Цртачка шкрабала

Пише: Горан Шћекић

Одлазећи предсједник пропалог режима Мило Ђукановић, остао је и даље јак међу својим, додуше окрњеним сљедбеницима.
Њихова веза толико је јака да сви живе и плешу у истом трансу, трансу замишљене побједе.

Сви у хору, као једним гласом поручују да су угрожени, покрадени и понижени.
А зна се добро ко је крао и уништавао државу 30 година.

Они мисле да су изгубили изборе на правди Дукље.
То је њихов Бог и њихова вјера.
Никако се не могу помирити са губитком власти и свим што слиједи иза тога.
Али ако је пало велико Римско царство, морао је и мали ДПС.
Губитници користе све могуће полуге власти остатка режима које су и даље на неким кључним мјестима у Црној Гори.
Први међу њима је Уставни суд Црне Горе, који је независност и легитимност давно изгубио.
Као што се многи вјерници прије ручка моле богу, тако и судије уставног суда прије сједнице пјевају пјесму „О соле Мило“.
Тамо сједе судије биране само по политичком кључу.
Квалификације, референце, стручност нису се могли примјенити ако вам око врата не виси кључ ДПС-а.
Нова власт на челу са Здравком Кривокапићем, Дританом Абазовићем и Александром Бечићем, за сада све држи под контролом.
Упорно одолијевајући свим нападима институција које су барем за кратко под контролом старог режима.

Када је пропали, владајући режим истрошио све идеје и конце у покушају опстанка, кренули су у кампању вријеђања и омаловажавања.
Ових дана, на друштвеним мрежама појавила се једна накарадна објава усмјерена у правцу омаловажавања једне даме.
Одбраном угледа министарке, даме, бранимо наше мајке, сестре и дјецу.
Као неко ко се 30 година бави карикатуром у новинарству, имам право да изнесем стручно мишљење.
Наведена објава не може се назвати карикатуром нити илустрацијом, већ једним увредљивим цртежом.
Карикатура сама по себи мора послати поруку упозорења и надасве хумора.
Карикатура не вријеђа, она упозорава, утиче на ликове и на друштво за љепши и радоснији свијет.
У демократским, цивилизовани друштвима овакве ствари се жестоко санкционишу.
Али зато код нас постоји старо кућно васпитање.
Уколико сам желио да поентирам међу екстремним снагама, могао сам исто урадити „владару“ Црне Горе, његовој породици и његовим сарадницима, Али елементарно, кућно васпитање ми не дозвољава да то урадим и идем даље од коруптивних активности које су радили.
На крају, поручујем „цртачима“ пропалог режима, да се слава не стиче вријеђањем и понижавањем било кога, већ упорним, вриједним и достојанственим радом, а нарочито храброшћу.
Они је никада нису имали, када је у питању критика коруптивног пропалог режима.
Напротив, можда су исти били награђивани привегијама и апанажама, стављајући главу у пијесак, а можда је све ово резултат враћања дуга, или „захвалности“ према њима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: