Црна Гора у чуду: Катнић, лук и помама

Пише: Иван Милошевић

У земљи чуда, чуда се гомилају. Као да их неко ствара намјерно и као да жели од Црне Горе да направи земљу недођију, ванземаљску оазу надреалних ликова и надреалних догађаја.

Каква Америка и Енглеска и земља пролетерска, Катнића, Синђелића, Мила и остале надреалне маскоте нема нико на кугли земаљској. А и шта ће им, када они припадају само нама, сродили смо се са њима и без њих не би знали шта да радимо, да ли да се смејемо или плачемо. Ваљда и једно и друго и треће, а на шта ће све то изаћи само Бог зна, а и он се двоуми како да то назове и да ли да се због тога смије или плаче.

Шалу на страну, али монолози Катнића и Синђелића претходних дана, као да нијесу одавде. Лук, помама, истине и лажи, видео траке и камере, Спуж и спушка свакодневница и шта још све не. Ипак, главни јунак претходних дана испливао је на једној приватној србијанској телевизији. У складу са својим претходним квазипатриотским имиџом рекао је све оно што до сада није рекао или је прећутао или погрешно рекао.

Након његовог медијског наступа више се не зна ни ко је он ни они који су га послали у Црну Гору или Србију, не зна се ни ко је Еди и Теди, не зна се ни је ли било 16. октобра или га није било. Иако сви кажу да знају ко је тога дана долазио да обали Мила и његову дружину, данас о томе се више ништа не зна. Све су појеле метарморфозе заштићеног свједока. Након онога што је рекао више се не зна ни ко је лук јео или мирисао, ко је шта садио и копао и да ли је ико ишта радио тог 16. октобра?

Земља чуда која се неким чудом зове Црна Гора постаје све чуднија. Има ли томе краја или ће све отићи тамо гдје треба или не треба, нико не зна. Ипак, сигурно је да овако више не може и да је чуда више доста. Ма колико она била чудна, крај тих чуда се мора негдје срести на овом надреалном путу Црне Горе. Повратак Црне Горе самој себи ионако дуго траје и били би право чудо да све то још потраје!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: