Čovek ostaje najveća tajna

Diskretno praćen anđeoskim glasovima članova Prvog beogradskog pevačkog društva, koje ove godine obeležava 160 godina postojanja, preksinoć je doajen našeg glumišta Hadži Petar Božović u Kulturnom centru Novog Sada priredio nezaboravno javno izvođenje speva „Luča mikrokozma“, Petra Drugog Petrovića Njegoša, u čast 200. godišnjice rođenja ovog velikog srpskog pisca, vladike i vladara.

Veliko interesovanje publike za ovaj nesvakidašnji kulturni događaj najslikovitije je opisao Božovićev domaćin, direktor KCNS dr Andrej Fajgelj:

• Karte su „planule“ i pre nego što su puštene u prodaju,a ne pamtim da se na ovom mestu ikada tražio toliki broj mesta za stajanje.

U sličnoj atmosferi i Beograđani su prošlog meseca propratili premijerno javno izvođenje prvog od tri najveća Njegoševa dela, napisanog 1845. godine i posvećenog Simi Milutinoviću Sarajliji. I dok su „Gorski vijenac“ (1846) i „Lažni car Šćepan Mali“ (1847) već zaživeli na pozornicama, glumci se nisu do sada hvatali u koštac sa filozofsko-religijskim spevom „Luča mikrokozma“ (1845).

Božović je bio mlad glumac kada su Ljubu Tadića pitali zanima li ga „Luča“, a on je odmahnuo rukom rekavši da je to „jako teško štivo“.

• Mene je zanimalo zašto je to toliko teška literatura, a onda sam shvatio da neke stvari glumac može da radi tek kada sazri u ljudskom, misaonom i svakom drugom smislu – rekao nam je Božović preksinoć, posle predstave, ne krijući zadovoljstvo što su Novosađani gromkim aplauzima propratili njegov nastup.

Možda se Božović ne bi ni u ovim zrelim glumačkim godinama posvetio „Luči“ da ga nije pogodio „Njegoša nedostojno tih način obeležavanja jubileja u Srbiji i u Crnoj Gori“.

U svom glumačkom opusu sa više od 200 filmskih i pozorišnih uloga, Petar Božović, jedan od naših najomiljenijih glumaca, naredne godine planira da doda novu ulogu u filmu posvećenom Svetom Savi i Nemanjićima. A za svoju i duše onih koji žele da se vrate tradicionalnim duhovnim vrednostima, priprema predstavu „Gorski vijenac“ koja će biti izvođena u crkvama i manastirima.

• To je zlehuda sudbina velikih ljudi koji su stasali iz malih naroda – kaže Božović, a zatim ironično dodaje:

• Eto, šta sve ne bi dali u Crnoj Gori, samo da nemaju Njegoša, da ih ne podseća ko su i odakle su. A Srbiji je postao važniji Konstantin od dva njena kulturna stuba, od Njegoša i Vuka.

Božović veli da je „Luča“ daleko ozbiljnije, vizionarsko štivo od „Gorskog vijenca“ koji je „jedna ovozemaljska priča“.

• Spevom „Luča,“ Njegoš je pre više od veka i po, precizno opisao stanje u kojem se, evo, danas nalazi srpski narod i celokupno čovečanstvo – kaže Božović. – Pogledajte samo na kakvim niskim duhovnim i kulturnim granama je naša stvarnost. Sada su neki „farmeri“ i „veliki bratovi“ naši kulturni vodiči. Nešto nije u redu sa nama. Mi težimo da se pretvorimo u „srboburgere.“

Po Božovićevom planu, spev „Luča“ u kojem pesnik kazuje večitu istinu da „tajna čojku, čovjek je najveća“ i obraća se „iskri božanstvenoj“ da mu otkrije razloge čovekovog duhovnog pada, nastaviće da putuje po pozornicama Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.