Crna Gora u čudu: Katnić, luk i pomama

Piše: Ivan Milošević

U zemlji čuda, čuda se gomilaju. Kao da ih neko stvara namjerno i kao da želi od Crne Gore da napravi zemlju nedođiju, vanzemaljsku oazu nadrealnih likova i nadrealnih događaja.

Kakva Amerika i Engleska i zemlja proleterska, Katnića, Sinđelića, Mila i ostale nadrealne maskote nema niko na kugli zemaljskoj. A i šta će im, kada oni pripadaju samo nama, srodili smo se sa njima i bez njih ne bi znali šta da radimo, da li da se smejemo ili plačemo. Valjda i jedno i drugo i treće, a na šta će sve to izaći samo Bog zna, a i on se dvoumi kako da to nazove i da li da se zbog toga smije ili plače.

Šalu na stranu, ali monolozi Katnića i Sinđelića prethodnih dana, kao da nijesu odavde. Luk, pomama, istine i laži, video trake i kamere, Spuž i spuška svakodnevnica i šta još sve ne. Ipak, glavni junak prethodnih dana isplivao je na jednoj privatnoj srbijanskoj televiziji. U skladu sa svojim prethodnim kvazipatriotskim imidžom rekao je sve ono što do sada nije rekao ili je prećutao ili pogrešno rekao.

Nakon njegovog medijskog nastupa više se ne zna ni ko je on ni oni koji su ga poslali u Crnu Goru ili Srbiju, ne zna se ni ko je Edi i Tedi, ne zna se ni je li bilo 16. oktobra ili ga nije bilo. Iako svi kažu da znaju ko je toga dana dolazio da obali Mila i njegovu družinu, danas o tome se više ništa ne zna. Sve su pojele metarmorfoze zaštićenog svjedoka. Nakon onoga što je rekao više se ne zna ni ko je luk jeo ili mirisao, ko je šta sadio i kopao i da li je iko išta radio tog 16. oktobra?

Zemlja čuda koja se nekim čudom zove Crna Gora postaje sve čudnija. Ima li tome kraja ili će sve otići tamo gdje treba ili ne treba, niko ne zna. Ipak, sigurno je da ovako više ne može i da je čuda više dosta. Ma koliko ona bila čudna, kraj tih čuda se mora negdje sresti na ovom nadrealnom putu Crne Gore. Povratak Crne Gore samoj sebi ionako dugo traje i bili bi pravo čudo da sve to još potraje!