IN4S

IN4S portal

Da li će se klimatski gresi uskoro tretirati kao genocid?

1 min read

Klimatske promjene / Ilustracija

Neophodna tehnologija već postoji, internacionalni dogovori su već sklopljeni a ceo svet se slaže da se zagrevanje planete Zemlje mora zaustaviti. Ali pojedinci potkopavaju ovaj zajednički cilj, kad npr. ilegalno spaljuju šume ili uništavaju ekološke sisteme. I šta se onda desi: ništa.

Zaštita klime ima problem sa realizacijom. Spasavanje planete je bazirano najvećim delom na dobrovoljnosti: od Pariskog Sporazuma do odricanja od privatnih letova. Da li ću se voziti biciklom ili džipom – to je moja odluka. Da li će države ispuniti svoje internacionalne klimatske obaveze, to se prepušta njihovim vladama. A i najambiciozniji globalni ugovori ostaju bezubi ako nema nikoga ko će kažnjavati prestupe protiv njih.

Odavno postoje razmišljanja da se posebno gadni zločini protiv prirodne okoline kazne na internacionalnom nivou. Jedna grupa advokata i aktivista je proteklih meseci formulisala odgovarajuću ideju i zadobija sve više podrške. Njen cilj je da ekološko uništavanje bude definisano kao novo, svetski priznato krivično delo, koje će biti tretirano kao “Ekocid” na nivou Međunarodnog Suda u Hagu. Grupa vodećih eksperata će do kraja juna izraditi i konkretni predlog.

No ideja zvuči puno jednostavnije nego što zbilja jeste. Međunarodni Sud u Hagu je još mlada institucija, počeo je sa radom tek 2002 i donosi presude na osnovu Rimskih Statuta, koji definišu četiri zločina protiv mira: genocid, ratni zločin, zločin protiv čovečnosti i zločin agresije. Za proširenje na ekocid saglasnost moraju dati dve trećine država-članica, a to može trajati godinama. Sem toga, ovaj sud uopšte ne priznaje više država, među njima i najuticajnije: SAD, Rusija, Kina i Indija.

No najveći izazov će ipak biti dizajn krivičnog dela i dokaznog postupka. Odlučujuće pitanje glasi: od kad je jedno lokalno razaranje prirodne okoline tako značajno da pogađa međunarodnu zajednicu kao celinu, kaže Filip Sands, direktor Centra za internacionalne sudove na University College London i co-predsednika ekspertske grupe koja treba da definiše pojam ekocida. “Koji bi stepen ekološke štete bio zločin: koji je to problem u promeni klime – možda izlivanje nafte u Ekvadoru, ili gubitak biodiverziteta, uništavanje postojećih vrsta biljaka i životnja, ili npr. nuklearni incident?

Upravo pri zločinima koji pospešuju promene klime će biti teško naći dobru definiciju. “Klimatske promene su tako sistematične da će biti izazov definisati kako se to odražava na individualnom krivično-pravnom nivou odgovornosti. Što nije nemoguće kao zadatak….ali moramo biti poprilično pravnički kreativni”, priznaje za “Politiko” Kejt Mekintoš, direktorka Promise Institute for Humane Rights na Univerzitetu Kalifornije i također član međunarodnog gremijuma eksperata.

I Papa želi da “ekocid” proglasi za zločin i greh

No i pored svih problema ideja sve više dobija na podršci: u parlamentima Holandije, Španije, Belgije, Švedske, Luxemburga već se raspralja o njoj. U Francuskoj treba da se glasa o zakonu koji čak predviđa da osobe koje počine “ekocid” idu u zatvor na do 10 godina a firme plaćaju novčanu kaznu od 4,5 miliona eura. Papa Francisco I se nedavno izjasnio za to da se “ekocid” proglasi za peti zločin protiv svetskog mira. Podrška stiže i od vaseljenskog patrijarha Vartolomeja I.

Trenutno sudije u Hagu sondiraju već svoj prvi ekološki kriminalni slučaj: početkom godine su dvojica poglavica brazilskih plemena tražila pokretanje istrage protiv tamošnjeg predsednika Haira Bolsonara. U njihovom optužnom predlogu se konstatuje da je krčenje šuma Amazona “besprimerno ubrzano” od kad je on na vlasti. Uništavanje prašume ugrožava “nezaobilaznu regulaciju klime” što je “direktna opasnost ne samo za sve Brazilijance nego i za celokupno čovečanstvo”.

Tužioci trenutno pokušavaju da ovaj optužni predlog tretiraju kroz definiciju “zločin protiv čovečnosti”. Ali uskoro će se to možda i promeniti.

Autor: Kurt Stuckenberg
Prevod: Mirko Vuletić

Izvor: Der SPIEGEL

Podjelite tekst putem:

10 thoughts on “Da li će se klimatski gresi uskoro tretirati kao genocid?

  1. Da pod(ij)elimo,

    dva videa, šira slika, trebaće, 

    #
     

    In Vivo
    dobro je, to znači da smo još živi

    #

    „33. Nego ištite najprije Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam
    se sve dodati.“

    (Sv. Jevanđelje po Mateju 6:33) 

    mi još uvek doživljavamo Državu kao nekog ko štiti zajedničke interese, kako bi i trebalo, A NIJE, pa vidimo da pre materije nismo zadovoljili Duh, i TO je onda jedini problem, „osnovniji“ od materijalnog

    prosto, ispada, da Mi imamo problem sa Istinom, lažemo sami sebe, uz druge koji nas lažu
     
    da smo „mrtvi“ ne bi se Oni trudili ovoliko, nego, NI mi „ne znamo svoje kapacitete“… 

    #

    možebit na sve ne djeluje isto… a, možda, ako nisi Član Sekte, bilo koje, i stranke se računaju, malo ili nimalo… 

    mehanizmi Pada su razni, od postanka sveta isti… neverje, glupost, pohlepa, strah… 

    +…“Ruko ispružena prema drugoj obali kloni
    Ako smo pali bili smo padu skloni
    Ovde je noć što se životu opire“

    2011., profesor Blagojević, raketaš…. satak priče

    https://www.youtube.com/watch?v=PSDW9McLc64

    juče, S. Despot na Geopolitici, satak isto
    https://www.youtube.com/watch?v=vI70smZWVIo 

  2. Pojavom novih takozvanih prečišćvača vazduha ili katalizatora kod automobila je naizgled samo uspješno u tom dijelu gdje se smanjio broj olova u benzinu, ali su zato šteten čestice postale opasniej koja izlaze iz istih,tako je zapaženo da je rak pluća povećan za čitavi 10% od kada se ti novi katalizatorii upotrebljavaju ,jer duže štetne čestice ostaju u vazduhu i ne padaju na zemlju kao prije, jer su izduvni gasovi bili pomiješani s olovom i padali na zemlju!

  3. Prijatelju malo se obrazuj pored ostalog studirao sam i METEOOROLOGIJU i znam koristiti tu literaturu,mikro klima kod Pljevalja ili u Boru nema nikakve veze s CO2 dešavnjem i mjeramna koje se donose,svako iole polupismen zna da je termoelektrana i sve što se dešava nemarnost države koja nije u satnju da postavi odgovarajuće filtere,ako ste na to mislili ,ovdje se radi o globalnoj promjeni koja se dešava, ali ne uzrokom CO2 emisije kako to kažu!

    2
    1
    1. Nemarnost države, ili u prevodu ljudski faktor, na šta se jasno članak odnosi. Skup lokalnih uticaja daje globalno stanje, ili misliš da je izlivanje nafte pomenuto u tekstu sasvim prirodna pojava, i da ljudi nemaju ništa s tim? Govori se o ljudskoj odgovornosti sa aspekta prava i zakona. Misliš li da je osiromašeni uranijum prirodna pojava na KiM. Tema je za mene i tebe preširoka, ali iza komentara stoje makar moje ime i moje mišljenje, a ne tuđi kopi-pejst tekstovi. A tek ovo „studirao sam pored ostalog… „, „obrazuj se“ … Klasični argument prepotentnih osoba, u nedostatku istog.

    2. Ti si promašio temu, naslanjajući se na teoriju zavere. A moje i tvoje znanje ne može se ocjenjivati na portalima, već samo manir.

      1. ja sam dao komentar na tekst dotičnog, Zeleni fasizam je na djelu.To je jedina greška koja mi se slučajno desila,prema tome to je jedina ispravka koju dajem !
        Sve drugo je svakome ponaosbno da zključuje!?

  4. Stranka zelenih je pokušala da izvrši pritisak na promjenu zakona o garđevinarstvu ali joj nije uspjelo,evo zaključka Bundestaga na tu temu,a pisanje Špigela je kao po običaju samo jedan pamflet koji se može uporediti sa mnogima iz prošlosti.
    Ne zelenim planovima za raspodjelu troškova CO2
    Građevinarstvo, stanovanje, urbani razvoj i opštine / Odbor – 03.03.2021 (hib 279/2021)

    Berlin: (hib / PEZ) Građevinski odbor odbacio je planove Zelenih za distribuciju troškova cene CO2 na tržištu stanova. Glasovima CDU / CSU, SPD, AfD i FDP, poslanici su na sastanku u sredu (19/24432) odbili predlog poslaničke grupe Bundnis 90 / Die Grunen o toj temi. Pored podnosilaca zahteva, levica je glasala za avans.

    Za Zelene je jedan poslanik objasnio da morate da kontrolišete gde se donose odluke – odnosno kod stanodavaca. To je jedini način na koji cena CO2 može imati upravljački efekat. Pored toga, trebalo bi da postoji pravilo o poteškoćama za male i vrlo male stanodavce, tako da niko nema problema sa zadržavanjem imovine. Poslanik je pozvao vladajuću koaliciju da donese odluku o tom pitanju, budući da igračima na tržištu treba planiranje sigurnosti.

    Predstavnik CDU / CSU rekao je da je aplikacija zanemarila činjenicu da stanari takođe mogu uticati na stvarnu potrošnju, na primer kroz vrstu i intenzitet grejanja. Tema podele troškova između stanodavaca, stanara i države u renoviranju je bar opcija koja vredi razmisliti. Referentno se osvrnuo na značajne dodatne troškove koje bi to za državu moglo dovesti. Nije predvidljivo kako bi se to moglo postići. Koalicioni partner SPD rekao je da je treći pristup imao smisla, samo je pitanje bilo: trećina čega? Kao primer, poslanik SPD-a naveo je propise u Švedskoj, gde se koriste vruće rente.

    Predstavnik poslaničke grupe AfD rekao je da su se zeleni ponašali nelogično: prvo su želeli cenu CO2, sada bi to trebalo biti nepravedno i stanari bi trebali biti izuzeti od toga. Pre nego što uvedete porez, morate razmisliti da li ga ljudi mogu priuštiti. Pored toga, stanari takođe imaju uticaj na potrošnju energije. Založio se za potpuno ukidanje poreza na CO2.

    Poput Zelenih, parlamentarna grupa FDP izjavila je da nije moguće da koalicija prvo nametne porez, a zatim ne objasni ko treba da ga plati. Jedan poslanik naglasio je povratni efekat – to jest, stanari menjaju svoje ponašanje nakon renoviranja i na taj način izravnavaju neke uštede; Stanari stoga imaju upravljački efekat. Osvrnuo se i na švedski model. Od uvođenja rastuće cene CO2 uz istovremeni princip iznajmljivanja toplog goriva, emisije u domaćinstvima su opale za 95 procenata.

    Predstavnik levičarske poslaničke grupe rekao je da stanari uopšte nisu imali nikakav upravljački efekat jer nisu mogli da odluče o omotaču zgrade niti o vrsti grejanja. Kao rezultat toga, morate početi sa stanodavcem, tako da podržavate prijavu Zelenih i nastavićemo sa sličnim pristupom. Bundestag bi trebalo da razgovara o oba predloga ove nedelje.https://www.bundestag.de/presse/hib/826066-826066

  5. Cena CO2 povećava troškove za poljoprivrednike
    Takođe će verovatno porasti i proizvodni troškovi mašina i uređaja. To ne zvuči kao plan ekonomskog podsticaja za krizu u Coroni. Suprotno tome: Iako su prihodi za mnoge poljoprivredne proizvode pod pritiskom zbog Corone i ASP-a, troškovi važnih operativnih resursa i poljoprivredne proizvodnje definitivno će rasti.

