Crne rupe nisu „ćelave“: Nova studija srušila poluvekovnu teoremu
1 min read
Foto: Youtube/European Southern Observatory (ESO)/Printscreen
Međunarodni tim naučnika tvrdi da je opovrgao takozvanu teoremu „ćelavosti“ ili „jedinstvenosti crne rupe“, koja je prvi put predstavljena 1967. Prema novoj teoriji, pored konstanti koje definišu crnu rupu, javljaju se i neke nove karakteristike.
Crne rupe su regije prostor-vremena u kojima je gravitacija toliko jaka da im ništa – čak ni svetlost – ne može pobeći. Decenijama su mnogi naučnici verovali da ono što upadne u crnu rupu zauvek nestaje i da u njima nema informacija. Novo istraživanje ovo dovodi u pitanje.
Međunarodni tim naučnika tvrdi da je opovrgao teoremu kosi crnih rupa predstavljenu 1967. Prema teoremi o kosi, crna rupa bi se mogla kategorisati pomoću tri tačke podataka – njenog naelektrisanja, mase i momenta impulsa. Sve ostale informacije (u teoremi opisane kao kosa) o materiji koja je formirala crnu rupu ili pada u nju nestaju iza horizonta.
Ali novo istraživanje baca sumnju na ideju ćelavosti ili barem na njenu univerzalnu primenu. Kompjuterske simulacije ukazuju da „ekstremne“ crne rupe – one čiji je momenat impulsa ili električni naboj potpuno maksimalan – imaju ipak „nekoliko dlačica tu i tamo“.
Tokom svoje studije naučnici su koristili intenzivne numeričke simulacije da bi generisali rezultat. Koristili su desetine vrhunskih jedinica za obradu grafike – svaka je imala 5.000 jezgara. „Svaki od ovih grafičkih procesora može da izvrši čak 7 biliona izračunavanja u sekundi“, rekao je profesor Gaurav Hana sa Univerziteta Masačusets Dartmut. Međutim, čak i sa tako snažnim hardverom, trebalo je mnogo nedelja da se završe simulacije.
„Ovaj novi rezultat je iznenađenje, jer su teoreme o jedinstvenosti crne rupe dobro utemeljene, (kao i njihovo proširenje na ekstremne crne rupe)“, rekao je Lior Burko iz centra „Teis riserč“ u Kaliforniji. „Mora postojati pretpostavka teorema koje nisu zadovoljene da bi se objasnilo kako se teoreme ne primenjuju u ovom slučaju“.
Navedena „kosa crne rupe“ manifestuju se kao „veličina koja se može konstruisati iz prostorno-vremenske krivine na horizontu crne rupe koja je očuvana i koju može izmeriti udaljeni posmatrač“, navodi se u izjavi. Ova količina zavisi od detalja nastanka crne rupe, pa premašuje trio mase, momenta impulsa i naelektrisanja.
Uzbudljivo, takve „dlake“ možda neće zauvek ostati čisto teoretske. Naučnici bi mogli da ih primete pomoću detektora gravitacionih talasa, prema novoj studiji koja je objavljena 26. januara u časopisu „Fizikal rivju“.
