Čurkin: Neuspjeh primirja u Ukrajini

Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin ukazuje da postoje naznake za neuspjeh primirja na istoku Ukrajine. On je, u intervjuu bečkom dnevniku „Prese“ naglasio da je problem to što na obje strane postoje „elementi koji se ne mogu kontrolisati“.

Čurkin je rekao da su Brisel i Vašington, svojim nametanjem, prvi povrijedili suverenitet, stabilnost i integritet Ukrajine.

Čurkin je u vezi Krima istakao da je podrškom nasilnog puča u Ukrajini prekršeno međunarodno pravo u jednoj krhkoj zemlji koja je važna za Rusiju, koja ima posebne odnose sa Krimom i Donbasom.

On je podsjetio da je na Krimu održan referendum na kojem se 93 odsto građana izjasnilo za ponovno ujedinjenje sa Rusijom, kao i da u Rusiji to podržava 90 odsto građana.

Puč, prema njegovim rečima, pokrenuo je niz razvoja koji su doveli do ove tragedije.

„Započeli su jednu jako opasnu igru, sklonili međunarodno pravo u stranu, svrgnuli legitimnu vlast, nisu prihvatili da jedna legitimna vlada odlučuje da li i kada potpisuje sporazum. Brisel i Vašington su Ukrajini naložili šta treba da radi. Oni su kao prvi povrijedili suverenitet, stabilnost i integritet Ukrajine“, podvukao je Čurkin rekavši da je očekivao da će, u vezi aneksije Krima, svi pozdraviti „ovaj trijumf istorijske pravde“.

Prema njegovim riječima trebalo je vjerovati volji naroda.

Istovremeno je kazao da bi bilo bolje da su Ukrajinci, odmah po raspadu bivšeg Sovjetskog Saveza, dozvolili referendum na Krimu.

On je ocijenio da je raspad Sovjetskog Saveza bio „geopolitička eksplozija“ i za mnoge psihološki šok.

„Svijet definitivno nije bolji danas iz mnogo razloga – zbog terorizma i zato što nije nastala nova ravnoteža u Evropi. Nažalost obećanja po završetku Hladnog rata nisu održana“, kritikovao je ruski diplomata.

Čurkin je istakao da pristupanje Rusije NATO nikada nije bila realna opcija, jer je Rusija prevelika i sama sebi dovoljna po pitanju svoje bezbjednosti, a NATO je instrument za uticaj SAD u Evropi.

„Rusija bi bila drugi stub u NATO i to SAD nikada ne bi dozvolile, 2002 su postavljeni svi mogući uslovi za rusko članstvo, kao, na primer, odustajanje od strateških podmornica. Mi imamo i jedan jak razlog da čak o tome ni ne razmišljamo, a to su naši specijalni odnosi sa Kinom. Ne želimo previše da se krećemo u jednom pravcu i oborimo balans između Rusije, Kine i SAD“, kazao je ruski diplomata ističući da je Rusija odgovorni i veoma aktivni član međuanrodne zajednice koji doprinosi rješavanju međunarodnih problema.

S tim u vezi je ocijenio da bez aktivne, kreativne i iskrene uloge Rusije ne bi bilo ni dogovora sa Iranom.

Po pitanju Sirije, Čurkin je istakao da je Rusija insistirala na političko rješenje prilikom izbijanja krize, ali drugi nisu željeli to da poslušaju, već su željeli promjenu režima.

Rusija je, kako kaže, jedina zemlja koja se ozbiljno zalaže za rješavanje tog konflikta, podsjećajući da je sirijska vlada i opozicija pozvana na dalju rundu razgovora u Moskvu.

Istovremeno je, u vezi Saudijske Arabije, izrazio strepnju da bi borbe u Jemenu, u koje su se ukjljučili, mogli eskalirati i proširiti na Saudijsku Arabiju.

Na kraju je Čurkin, upitan da li Rusija radi na novoj crnoj listi zabrane ulaska u zemlju, rekao da to ne zna.

„Sve dok vi ne budete imali listu sankcija nećemo ni mi. To je nepotrebna birokratska stvar“, zaključio je Čurkin.