Чанак и/или чварак
1 min read
Ненад Чанак
ПИШЕ: Сибин
Чанак Ненад у недавно избулажњеном интервјуу, укратко, потегао па тобож објаснио која идеја, у ствари, стоји за кормилом Црне Горе.
Њет, дакле, Кремљ, него нека канцеларија на крају ходника у административном Бриселу…
(На вратима канцеларије, нема броја.)
Чанак, као уосталом и Драшковић Вук, поодавно добиају апанажу од ДПС-а, иако производе најотрцаније флоскулотине. Међутим, тако је томе па овдашњи режим спао управо на то: да га нафаљује наклапало Килибарда, као некад Капичић Јово. Нарочито, наравно, „харизматичног“ шефа.
Гледам Дневник: – није ли то политичко пропагандни спот ДПС-а у трајању од тридесет минута?! На све се стране (као) нешто отвара; десет метара асфалтиране џаде, или каква бистијерна…
Па ипак, Чанак Н. истиче како је баш то пут у ЕУ, којим ЦГ одлучно иде, од чијег, надаље, путовања зависи развој региона, дабоме, и Србије, која према поменутом, лута у мегаломанској магли, итд.
Готово идентичне изјаве пласира и Драшковић Вук, одавно истрошен прелетач, који ринта за политичку дневницу. Таква неубједљивост је, напросто, невјероватна, политички је тачно онолико тешка колико је је цијена висока.
Елем, спасти на Чанка говори само по себи све… Фали, међутим, само још понеки бисер од мадам Бисерко, па да лакрдија буде потпуна.
Али, кад насилно претрајавате тридесет година на власти, не очекујете да вас води млада и креативна те модерна политичка (за)мисао, тако да, остаје у најбољем случају да се ослоните на Чанка или Драшковића Вука, тај политички шут и шкарт који једино и служи да производи небулозе које се забадава наручују и тргују.
У недељу, ослободимо себе и будућност као вријеме које припада подједнако свима!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Никако чварак, па то је национални гастрономски специјалитет, у различитим варијантама: класични, па сремски, дуван, спржа,…
Ова крметина је једноставно ислужени чмарак!
Seselj kaze govedo i u pravu je.
Čmarak
Nije ovaj ni čmarak i za to treba neka osobina, ovaj je kao darec i azra.
МАРКСИСТИЧКО УТЕРИВАЊЕ РАСИЗМА И СРБОФОБИЈЕ У СРБИЈИ
Маркс је страствено мрзео Србе и Русе. У Руско -Турском рату стао је на страну турских империјалиста. За Маркса су православни словенски народи били олош. Он је 1848. године „захтевао од Немачке да зарати са Русијом и да је уништи…“ – “Marx called the Slavic people a “rabble and looked forward to the time when Germany, together with Hungary and Poland, would destroy Russia… He wrote on June 12, 1848 demanding ‘a war with Russia’ … in which Germany can become virile…” (Види: Allan C. Brownfeld, The racism of Karl Marx, СDL, Baton Rouge. La., USA, August 1981. стр. 7).
Пошто је Марксов „Капитал“ од свих страних језика најпре преведен у подривеној и подземној Царској Русији, на који нико у Европи и Америци није обраћао пажњу, Маркс је о томе случају писао Кугелману 12 октобра 1878. године:
„То је иронија судбине, да су Руси, против којих сам се ја у току 25 година непрестално борио и то не само немечки, него и француски и енглески, увек били моји ‘дображелатељи’…“
У овом контексту треба истаћи, да су извесни „српски“ интернационалистички најамници, бечко-берлински марксисти баљезгари у Србији у XIX и XX столећу, имали изразито непријатељски однос према српском народу и држави која је никла из крви и жртава нашег несрећног народа (Види: Милица Дамјановић, Милош Јевтић и Милан Вукос, Црвени Универзитет 1919-1941, Београд, 1966; Милица Дамјановић, Напредни покрет студената београдског Универзитета, књ. I од 1919-1929, и књ. II, од 1929 до 1941, Београд, 1966 и 1974). Носили су опасни вирус националног обезличења и подстицали аустромарксизам-интернационализам у Србији. Одступали су од историских корена српског народа. Кроз интернационални, масонско-илуминатски аусртромарксизам умртљавали су националну свест српског народа. Није им сметало што Карл Маркс, илуминатски плагијатор, није крио своје непријатељство према ослободилачкој борби српског народа. Он је у америчком листу „Њујорк Трибјун“ 1853. године, писао за ослободилачке напоре српског народа у Црној Гори:
„Ту се утврдила једна чета отимичара, која пљачка по равницама и пљачку слаже по својим брдским тврђавама. Ови романтичари, али доста неподесни господари постали су већ одавно несносни Европи…“
Маркс је био и расиста, масон, сатаниста, идолатриста, окултиста и илуминатиста. Он је у једном писму, које је упутио своме блиском сараднику Фридриху Енгелсу писао о Ласалу, њиховом заједничком ривалу у социјалистичком покрету, дословно ово:
