Човек остаје највећа тајна

Дискретно праћен анђеоским гласовима чланова Првог београдског певачког друштва, које ове године обележава 160 година постојања, прексиноћ је доајен нашег глумишта Хаџи Петар Божовић у Културном центру Новог Сада приредио незаборавно јавно извођење спева „Луча микрокозма“, Петра Другог Петровића Његоша, у част 200. годишњице рођења овог великог српског писца, владике и владара.

Велико интересовање публике за овај несвакидашњи културни догађај најсликовитије је описао Божовићев домаћин, директор КЦНС др Андреј Фајгељ:

• Карте су „плануле“ и пре него што су пуштене у продају,а не памтим да се на овом месту икада тражио толики број места за стајање.

У сличној атмосфери и Београђани су прошлог месеца пропратили премијерно јавно извођење првог од три највећа Његошева дела, написаног 1845. године и посвећеног Сими Милутиновићу Сарајлији. И док су „Горски вијенац“ (1846) и „Лажни цар Шћепан Мали“ (1847) већ заживели на позорницама, глумци се нису до сада хватали у коштац са филозофско-религијским спевом „Луча микрокозма“ (1845).

Божовић је био млад глумац када су Љубу Тадића питали занима ли га „Луча“, а он је одмахнуо руком рекавши да је то „јако тешко штиво“.

• Мене је занимало зашто је то толико тешка литература, а онда сам схватио да неке ствари глумац може да ради тек када сазри у људском, мисаоном и сваком другом смислу – рекао нам је Божовић прексиноћ, после представе, не кријући задовољство што су Новосађани громким аплаузима пропратили његов наступ.

Можда се Божовић не би ни у овим зрелим глумачким годинама посветио „Лучи“ да га није погодио „Његоша недостојно тих начин обележавања јубилеја у Србији и у Црној Гори“.

У свом глумачком опусу са више од 200 филмских и позоришних улога, Петар Божовић, један од наших најомиљенијих глумаца, наредне године планира да дода нову улогу у филму посвећеном Светом Сави и Немањићима. А за своју и душе оних који желе да се врате традиционалним духовним вредностима, припрема представу „Горски вијенац“ која ће бити извођена у црквама и манастирима.

• То је злехуда судбина великих људи који су стасали из малих народа – каже Божовић, а затим иронично додаје:

• Ето, шта све не би дали у Црној Гори, само да немају Његоша, да их не подсећа ко су и одакле су. А Србији је постао важнији Константин од два њена културна стуба, од Његоша и Вука.

Божовић вели да је „Луча“ далеко озбиљније, визионарско штиво од „Горског вијенца“ који је „једна овоземаљска прича“.

• Спевом „Луча,“ Његош је пре више од века и по, прецизно описао стање у којем се, ево, данас налази српски народ и целокупно човечанство – каже Божовић. – Погледајте само на каквим ниским духовним и културним гранама је наша стварност. Сада су неки „фармери“ и „велики братови“ наши културни водичи. Нешто није у реду са нама. Ми тежимо да се претворимо у „србобургере.“

По Божовићевом плану, спев „Луча“ у којем песник казује вечиту истину да „тајна чојку, човјек је највећа“ и обраћа се „искри божанственој“ да му открије разлоге човековог духовног пада, наставиће да путује по позорницама Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: