraju otvaranje klastera očekivano u junu.

Ovakvoj situaciji treba dodati i činjenicu da u EU nema preteranog entuzijazma za ubrzanje procesa proširenja bilo kada je reč o Istočnim partnerima ili zemljama Zapadnog Balkana.

Kada je reč o Crnoj Gori, koja se stoprocentno usklađuje sa spoljnopolitičkim odlukama EU, u Briselu kažu da „pozdravljaju i cene jasne pozicije Podgorice“, ali i naglašavaju da očekuju da u praksi vide ono na šta se Podgorica obavezala, a to je primena sankcija prema Rusiji.

„Vrlo cenimo konzistentno i stoprocentno usklađivanje Crne Gore sa EU spoljnom politikom. Implementacija je na nacionalnim vlastima gde očekujemo robusnu primenu i brzo usvajanje relevantnih odluka u skladu sa dosadašnjim rezultatima Crne Gore i u skladu sa njihovim snažnim stavom u odbrani međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine”, kaže portparol EU Peter Stano.

Kada je u pitanju Turska, koja je zemlja kandidat a nije uvela sankcije protiv Moskve, u Briselu pohvaljuju angažman Ankare navodeći da je ona mnogo učinila u oblasti diplomatije i posredovanja u ukrajinskom sukobu.

Stano kaže da se o opravdanosti i značaju sankcija prema Moskvi razgovara sa širom međunarodnom zajednicom, za koju kaže da „nema pravnu obavezu kao zemlje kandidati od kojih se očekuje da postepeno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, ali da se i one pozivaju i ohrabruju da preduzmu iste ili slične mere prema Moskvi.

Sputnjik

Pročitajte JOŠ:

„Evropo, zašto ćutiš“: Protest meštana Štrpca zbog akcije ROSU