Црне рупе нису „ћелаве“: Нова студија срушила полувековну теорему

Црне рупе су регије простор-времена у којима је гравитација толико јака да им ништа – чак ни светлост – не може побећи. Деценијама су многи научници веровали да оно што упадне у црну рупу заувек нестаје и да у њима нема информација. Ново истраживање ово доводи у питање.

Међународни тим научника тврди да је оповргао теорему коси црних рупа представљену 1967. Према теореми о коси, црна рупа би се могла категорисати помоћу три тачке података – њеног наелектрисања, масе и момента импулса. Све остале информације (у теореми описане као коса) о материји која је формирала црну рупу или пада у њу нестају иза хоризонта.

Али ново истраживање баца сумњу на идеју ћелавости или барем на њену универзалну примену. Компјутерске симулације указују да „екстремне“ црне рупе – оне чији је моменат импулса или електрични набој потпуно максималан – имају ипак „неколико длачица ту и тамо“.

Током своје студије научници су користили интензивне нумеричке симулације да би генерисали резултат. Користили су десетине врхунских јединица за обраду графике – свака је имала 5.000 језгара. „Сваки од ових графичких процесора може да изврши чак 7 билиона израчунавања у секунди“, рекао је професор Гаурав Хана са Универзитета Масачусетс Дартмут. Међутим, чак и са тако снажним хардвером, требало је много недеља да се заврше симулације.

„Овај нови резултат је изненађење, јер су теореме о јединствености црне рупе добро утемељене, (као и њихово проширење на екстремне црне рупе)“, рекао је Лиор Бурко из центра „Теис рисерч“ у Калифорнији. „Мора постојати претпоставка теорема које нису задовољене да би се објаснило како се теореме не примењују у овом случају“.

Наведена „коса црне рупе“ манифестују се као „величина која се може конструисати из просторно-временске кривине на хоризонту црне рупе која је очувана и коју може измерити удаљени посматрач“, наводи се у изјави. Ова количина зависи од детаља настанка црне рупе, па премашује трио масе, момента импулса и наелектрисања.

Узбудљиво, такве „длаке“ можда неће заувек остати чисто теоретске. Научници би могли да их примете помоћу детектора гравитационих таласа, према новој студији која је објављена 26. јануара у часопису „Физикал ривју“.