Чуј, рећи ћу ти своју тајну: Десанка Максимовић – „Опомена“
Десанка Максимовић
Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.
Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.
Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.
Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.
О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.
Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.
Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
Никад саму,
Кад неко свира.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Десанка Максимовић – У ропству
Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.
Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.
Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.
На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.
Da, dragi Djikane
“ …nekad smo svi znali jasno…
šta je rodoljubivo i časno…“
A danas i Crna Gora glasa u UN
da smo genocidni zločinci –
MI U SREBRENICI.
Ako je bio genocid odakl tolike zive
majke srebreničke, a nasa ni jedna
nije ostala ziva po selima oko Srebrenice.
Naser Oric nije ostavljao ni psa, ni mačku
u zivotu. Pre toga redom poubijao svu ljudsku
čeljad – danima.
… A onda sam joj otišao u rodno mjesto!
Ona je doduše samo rođena u Rabrovici ali je odrastala u Brankovini nablizo Valjeva.
Brankovinu je smatrala svojom.
Onda sam shvatio, kada sam vidio Brankovinu …
Poslije sam je potpuno razumio, kada sam upoznao Valjevce, odovud naseljeni! Bolji nego su prije dolazili …
NI LJEPŠE OKOLINE, NI BOLJE SREDINE!
Otad se stalno vraćam Valjevu.
Prijateljima valjevskim …
Odem i u Brankovinu.
Neponovljiva naša…. A izbacili je iz udžbenika. Zaista smo dno dotakli….