“…Она јеврејска црнчина Ласал, који срећом одлази крајем ове недеље, опет је изгубио 5.000 талира у једној преварантској шпекулацији. Тај би пре бацио новац на ђубриште него што би га позајмио ‘пријатељу’, чак и када би му интерес и капитал били загарантовани. Поред тога, он поступа по начелу да он мора да живи као јеврејски барон…
Сада ми је потпуно јасно да он, као што доказује структура његове лобање и његова гргурава коса – води порекло од црнаца који су се придружили Мојсијевом изласку из Египта (под претпоставком да се његова мајка или баба на очевој страни није парила са црнчином). Овај свој јудеизам са германизмом, са суштинском црначком субстанцом мора да произведе одговарајуће последице. Његов безобразлук је такође црначки…“ – “Marx, for axamle, wrot to Engels on Jyly 30, 1862 obout one of the leaders of socialism in Germany and his rival, Fedrinand Lasalle, whom he referred to as that “Jewish Nigger, Lasalle”. He wrote: It is now absolutely clear to me that, as bot the shape of his head and his hair texture shows – he descends from the negroes who joined ‘Moses’ flight from Egypt (unless his mother or grandmather on the paternal side hybridized with a nigger)… the pushiness of the fellow is also nigger-like…” ( Види: Nathaniel Weyl, Karl Marx; Racist, Arlington House, 1980; John Robison, Proofs of a conspiracy against all the religions and governments of Europe carried on in the secret meetings of free masons, illuminati, and reading societies…, Boston, U.S.A., 1967; Karl Marx on Religion, стр. 247, Saul R. Padover, ed. McGraw Hill).
У овом контексту цитирали бисмо Питера Jyстинова ( Sir Peter Alexander Ustinov, 16 April 1921 – 28 March 2004), књижевника јеврејске националности и бившег председника тзв. „Светске Федералне Владе“, која стоји под заштитом англо-америчког естаблишмента Сједињених Америчких Држава (Види: Carroll Quigley, The anglo-american establishment from Rhodes to Cliveden, New York, 1981), чије се седиште налази у Њујорку ( “He was also a respected intellectual and diplomat who, in addition to his various academic posts, served as a Goodwill Ambassador for UNICEF and President of the World Federalist Movement…“). Јустинов је објавио веома интересантну и инструктивну књигу под насловом „Dear me“, где дословно стоји:
„Ја верујем са су Јевреји допринели прилог човечанству који прелази све размере њиховом броју: ја верујем да су они ванредан народ. Нису они само снабдели свет са две вође светског значаја као што су Исус Христос и Карл Маркс, већ су себи дозволили и тај луксуз да не следе ни једног ни другог, јер чекају трећег ( “They have brought fort both Jesus Christ and Karl Marx, and have, in most cases, indulged in final luxury of following neither, whilе waiting for a third” )…
Јесте, ја сам одговорио да Руси налазе да је ваљда немогуће опростити Јеврејима за револуцију. Лењин и Стаљин били су ретки међу малим бројем бољшевика који нису били интелектуалци Јевреји; Камењев, Зиновјев, Троцки, Јоффе, Литвинов, Радек, листа је бескрајна и ја сумњам да би Руси икад били способни да поставе такве идеје у праксу а да не би били потпомогнути са сталним јеврејским превирањем у свету мисли…“ (Види: Peter Ustinov. Dear me, London – Boston, 1977, стр. 257-258; Peter Ustinov, My Russia, London, England, 1983, стр. 164-165).
Jyстинов се изјашњавао и као руски Jевреј. Био је руског, пољско-јеврејског, немачког и етиопског порекла — “… was of Russian, Polish Jewish, German and Ethiopian noble descent…“ (Види: Sir Peter Ustinov, Wikipedia, the free encyclopedia…). Он се јавно изјасно деведесетих година ХХ века шта мисли о Србима:
”Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу„.“ (Види: http://www.vijestio.com/vij…).
Колико су „српски“ интернационалисти-аустромарксисти у Србији били родољуби о томе најбоље говори др. Гоpдана Влајчић у својој књизи коју је објавила под насловом “Комунистичка Партија Југославије и национално питање”, где дословно стоји:
“Посебно након Октобарске социјалистичке револуције, аустроугарски дио југославенске социјалне демокрације врши заокрет ка прихваћању идеје о уједињењу Југославена изван Аустро-Угарске монархије. Што се више приближавамо крају 1918. те су идеје све гласније, да би прводецембарски акт државно-правног обједињавања Југославена био поздрављен од цјелокупне југославенске социјалне демокрације као корак нужно потребан даљем развоју социјалне револуције…” (Види: Гордана Влајчић, КПЈ и национално питање у Југославији, Загреб, 1974, стр, 57-58).
У вези са србофобичним Димитријем Туцовићем, аустромарксистом-интернационалистом било би интересантно знати да ли је пао као резервни официр на фронту према Аустро -Угарској 1914. године за слободу своје отаџбине Србије или да би допринео уједињењу свих југословенских народа, који није био ништа друго према др. Влајчићки него само корак нужно потребан развоју аустромарксистичко-интернационалистичке социјалне револуције. Ово утолико пре што и данас извесни „српски“ аустромарксисти-интернационалисти баљезгари у Србији праве велики морални капитал од његовог геста, да положи живот за Србију или може бити када је реч о његовом случају, за победу једне аустромарксистичке- интернационалистичке дестуктивне идеје.
Имајући у виду да је Димитрије Туцовић објавио пропагандну књигу „Србија и Арбанија, један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије“ у којој је прихватио антисрпске тезе бечко-берлинских марксиста баљезгара. Туцовић је имао прилику да гледа масовне злочине које су Турци и Албанци вршили над нашим обесправљеним, потлаченим и пониженим српским народом на Косову и Метохији, преко којих је свесно прелазио, јер се залагао за антисрпску бечко-берлинску марксистичку пропаганду ( Види: Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија, један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије, Београд, 1914; Димитрије Туцовић, Изабрани списи, СКЗ, Београд, 1964).
Све у свему, Туцовићев претеча аустромарксиста-интернациоиналиста био је Светозар Марковић „српски социјалиста“, који је замишљао време кад ће у бечко-берлинској Србији престати националност и настати интернационалност. Нема сумње да је Марковићева теорија и пракса српских аустромаркисиста-интернациоиналиста, бечко-берлинских баљезгара и довела до данашњег стања у којем се налази наш обесправљени, потлачени, осакаћени и понижени несрећни српски народ.
Узимајући у обзир студију Илије Станојчића о аустромарксисти-интернационалисти Светозару Марковићу, бечко-берлинском марксисти баљезгару, коју је објавио под насловом “О једном досад непознатом чланку Светозара Марковића о парламентаризму и националном питању”, у којој између осталог, стоји:
“… У тим првим чланцима Марковић ће третирати и однос националног и интернационалног у пракси решавања националног питања. ‘Ми разумемо, пише Марковић, потребу да се различити народи скупе, да живе заједно у једној заједници. Ми замишљамо време кад ће престати ‘народност’ и настати ‘човечанство’. Али то време може се спремити само развитком и образовањем разних народа, развитком индустрије и пуног саобраћаја… То је стање дакле тек резултат народног развитка. А дотле треба доћи… Важно је напоменути да Марковић, иако истиче принцип ‘самопределења’, тј. право сваке нације да заснује своју самосталну државу, говори и о могућности да се касније разједињене нације уједине, али, разуме се, на сасвим другим друштвеним и политичким основама….” (Види: Илија Станојчић, О једном досад непознатом чланку Светозара Марковића о парламентаризму и националном питању, Споменик CVI, САНУМ, Оделење друштвеих наука, Нова серија бр. 8, Београд, 1956, стр. 6).
Такође, имајући на уму, да је Родољуб Чолаковић, криминалац, аустромарксиста-интернационалиста, бечко-берлински баљезгар изнео своје комунистичко-троцкистичко мишљење и став о националном питању у једном чланку који је објављен под насловом „Правилан став о националном питању”, где дословно каже: “… Нација је резултат кретања друштвене поделе рада и овај јој (а не посебни интереси било које одвојено узете, класе или слоја у друштву) одређује оквире деловања и постојања као и суштину…” (Види: Родољуб Чолаковић, Правилан став према националном питању, “Социјализам”, бр. 2, Београд, 1959; Родољуб Чолаковић, О лажном и правом српству, Сарајево, 1945).