    Ovo takođe pogoršava konkurentsku poziciju nemačkih poljoprivrednika u poređenju sa evropskim konkurentima, koji definitivno ne moraju da plaćaju ove troškove. Više cene CO2 prvenstveno opterećuju energetski intenzivnu proizvodnju i s tim povezani troškovi – na kraju, međutim – poput PDV-a, prenose se na sve proizvedene proizvode i resurse.

    Poslovna udruženja takođe ističu da su mnoge kompanije već u veoma teškoj ekonomskoj situaciji zbog krize u Coroni. Oni stoga ne mogu da koriste nikakva dodatna opterećenja – pogotovo što bi koronska kriza očigledno mogla trajati mnogo duže nego što se prvobitno očekivalo.

    Nemačka trgovinska i industrijska komora je zbog toga zatražila kompenzaciju za ekonomiju. U suprotnom, konkurencija će primorati mnoge kompanije da presele svoju proizvodnju u inostranstvo sa nižim troškovima CO2.

    Poljoprivrednici to naravno ne mogu. Morate platiti više cijene i nekako snositi dodatne troškove.

    Cena CO2: od 25 do 55 evra za pet godina
    Dizel.
    © stock.adobe.com/Matthias Matscher Pri početnoj ceni od 25 evra po toni CO2, benzin raste za oko 7,5 centi, litar dizela je skuplji za 7,9 centi, lož ulje košta 7,9 centi više, a prirodni gas biće skuplje za 0,6 centa po kilovat satu.
    Početkom oktobra Bundestag je odlučio o višoj ceni CO2 od 2021. godine. Koalicione frakcije CDU / CSU i SPD, kao i Zeleni glasale su za izmenu Zakona o trgovini emisijama. To znači da će trgovanje emisijama početi 2021. godine sa višom cenom CO2 od 25 evra po toni – znatno višom od prvobitno planiranog.

    Kao rezultat određivanja cena CO, litar benzina biće 2021 skuplji za dobrih sedam centi. U naredne četiri godine dodatni troškovi su više nego dvostruki. Prvobitno ste želeli da počnete sa deset evra. Krajem 2019. godine, međutim, pod pritiskom Zelenih, odbor za posredovanje Saveznog veća i Bundestaga dogovorili su se o povećanju cena CO2. Ovo je sada sprovedeno zakonom.

    Fiksne cene ovih sertifikata postepeno će se povećavati na 55 evra do 2025. godine. Od 2026. cena će se zatim određivati putem aukcija, s tim da se za 2026. uzima u obzir koridor cena od 55 do 65 evra po toni CO2.

    Nacionalni sistem trgovine emisijama postojaće uporedo sa EU trgovinom emisijama za velike industrijske pogone i elektrane. Zatim evidentira sve emisije goriva koje ne podležu ceni CO2 u šemi trgovine EU emisijama – bez obzira na sektor u kojem se goriva koriste.
    Povećaće se troškovi goriva, gasa, lož ulja i đubriva
    Zagrevanje ulja.
    © stock.adobe.com/Animaflora PicsStock Prema DIHK-u, tipični srednje finišer tekstila mora da se nosi sa dodatnim godišnjim troškovima od 400.000 evra kada koristi prirodni gas i cenu CO2 od 25 evra po toni.
    Do sada su samo kompanije u određenim sektorima morale da plaćaju emisije CO2. Tu spadaju, na primer, elektrane, avio kompanije ili industrijske kompanije. U budućnosti, svako ko proizvodi robu ili usluge i emituje CO2 treba da plati porez.

    Međutim, ekonomisti veruju da mnoge kompanije plaćaju porez na svoje kupce ili potrošače. Veliki broj proizvoda i usluga tada će verovatno znatno poskupjeti. Kompanije, potrošači i poljoprivrednici moraju očekivati veće cene goriva, energije, lož ulja i mineralnih đubriva zbog poreza na CO2.

    Po početnoj ceni od 25 evra po toni CO2, benzin poskupljuje za oko 7,5 centi, litar dizela je skuplji za 7,9 centi, lož ulje košta 7,9 centi više, a prirodni gas je 0,6 centi po kilovat satu skuplji. Po ceni od 55 evra, premija bi tada bila više nego dvostruko veća.

