Булатовић: Ријеч да остане слободна, насилници да буду затворени

Коментар Марице Булатовић, члана ГО Уједињене Црне Горе и секретарке Посебног клуба посланика, преносимо у цјелости:

Напад на новинарку Побједе Ану Раичковић, нови је напад на посао вјесника информација и слободне ријечи. Бизнисмени који се одваже да без стида и зазора физички насрну на новинарку нису то урадили јер су моћни, него јер су немоћни. Истина је увреда свакоме коме је лаж правило. Озлоглашени бизнисмен са људима који га обезбјеђују нанио је тјелесне повреде новинарки коју је штитио син. У овом физичком нападу “страдала” је новинарка и мајка. Поражена је професија која захтијева да буде заштићена, а у Црној Гори то није ни први ни последњи пут. Учестали напади на новинаре, али и напади на неистомишљеника уопште постали су манир и друштво као да се спонтано навикава на ту реалност. Да набрајамо имена свих новинара који су вербално и физички нападнути неће ни за тренутак скренути пажњу ни са чињенице да постоји нерасвијетљено убиство новинара.

Колико мрака још да претрпимо прије него се упали свјетло? Колико још несавјесних и немоћних да покаже мишиће? Подсјетићу на вербалне а умало и физичке нападе на Весну Братић, предсједницу Политичког савјета Уједињене Црне Горе и некадашњу министарку просвете, науке, културе и спорта, којој је испред улаза у стан или продавницу могао да приђе било ко и упути увреде и пријетње јер им се није свиђао њен став или појава.

Поставља се питање коме се у данашње вријеме, у Црној Гори, исплати да извјештава и истражује?
Ово није посао само нас да осудимо и ставимо на папир коју ријеч више о заштити и правима. Ово је првенствено тест институцијама да покажу да нису заказале и да умију да бране интегритет својих послова. Реалност у којој Ана, Марија, Владимир или Митар не могу да извјештавају слободно и буду у страху није простор за институције да се хвале како исправно раде свој посао, већ да се озбиљно запитају да ли су достојни функције. Да и не говорим о реалности у којој двије деценије Душкова смрт стоји свима нама над главама, а никоме над савјешћу.
Морамо мудрије и храбрије да ниједан Ћоћо или Боћо не помисле како је слобода за коју се боримо упућена њима како би ведрили и облачили улицама Црне Горе. Бидимо слободни да храброст одбранимо достојанствено и сигурно, јер тиме ћемо бранити жртве од нападача, а институције од несавјесних.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: