Да ли је вријеме за изјашњавање о Милошевићевом наслеђу?
Момир Булатовић
Пише: Момир Булатовић
Улога Слободана Милошевића је била вишеструко значајна и немогуће ју је и даље третирати прећуткивањем.
Позив Александра Вучића, предсједника Републике Србије, на широки дијалог око Косова и Метохије са циљем да се утврди највиши могући степен националног јединства о том животно важном питању, заслужио је пажњу и реакције многих актера политичког живота. Не само у Србији. Разумије се да су ствари тек на почетку и да ће бити нужно наставак пропратити са највећом пажњом.
Власт има последњу реч о Косову
Позив на дијалог са првог мјеста у државној управи увијек заслужује похвалу, а нарочито када се ради о сложеном, а важном питању као што су одлуке о државној политици према Космету, као саставном дијелу територије и услову очувања државног јединства Србије. Посебно ако је намјера позивара да заиста саслуша све аргументе и уколико посједује способност да их, заједно са најширом јавношћу, оцијени по значају. Дијалог би тада постигао пуни смисао будући да би одлуке, које свакако морају донијети изабрани представници државе, имале веће шансе да буду озбиљно промишљене и усклађене са виталним државним интересима. Али, важно је имати у виду – било дијалога, или не, био он плодотворан или јалов, одлуке ће увијек припадати актуелном државном врху. И слава и срамота.
Кључне ријечи позива биле су реалност (која мора бити уважена) и митови (којих се, коначно, треба ослободити). То допунско објашњење није појаснило, већ је додатно повећало недоумице. Јер, већ се то видјело, реалност није једнозначна и за све актере иста. За неке су митови реалност, а реалност је за друге митска. Ипак, у том очекиваном колоплету истина и заблуда, стварности и привида, појављују се питања о којима се најрадије ћути. Иако се односе на несумњиву и прилично болну реалност, нераскидиво везану уз тему расправе.
Једно од њих је оцјена политике коју је према КиМ спроводио и персонификовао Слободан Милошевић. Од измјена Устава Србије и повратка КиМ у јединствени државни поредак, до оружане борбе против терористичке ОВК и НАТО агресора. Да ли је он био ратни злочинац, или борац за очување своје државе? До када може да траје завјера ћутања о чињеници да је, супротно законима ове државе, Слободан Милошевић био изручен Хашком трибуналу, да би тамо био свирепо уморен?
Да ли је 5. октобар 2000. године био почетак новог демократског „прољећа“ или се радило о наставку агресије коју је извршио НАТО? Коначно, од каквог је значаја чињеница да је Зоран Ђинђић, премијер Србије и дугогодишњи миљеник Запада, убијен у времену када је показао пуну одлучност да брани Косово и Метохију као нераздвојни дио Србије?
Питање Милошевићевог наслеђа
Неки одговори су већ дати, иако тек у назнакама. Након превише времена, државни врх Србије се придружио обиљежавању успомене на херојство војника са Кошара. Уз обећање да ће им убрзо бити посвећено трајно и достојно обиљежје. Коначно! Јер су такви хероји све то и још много више заслужили. Али ако су они хероји (што је несумњиво), зар такви нису и њихови команданти генерали Лазаревић и Павковић? И њихов врховни командант – Слободан Милошевић! Зар није тачно да је тзв. Ослободилачка војска Косова (ОВК) била на листи терористичких организација Стејт департмента САД у време када је СР Југославија почела борбу против ње?
Да ли је већ заборављено признање наших ондашњих противника, дато још 2005. године изјавом Строуба Талбота, замјеника државног секретара у Клинтоновој администрацији и главног америчког преговарача током рата?
„Док су нације широм региона тежиле да реформишу своју привреду, ублаже етничке тензије и успоставе грађанско друштво, Београд као да је уживао у континуираном кретању у супротном правцу. Није нимало чудо што су се Југославија и НАТО нашли у сукобу. Најбоље објашњење за рат који је НАТО започео јесте отпор Југославије ширим трендовима политичких и економских реформи, а не тежак положај косовских Албанаца.“
Улога Слободана Милошевића је, дакле, била вишеструко значајна и немогуће ју је и даље третирати прећуткивањем. Претходни предсједници Србије, Борис Тадић и Томислав Николић, ипак су се били опредијелили да о њој не говоре. Разумије се, то је више рекло о њима и њиховим способностима, него о самом Слободану Милошевићу. На реду је Александар Вучић. Готово да је прозвао сам себе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Momir Bulatovic zvani Brkica.
Bio sam ovoga ljeta kuci ,covjeku se u zivotu svsata dogadja i ne zna kuda ce ga put nanijeti i sto mu se sve moze desiti,ne samo u bijelom svijetu nego i u svojoj kuci.Tako i ja dosao kuci a stotnu nekih stvari da se rijesi i povrh toga stocni fond koji porodica posjeduje od jednog magareta se zavrsio.magare zbog razlicitih okolnosti nije vise moglo da ustaje na zadnje noge iako je naizgled zdarvo,nekako se zaputalo u konop i povrijdilo tetive i ne moze da se pomjeri.Zovem veterinara on gleda i dao mu neku inekciju ,koliko pitam ja 30 evra,magarc ne vrijedi 50 ali kazem vredi pkusati steta da se magare muci.od inekcije nista bolje magare se muci ali ne moze da ustane,a jesti ne moze vode jedva da moze malo uzeti.Mislm ja da mu da veterinar inekciju za uspavljivanje,majstor koji mi je nsto farbo kaze nemoj greota je pusti neka se malo pomuci mozda prezdravi,ako ne nemas ga na dusi.Poslusam ja Vlada i tako svki dan vidim ja od boljitka nista,a rupu treba vaditi.Pitam imali gdje radnika ,jedan kaze znam ti ja jednog zivi on tu blizu moze on to zavrsiti,zove ga on i kaze moze nema problem ,poslije pola sata zove ponov a sto to treba da se radi kazem mu da izvadi jednu rupu.Cekamo jedan sat nema niti se javlja ,zovemo ponov kaze da ne moze ,ili nece svejedno.Sto sad a vrucina preko 35 meni se mota po glavi ako crkne dans do sjutra se sve usmrdi,tako u tom razmisljanu sjeti se Slobo i kaze a znam ja jednoga on je Rus Roman se zove mogao bi to on ,dobar radnik,radim25-30 evra,mislim ja ako tarzi i 100 neka samo izvadi.tako podjm ja do Romana,vidm pravi Rus jak plav jedno 35 godina90 kg ,mislim samo ako hoce radit bice dobro.
Kad smo dosli kod kuce pita on sto ima,idem ja ispred njga i kazem,vidis ono magare,gleda ga on onako bespomocno lezi zivo li sto bi se reko zalud zivo , kazem ja njemu treba da mi iskopas rupu 2 duzine i 140 dubine i zvrsen je posao.Uredu ,odgovara Roman ,samo vodu pijem pa mi donesi molim te ,mislim ja cudan neki Rus ,donesem vodu,i kazem da cu doci za jednu uru da doruckuje.Tako i bi za jednu uru doje on i mi dvoica zajedno doruckujem ,onako pitam sto kao gdje zivi i sve neke uopstene stvri,zavrsili dorucak ,idem ja dalje da radim ,dobro zovnut cu te za rucak ,dobro odgovri on,i tako negdje oko 14 00 zovnem ja njega skoro da je zvrsio,ostalo jos malo poslije rucka kada je zavrsio u 15 00.zavresio on ja ga vozim kuci i u autu na prednjem dijelu ispod sofersajbe stoji prospekt o izlozbi Romanovih koju je priredio oatc Mijailo backovic prije neki dan ,dam mu je ja, a on onako gleda, ne sa velikom znatizeljom,a ja onako sav rznjeze n za caremNikolaje pa kazem sto ti je zivot i sudbina.Roman me gleda ja vozim lokalnim putem pa i ja pogledam u njega a on nastavlja,ko ga jebe bio je car imao je moc imao je sve zato je dozvolio damu zemlju rezjedaju i ruse,kaoju smo mi steu kao narod od toga imali do danas.
tako ti moj Roman blesavome Nikoli ocita lekciju iz drzvnickog drzanaj i duznosti.Mi sve pacemo za kraljevima vojvodama predsjenicma i ne znam kim sve,a kada su imali mogucnost da stvri urede i preokrenu nijesu imali ni muda ni znanj.
tako je bilo i sa Milosevice i sa ovim diplarom od Bulatovica,tako je bilo i sa Drazom i da ne nabrajm sa kime jos,e sda kukajmo ili bolje narcimo za ovim pizdam,kao sto je ovaj.
Onako dok sam Roman vodio kuci piatm ga ja stamisli o Putinu ,a on me gleda pa kze ,za sada dobro niko se ne buni,ali nas niko vise nece ponizavati kao u doba Jelcinja,onako za sebe mislim ja e moj dobri ,zatoste vi veliki a mi uvjekmali,a sve se cini da ce tako i ostanuti.
Sto oavj svira i kome ,Milo ga je potjero a mogao jeda ga skine,nije,zasto,bio je rat,ovaj je sve izdao mogao jeda ga uhapsi nije zasto nije.uveo jeNjemacku Marku niko ni rijeci ni tada ni poslije a zivjeli smo u jednoj drzavi.Sto hocet sa ovi diplarom,necet valjda da nas on spoasava
i vadi iz govana u koja nas je uvalio.
Sve mi se cini da moj Roman zna vise nego sva nas takozvani politicki establisment.
Svercovao je i Milo i Aco i sva bagra dok je ovaj bio Predsjednik Crne Gore i sta je uradio nista,i sad prica o Slobu,gonite se svi zajeno,mi u Crnu nikoga nemamo od kada je nestao Djurisic Pavlve sve drugo je blijeda kpopija predjasne kopije!
Cekajte vi da vi Momir stvori ujedinjenje sa Dacicem?
Јесте да ти је дугачак текст и писан латиницом па га је тешко читати али у праву си, Без чврсте руке нема напријед, па куд пукло да пукло…
Śole je bio crnogorac kao i svi njegovi , njegov rođeni brat je javno rekao da se Śole pisao crnogorcem iz interesa jer je bio preśednik Srbije .
A kako je „dobar“ bio ośećamo i dan danas .
Momiru je babi iz Hercegovine naziv joj je bio DIPLA,dakle ima mu po kome doci,pravi je kao diple!
Сва суштина приче о српском питању и српској држави у овом моменту се своди на чињеницу да смо ми окупирани народ и да нам је држава разорена, као и њене институције. Оно што данас имамо је једно велико Потемкиново село у коме је све што се види као неки озбиљан рад и план обична симулација, а све што се не види или се тек наслућује је диктирани план наших окупатора који спроводе њихове домаће слуге које глуме власт и којима је дозвољено да у сврху те глуме малтретирају сопствени народ. Онај који се томе супротставио био је Милошевић. Сви после њега су глумили „необавештеност“ и „поштење“ и „демократију“, а уствари су најобчиније издајничке крпе.
Rijetko cestit covjek, a jos u politici. To je prava retkost.
Podrska njegovim stavovima.
Slava i hvala Milosevicu. O Milosevicu ce suditi buduca pokoljenja. Ovi koji se pitaju, niti su sposobni, niti dobronamjerni, niti su slobodni.
Naravno da povod NATU nije bio tezak polozaj Albanaca.Sad odlaze sa KiM zbog „srece“koju su im doneli oni kojima su podigli spomenike da ih kenjaju golubovi.Bezanija je I iz Srbije a cudo jedno nema „kasapina“ Slobe.A tek kako hvataju maglu put zapada I several iz Bosne I Hrvatske.Naravno zbog Slobe jer se povampirio.Bravo Momiru za komentare.
Momir Bulatović je jedan od najstarijih , najinformisnijih i samim tim jedan od najpozvanijih da ovu temu komentariše i da iznese svoj stav o istoj. Sve ovo što je rekao zaslužuje podršku. Pitanjem Kosova i Metohije imaju pravo da se bave i da se njihovo mišljenje uzme u razmatranje i Srbi koji žive van Srbije. Momire nemoj ostati neaktivan po ovom pitanju. Osim toga ne samo što na to imate pravo nego vam je to i obaveza. Ima nas kojima je stalo do vašeg mišljenja.
Антић у Историји РС пише како је СРЈ настала под притиском Амера да се Срби из Хр и Босне нађу ван тих граница… Дакле Слоба је ту попустио,па је касније мроа да попусти и у напуштању Косова,па и да напусти власт па ЦГ… када једном попустиш,то постаје правило,зато је и нестао. Несумњиво је почео као комуниста и амерички човјек,чак је у Дејтону имао добродошлицу…само да се озакони да Срби БИХ буду у БИХ ане у Србији проширеној…а када су га искористили,наставили су са укидањем РС..до данас то раде. И шта је ту похвално? Продао Крајину..када се избјеглице бјежале,јер су од њега продани,РТС ништа о томе није јављао,сјећам се као сада тв дневника из тих дана 1995. Који је смисао да Слобин РТС о томе ништа не јавља на почетку???
A vi g.Stanislave bi bolje od SM a?U onim okolnostima sa pijanim Jeljcinom kao „saveznikom“i sa celim zapadom naspram.U istoriji ratovanja nije zabelezena tolika mocna ratna sila na jednu malu drzavu/Mozda slicno na Irak/.Bez odobrenja SB UN.Nisu smeli kopneno ni da pokušaju upad na SRJ.Priznali su to njihovi generali.Kad su videli da iz vazduha biju samo mostove i kolibe a vojska skoro nettaknuta.Kumanovski sporazum je potpisao gen.Obrad Stevanović koji je priznao da ne zna dali je to potpis mira ili prisile.Jedina mu je greška reče što snage na Kosovu *nisu apsolutno KFOR a bez Natoa.Krajinu nije izdao SM već posvadjani Babic,Martić i ostali,koji su se svi hvalili da im SM neće naredjivati.To su i neki i iz R.Srpske govorili.Dobro smo mi prošli svi Stanislave kolika je sila bila na nas.Američki čovek?!!Nije valjda da ste poverovali u tu glupost.Amerikanci ne trpaju svoje ljude u Hag ili pod mač.Dokaz su Tudjman,Izetbegović,Gotovina,Tachi …
Situacija i višegodišnji razvoj odnosa u fazi pred raspad zemlje jeste bio veoma složen i komplikovan, težak. Izbegavanje zaoštravanja istuacije i traženje kroz sadržajne političke i sistemske planove rešnja koja bi izbegla poznati tok stvari nije bio prisutan kod glavnih aketra i nosioca odluka, pa ni kod Miliševića, koji je odigrao slučajno ili sa malo više upliva prvu domino-kocku t pripremljenom polju karaja zajedničke zemlje.
Nezavisno od toga, borci koji su pali, i svi koji su časno obavljajući vojnu obavezu ulestvovali u borbama rizkom gubljenja života zaslužuju potrebnu pažnju i spomen i sećanje kao ovi juniaci na Košarama. Njihova žrtva i pobeda su psoledica jednog političkog razvoja, veoma složenog, ali sa pečatom i tadašnje vlasti, pa i kabinteskog herojstva i verbalne dopadljivosti, daleko u sigirnosti od sudbine koju su doživeli borci. P9litika je jedno, a vojnička čast u ovom slučaju sasvim nešto drugo. Momire sedeo si u kabinetu dok je mladost krvarila, a bio se deo generacije. Sa drugom politikom su mogle biti umanjene ćrtve, a ostvareni mnogo volji islovi u postjugoslvenskom raspletu interesa.
