Crkveno blago na meti lopova

Širom Crne Gore, posebno na njenom primorju, „ljubitelji“ starina „istražuju“ i kopno i podmorje. Rade to tokom žarkih letnjih meseci, a još više tokom zime, kada je predeo uz more pust i kada imaju dosta prostora za „manevar“. Čine to kako bi se domogli vrednih stvari, pa se krađe kulturno-istorijskog blaga dešavaju u kontinuitetu.

Priobalni deo je najugroženiji jer obiluje sakralnim, muzejskim i drugim objektima u kojima je pohranjeno ogromno blago iz burne prošlosti ovih krajeva.

Lopovi su ohrabreni činjenicom da se slabo ili gotovo nikako nije ulazilo u trag onima koji su ranije provaljivali u ove objekte, pa su na meti naročito seoske crkve uz puteve i malo podalje od naselja. Tako je u Novoselju, iznad Petrovca, iz Crkve Svetoga krsta, koja je vešto otključana, odnet novac vernika. Slično se događalo kod Sutomora, u selima Grblja, gde sve više ljudi posećuje crkve i ostavlja novac na za to predviđenim mestima.

• Drvene ikone se manje kradu, jer lopovi znaju da će biti otkriveni tokom njihove prodaje. Ali, zato se krade crkveni mobilijar, pretežno srebro, ako ga ima, koje se prodaje pošto bude izliveno – govore u istrazi.

Krade se praktično u kontinuitetu, a lopovi su izmicali pravdi. Zanimljivo je da nikada nije rasvetljena najveća pljačka dosad, ona u Muzeju starog kapetana u Baošićima. U kamenu kulu iznad magistralnog puta u šumarku koji je skriva, lopovi su upadali u više navrata. Pokradeno je oko 2.000 eksponata koje je pokojni kapetan Miroslav Štumberger skupljao gotovo ceo vek. Mahom su svi bili vezani za more, brodove i podmornice na kojima je skromni Slovenac proveo svoj radni vek. Svoje blago je zaveštao opštini hercegnovskoj.

Provalnici su upadali i u Crkvu Svetog Eustahija u Dobroti kraj Kotora. Krali su vredne slike. Tada su uhvaćeni maloletnici, ali oni „školovani“ lopovi nisu odustali.

Na meti kradljivaca je i arheološko blago Crne Gore. Ranije su nestajale eksponati iz muzeja, i to oni najvredniji iz grčkog i rimskog perioda, a u poslednje vreme u „modi“ su amfore, čija je cena i do 5.000 evra. U podmorju, i pored nešto strože kontrole nadležnih, i dalje vlada haos. Čerupaju se pokretni delovi potonulih brodova, čije su lokacije na internetu, pa se lakše dolazi do njih. Lopovi imaju lažne legitimacije raznih saveza i udruženja u slučaju da budu uhvaćeni.

Dosad su krađe samo – konstatovane. Objekti u kojima se čuva blago zaštićeni su uglavnom u gradskim zonama, dok su seosko područje i skrovite uvale uz more idealno mesto za „rad“ kradljivaca.

Pravoslavni hramovi

Pažnju lopova posebno privlače pravoslavne crkve u zaleđu obale. U tri perioda gotovo je desetkovano blago čuvene ikonopisne škole „Rafailović-Dimitrijević“ iz Boke kotorske. Vredne ikone su prodavane širom Evrope. Trgovalo se ranije i delovima ikonostasa, zlatnim i srebrnim krstovima, putirima, panagijama… No kako je tehnika napredovala, takvi eksponati sada su manje interesantni lopovima, jer ostavljaju tragove koji se lakše otkrivaju.

Preprodaju grobna mesta

Lopovi ne biraju ni mesto ni vreme za akciju, što pokazuje najnovija „trgovina“ starim grobnicama u Petrovcu.Lopovi betoniraju stare rake, koje su pripadale meštanima koji su davno umrli, kako bi bile kamuflirane i prodaju ih onima koji su se ovde naselili, a koji za svoje porodice traže grobno mesto. U Crmnici su lopovi upadali u grobnice ne bi li pronašli nešto vredno što je s pokojnikom sahranjeno. Sa seoskih grobalja kradu se čak i bronzane biste pokojnika i drugi predmeti od metala.