Најочигледнији пример националног питања у свету биће решен према плану који је истакао совјетски марксиста-интернационалиста Димитрије Захаровић Мануилски у једном говору давне 1925, као члан Извршног одбора фабијанско-бундистиче и бољшевичке Комунистичке интернационале, чија је Централа премештена из Лондона у Њујорк 1872. gодине – “Conseil General de l’Internationale de Karl Marx”, у којем је дословно рекао: „ Национални сукоби и мржња играју и играће важну улогу у социјалним борбама тих земаља. Савршено нелењинистички би било кад не бисмо искористили те конфликте. Наш задатак није у томе да ублажујемо националне супротности, да би на тај начин створили повољне услове за „чисто“ класне борбе. Напротив, ми морамо да такав положај, заоштрен тако оштрим супротностима, искористимо за циљеве пролетерске револуције…“ (Види: Гордана Влајчић, Југославенска револуција и национално питање 1919-1927, Загреб, 1987, стр. 504; Сима Марковић, Трагизам малих народа – Списи о националном питању. Приредила и предговор написала др Десанка Пешић, Београд, 1985, стр. 176; Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 28).
ЧМАРак и Чварак.
Ех да је те среће, да може бити чварак!
Чварци су бренд, па још дуван чварци!
А он??? обична сплачињара(канта за сплачине)????????
Čvarčina bre.
Jedina dilema kod ovog krmeta je pitanje , da li više liči na landrasa ili hepšira. Pre na landrasa. Ta sorta svinja ima vece čkembe.
vreća gov.na
Ето лепе среће да је Чанак ,ил што би мој комшија казо друг Чланак једини упрегнут у НАТО чезе. Он ко прво није ваљано чељаде , колка је нула за људскост мого би од тих нула упарити знак за летње и зимске олимпијске игре и још приде медитеранске игре. За парче власти и новце код њега може све. Ономад је пробо да код нас гура причу о некој војвођанској нацији , па кад сам једаред срео те „грађане“ приупитам их што не иду у села и места де су националне мањине ( нек су нам живи , здрави и сретни) да њих убеђују у ту причу о креацији нације , и знате шта беше , одоше ко пувањци без једног слова,а ја за њима па приупитам -јел мало што смо створили пола европских народа од давнина ,а у ова тазе времена и скоро све нације Балкана . Немојте га поредити са чварком јер је то наша паорска рана он мени више сличи оном дебелом из „Рата звезда“ , мислим да се звао Џаба Хат. И још нешто ,он није аутетични лала староседеоц.Желим вам победу на изборима.
Vise je svaka prostitutka imala je.ača neko čanak glasača.. i taj nesto govori .. tovar go.ana
Na sta je Djukanovic spao da ga reklamira propali vojvodjanski krmak !!!.
Ha,ha,ha !.
Ubrzani tok raspada DPSa i Djukanovica !!!.
Zadnji status Djukanoviceve vlade – vojvodjanski krmak postao vatrogasac !!!.
Debeli svinjski petokolonaš i najobičniji uljez Čvarak!!!!!!!!!!!!!!!
ОН ЈЕ СМРДЉИВА БАЉЕГА ОД ЧОВЕКА!
Ko ovo smece od politicara smatra za ozbiljno.
Čvarak, ali mnogo mastan.
Čanak , Drašković , Kilibarda , Biserko …zna li neko za slučaj da je ludak sam došao u ludnicu i požalio se da je poludeo!?
ПО ЧЕМУ СУ ОН И МИЛО БРАЋА? ЧЕМУ И КАКВА ПОДРШКА……
Čanak = čvarak , nikad čovek !
Nije cvarak djubre.
Moj konačan odgovor je ČVARAK !!!
cvarak je specijalitet to je smrad ustaski
Чварак.
CANAK JE ISPUSENA MUSTIKLA ZA SRBSKI NAROD, ON JE UZEGNUTI CVARAK.
Ne postoji oblik života kojim bi čovjek nazvao ovo, a da ne uvrijedi isti.
Исто тако не постоје речи да изразим одушевљење овим феноменалним коментаром. БРАВО РАДУЛЕ!!!!!!
Jedan od placenika Narko Negra tu su jos Vuk Draskovic, Ceda Jovanovic, i plejada kvazi Beeeograckih intelektualaca.
Odgovor na pitanje u naslovu je: NI JEDNO NI DRUGO NEGO KRMAK PO LIKU I PO DJELU!
A od krmka 150 kg čvaraka.
Да је барем вепар од сорте МОНГУЛИЦА.
Ни Чанак, ни Чварак, него ЧМАРАК!
Ti si mnogo uspjesan u politici,vazda si imao veliki broj pristalica.
Video svojim ocima i cuo svojim usima!U N S u restoranu Plava frajla Canak(drugo ime za krmka)sedi sa svojim saradnicima i jadikuje:Gde odose lepa vremena dok je bio Sloba,pa Steva(njegov telohranitelj)svakog petka ode u Budimpestu i donese gomilu para od zapadnjaka koji nam placaju borbu protiv Slobe .A gde smo sada,Sloba u Hagu ,aliga u kurcu!To rece krmak i ,razocaran, pojede trecu po ociju hrane.
Puna vreca go.ana pocela je ponovo da smrdi!