NATO i doktrina zapada je imala svoje ciljeve, to je jasno, ali su oni mogli biti bar delom predpostavljeni i shodno time je trebalo stvarati politiku i odnose sa onim korekcijama koje poznati rasplet ne bi učinile mogućim iz zactranih planova i interesa službi za projektovanje rata i stradanja.
Ах,комуњара само није био изрод толиких размјера као Мило,још је и дошао себи па се декларисао као Србин,а Ровчани,истина никада нису ни били Цгци но Херцеговци,па потом Брђани,па потом Цгци,па потом несбрски цгци-неки,што је и њега захватило,али се враћа коријенима! Његова вјерност Слоби је похвална,али не што је слоба но само вјерност..као и вјерност Николи Цетињана,како се одушевила краљица Марија 1925.г.
ни рат ни пакт
МИЛАН СТОЈАДИНОВИЋ,ПОГЛАВЉЕ О ЦГЦИМА.
211 Пренос моштију Владике Рада 1925..велика свечаност на Цетињу..краљ..по крви полу Црногорац..
212. Пролазак краљевског пара кроз ЦГ био је одиста ВЕЛИЧАНСТВЕН. Народ је суделовао у врловеликом броју…На..свечане банкете..позивани и зеленаши, који су се сви, без изузетка, одазвали позивима. Са многима од њих срдачно сам разговарао, а нарочито са Савом Вулетићем, народним послаником из ПГ, бившим министром из времена краља Николе. Он је на мене оставио одличан утисак и после смо били У СТАЛНОМ ЛИЧНОМ КОНТАКТУ, БЕЗ ОБЗИРА НА ПОЛИТИЧКО РАЗМИМОИЛАЖЕЊЕ…
Краљ је био очевидно задовољан целим овим походом. Смешкао се на Црногорце, имао велико стрпљење за њихове приче и жеље, општио је с њима на прост народски начин, како је то радио и његов деда крањ Никола…
Приметило се, међутим, да је на Цетињу учешће самих грађана било малобројно, много резервисаније и хладније него у другим местима. Очевидно је било да се ту највише осећао остатак утицаја краља Николе. То је пало у очи и самој краљици Марији, која ће ми сутрадан рећи: Јесте ли приметили кад смо пролазили кроз Цетиње да је доста прозора било затворено? Овде смо најхладније примљени… Да, Величанство, тако изгледа… процедих ја кроз зубе. -Но, не мари ништа!
+++Мени се баш то допада! КО НИЈЕ ВЕРАН ЈЕДНОМЕ, НЕЋЕ БИТИ ВЕРАН НИ ДРУГОМЕ! -+++
Сасвим је тако, Величанство, рекох ја одобравајући, премда сам више волео да је било много мање прозора затворено.
+++
Дакле,нико не спори да је вјерност врлина, али треба бити опрезан да не будемо вјерни Титу, Слоби, Милу,језуитској пропаганди… но Србству!
Не комунизму,југословенству,несрсбком црногорству но великосрбском црногорству и шире,великосрбству!
Осим мене само још један је писао овдје ћирилицом. А историјско писмо ЦГ је ћирилица.Отуда не чуди да аплаудирати комунистичком коњушару. Ако вам је он симбол србства боље да се убијете! Нека се он врати Србству,немам ништа против, али гдје вам је понос, достојанство, писмо? Ко вам укиде ћирилицу?
„Готово да је прозвао сам себе.“
Фантастична поента!
Što više pratim izjave ovog čovjeka ,sve više i više mi se dopada. Sama činjenica da nije htio da izda svog prijatelja a za uzvrat da bude gospodar mrčogorije je veliki ljucki test koji je uspješno položio. Svaka ti čast Bulatoviću .“POKOLJENJA DJELA SUDE“