Čuj, reći ću ti svoju tajnu: Desanka Maksimović – „Opomena“
Desanka Maksimović
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.
Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
Nikad samu,
Kad neko svira.
Desanka Maksimović – U ropstvu
Nekad smo svi znali jasno,
od najnepismenijeg seljaka
pa do gospode i dece njine,
šta je rodoljubivo i časno,
i šta treba da čine
potomci negdanjih junaka.
Ne mogu da poznam narod
čije su pevali vrline
pesnici od Branka do sada.
Srpsko stado malo
sve do poslednjeg runa
razbilo se i ošugalo.
Postali smo zemlja
robova i potkazivača
i stokatnih zelenaša.
Pune su nam ulice sada
poštovanih zlikovaca,
a zatvori nevinih robijaša.
Na leđima kao da grbu
nosim od bola i stida,
i ulicama kad idem,
kao da mi blato baca
pogled oholih stranaca
u lice, i svakog dana
veo mi se po veo skida
sa rugoba naših rana.
Da, dragi Djikane
“ …nekad smo svi znali jasno…
šta je rodoljubivo i časno…“
A danas i Crna Gora glasa u UN
da smo genocidni zločinci –
MI U SREBRENICI.
Ako je bio genocid odakl tolike zive
majke srebreničke, a nasa ni jedna
nije ostala ziva po selima oko Srebrenice.
Naser Oric nije ostavljao ni psa, ni mačku
u zivotu. Pre toga redom poubijao svu ljudsku
čeljad – danima.
… A onda sam joj otišao u rodno mjesto!
Ona je doduše samo rođena u Rabrovici ali je odrastala u Brankovini nablizo Valjeva.
Brankovinu je smatrala svojom.
Onda sam shvatio, kada sam vidio Brankovinu …
Poslije sam je potpuno razumio, kada sam upoznao Valjevce, odovud naseljeni! Bolji nego su prije dolazili …
NI LJEPŠE OKOLINE, NI BOLJE SREDINE!
Otad se stalno vraćam Valjevu.
Prijateljima valjevskim …
Odem i u Brankovinu.
Neponovljiva naša…. A izbacili je iz udžbenika. Zaista smo dno dotakli….