    Prema Federalnom udruženju za industriju (BDI), naknada za kompanije na koje će „značajnije“ uticati nacionalne cene CO2 od 2021. godine nadalje su „posebno hitne“. „Planirano povećanje cena CO2 u godinama 2021. do 2025. znači da neke kompanije u Nemačkoj više neće biti konkurentne“, rekao je predsednik DIHK Eric Schveitzer.

    Prema DIHK-u, tipični srednji dorađivač tekstila morao bi da se nosi sa dodatnim godišnjim troškovima od 400.000 evra kada koristi prirodni gas i sa cenom CO2 od 25 evra po toni. Zbog toga je kompanijama potreban dovoljan finansijski prostor za investiranje u nove, klimatski prihvatljivije tehnologije.

    „Neophodno je, s jedne strane, energetsku tranziciju i zaštitu klime primeniti u praksi na održivoj osnovi, a s druge strane, utvrditi položaj nemačke ekonomije na globalnim tržištima“, kaže udruženje.

    To se na isti način odnosi i na poljoprivredu, koja zbog znatno rastućih troškova takođe ima znatne nedostatke u troškovima u poređenju sa konkurentima iz EU, a posebno sa svetskog tržišta.

    Već postoji ekološka taksa – ne radi
    Farmer.
    © stock.adobe.com/goodluz Međutim, poljoprivrednici moraju biti spremni na porast troškova proizvodnje – bez ikakvog olakšanja.
    Kritičari novog poreza takođe se žale da je poresko opterećenje u Nemačkoj već vrlo veliko čak i bez novog poreza na CO2. Takođe dugo postoji ekološka taksa sa EEG doplatkom.

    Ali to nije rešilo klimatski problem. Suprotno tome, suprotno onome što je obećano pre savezne vlade, doplata za EEG i troškovi mreže nastaviće da rastu u narednoj godini i podižu cene električne energije na nove rekordne nivoe, kaže promatrač tržišta Verivok.

    Nemačka već ima najviše cene električne energije na svetu. Savezna vlada očekuje prihod od 7,4 milijarde evra od poreza na CO2 u narednih godinu dana. Taj novac će se zatim koristiti za snižavanje cene električne energije. „Cilj nije zaraditi više novca,“ kaže ministarka zaštite životne sredine Svenja Schulze (SPD).

    Prvo ćemo morati sačekati i videti da li će veliki deo ovog obećanja ostati na kraju tekuće krize u Coroni i teške ekonomske recesije. U svakom slučaju, poljoprivrednici moraju biti spremni na znatno rastuće proizvodne troškove i veće cene inputa – i to bez ikakvog olakšanja.

  6. Pored Fasizma kao ekstremne politicke organizacije u proslom vijeku sada imamo na scenu Zeleni fasizam.Organizacija vuce korijene iz ekstremnih lijevicara pedesetih u USA, koji su se krajem pedesetih preselili u Italiji pretvorili se po potrebi USA u Crvene bigrade da bi osamdesetih bili profilisani kao eko partije i pokreti zelenih.Danas su jedna od vodecih snaga u Zelenom fasizmu gdje igraju zapazenu ulogu u Evropi.
    I pored toliko naucnih institucija i dobitnika nagrada iz meteorologije naucnika, od kojih vise i Nobelovih ,histerija da covjek utice na klimu se ne zaustvalja,pitanje je samo cemu sluzi nauka a cemu politika.Pokret zelenih je jedna od najopsnijih stranak koja trenutno postoji i svojim medjunarodnim zakonaima ce uraditi ono sto radi Bil Gejts samo posledice ce biti katasrofalne.
    Lako je moguce da u Njemckoj na sledecim izborima Zeleni kao stranka postave svog kncelara,
    a oni kaso stranka se lako prilagidjavaju ratovima ekstremizmu i svemu sto je svjetska Banda koja sebe naziva elitom,zamislila!

    2
    1
    1. Ajde pođi malo prika do Pljevalja, Bora… ne moraš dalje, pa da vidiš kakva je mikroklima, i kako ništa ne utičemo na to. Tvoja priča je nastala u krugovima naftnih profitera, belosvetskih otimača prirodnih bogatstava, ruda i šuma, klasičnih kapitalista (i pravih fašista) koji samo traže profit, a za uzvrat društvu i prirodi ne daju ništa, osim još većeg jaza između bogatih i siromašnih, i uništene životne sredine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *