Da li je vrijeme za izjašnjavanje o Miloševićevom nasleđu?
Momir Bulatović
Piše: Momir Bulatović
Uloga Slobodana Miloševića je bila višestruko značajna i nemoguće ju je i dalje tretirati prećutkivanjem.
Poziv Aleksandra Vučića, predsjednika Republike Srbije, na široki dijalog oko Kosova i Metohije sa ciljem da se utvrdi najviši mogući stepen nacionalnog jedinstva o tom životno važnom pitanju, zaslužio je pažnju i reakcije mnogih aktera političkog života. Ne samo u Srbiji. Razumije se da su stvari tek na početku i da će biti nužno nastavak propratiti sa najvećom pažnjom.
Vlast ima poslednju reč o Kosovu
Poziv na dijalog sa prvog mjesta u državnoj upravi uvijek zaslužuje pohvalu, a naročito kada se radi o složenom, a važnom pitanju kao što su odluke o državnoj politici prema Kosmetu, kao sastavnom dijelu teritorije i uslovu očuvanja državnog jedinstva Srbije. Posebno ako je namjera pozivara da zaista sasluša sve argumente i ukoliko posjeduje sposobnost da ih, zajedno sa najširom javnošću, ocijeni po značaju. Dijalog bi tada postigao puni smisao budući da bi odluke, koje svakako moraju donijeti izabrani predstavnici države, imale veće šanse da budu ozbiljno promišljene i usklađene sa vitalnim državnim interesima. Ali, važno je imati u vidu – bilo dijaloga, ili ne, bio on plodotvoran ili jalov, odluke će uvijek pripadati aktuelnom državnom vrhu. I slava i sramota.
Ključne riječi poziva bile su realnost (koja mora biti uvažena) i mitovi (kojih se, konačno, treba osloboditi). To dopunsko objašnjenje nije pojasnilo, već je dodatno povećalo nedoumice. Jer, već se to vidjelo, realnost nije jednoznačna i za sve aktere ista. Za neke su mitovi realnost, a realnost je za druge mitska. Ipak, u tom očekivanom kolopletu istina i zabluda, stvarnosti i privida, pojavljuju se pitanja o kojima se najradije ćuti. Iako se odnose na nesumnjivu i prilično bolnu realnost, neraskidivo vezanu uz temu rasprave.
Jedno od njih je ocjena politike koju je prema KiM sprovodio i personifikovao Slobodan Milošević. Od izmjena Ustava Srbije i povratka KiM u jedinstveni državni poredak, do oružane borbe protiv terorističke OVK i NATO agresora. Da li je on bio ratni zločinac, ili borac za očuvanje svoje države? Do kada može da traje zavjera ćutanja o činjenici da je, suprotno zakonima ove države, Slobodan Milošević bio izručen Haškom tribunalu, da bi tamo bio svirepo umoren?
Da li je 5. oktobar 2000. godine bio početak novog demokratskog „proljeća“ ili se radilo o nastavku agresije koju je izvršio NATO? Konačno, od kakvog je značaja činjenica da je Zoran Đinđić, premijer Srbije i dugogodišnji miljenik Zapada, ubijen u vremenu kada je pokazao punu odlučnost da brani Kosovo i Metohiju kao nerazdvojni dio Srbije?
Pitanje Miloševićevog nasleđa
Neki odgovori su već dati, iako tek u naznakama. Nakon previše vremena, državni vrh Srbije se pridružio obilježavanju uspomene na herojstvo vojnika sa Košara. Uz obećanje da će im ubrzo biti posvećeno trajno i dostojno obilježje. Konačno! Jer su takvi heroji sve to i još mnogo više zaslužili. Ali ako su oni heroji (što je nesumnjivo), zar takvi nisu i njihovi komandanti generali Lazarević i Pavković? I njihov vrhovni komandant – Slobodan Milošević! Zar nije tačno da je tzv. Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) bila na listi terorističkih organizacija Stejt departmenta SAD u vreme kada je SR Jugoslavija počela borbu protiv nje?
Da li je već zaboravljeno priznanje naših ondašnjih protivnika, dato još 2005. godine izjavom Strouba Talbota, zamjenika državnog sekretara u Klintonovoj administraciji i glavnog američkog pregovarača tokom rata?
„Dok su nacije širom regiona težile da reformišu svoju privredu, ublaže etničke tenzije i uspostave građansko društvo, Beograd kao da je uživao u kontinuiranom kretanju u suprotnom pravcu. Nije nimalo čudo što su se Jugoslavija i NATO našli u sukobu. Najbolje objašnjenje za rat koji je NATO započeo jeste otpor Jugoslavije širim trendovima političkih i ekonomskih reformi, a ne težak položaj kosovskih Albanaca.“
Uloga Slobodana Miloševića je, dakle, bila višestruko značajna i nemoguće ju je i dalje tretirati prećutkivanjem. Prethodni predsjednici Srbije, Boris Tadić i Tomislav Nikolić, ipak su se bili opredijelili da o njoj ne govore. Razumije se, to je više reklo o njima i njihovim sposobnostima, nego o samom Slobodanu Miloševiću. Na redu je Aleksandar Vučić. Gotovo da je prozvao sam sebe.
Momir Bulatovic zvani Brkica.
Bio sam ovoga ljeta kuci ,covjeku se u zivotu svsata dogadja i ne zna kuda ce ga put nanijeti i sto mu se sve moze desiti,ne samo u bijelom svijetu nego i u svojoj kuci.Tako i ja dosao kuci a stotnu nekih stvari da se rijesi i povrh toga stocni fond koji porodica posjeduje od jednog magareta se zavrsio.magare zbog razlicitih okolnosti nije vise moglo da ustaje na zadnje noge iako je naizgled zdarvo,nekako se zaputalo u konop i povrijdilo tetive i ne moze da se pomjeri.Zovem veterinara on gleda i dao mu neku inekciju ,koliko pitam ja 30 evra,magarc ne vrijedi 50 ali kazem vredi pkusati steta da se magare muci.od inekcije nista bolje magare se muci ali ne moze da ustane,a jesti ne moze vode jedva da moze malo uzeti.Mislm ja da mu da veterinar inekciju za uspavljivanje,majstor koji mi je nsto farbo kaze nemoj greota je pusti neka se malo pomuci mozda prezdravi,ako ne nemas ga na dusi.Poslusam ja Vlada i tako svki dan vidim ja od boljitka nista,a rupu treba vaditi.Pitam imali gdje radnika ,jedan kaze znam ti ja jednog zivi on tu blizu moze on to zavrsiti,zove ga on i kaze moze nema problem ,poslije pola sata zove ponov a sto to treba da se radi kazem mu da izvadi jednu rupu.Cekamo jedan sat nema niti se javlja ,zovemo ponov kaze da ne moze ,ili nece svejedno.Sto sad a vrucina preko 35 meni se mota po glavi ako crkne dans do sjutra se sve usmrdi,tako u tom razmisljanu sjeti se Slobo i kaze a znam ja jednoga on je Rus Roman se zove mogao bi to on ,dobar radnik,radim25-30 evra,mislim ja ako tarzi i 100 neka samo izvadi.tako podjm ja do Romana,vidm pravi Rus jak plav jedno 35 godina90 kg ,mislim samo ako hoce radit bice dobro.
Kad smo dosli kod kuce pita on sto ima,idem ja ispred njga i kazem,vidis ono magare,gleda ga on onako bespomocno lezi zivo li sto bi se reko zalud zivo , kazem ja njemu treba da mi iskopas rupu 2 duzine i 140 dubine i zvrsen je posao.Uredu ,odgovara Roman ,samo vodu pijem pa mi donesi molim te ,mislim ja cudan neki Rus ,donesem vodu,i kazem da cu doci za jednu uru da doruckuje.Tako i bi za jednu uru doje on i mi dvoica zajedno doruckujem ,onako pitam sto kao gdje zivi i sve neke uopstene stvri,zavrsili dorucak ,idem ja dalje da radim ,dobro zovnut cu te za rucak ,dobro odgovri on,i tako negdje oko 14 00 zovnem ja njega skoro da je zvrsio,ostalo jos malo poslije rucka kada je zavrsio u 15 00.zavresio on ja ga vozim kuci i u autu na prednjem dijelu ispod sofersajbe stoji prospekt o izlozbi Romanovih koju je priredio oatc Mijailo backovic prije neki dan ,dam mu je ja, a on onako gleda, ne sa velikom znatizeljom,a ja onako sav rznjeze n za caremNikolaje pa kazem sto ti je zivot i sudbina.Roman me gleda ja vozim lokalnim putem pa i ja pogledam u njega a on nastavlja,ko ga jebe bio je car imao je moc imao je sve zato je dozvolio damu zemlju rezjedaju i ruse,kaoju smo mi steu kao narod od toga imali do danas.
tako ti moj Roman blesavome Nikoli ocita lekciju iz drzvnickog drzanaj i duznosti.Mi sve pacemo za kraljevima vojvodama predsjenicma i ne znam kim sve,a kada su imali mogucnost da stvri urede i preokrenu nijesu imali ni muda ni znanj.
tako je bilo i sa Milosevice i sa ovim diplarom od Bulatovica,tako je bilo i sa Drazom i da ne nabrajm sa kime jos,e sda kukajmo ili bolje narcimo za ovim pizdam,kao sto je ovaj.
Onako dok sam Roman vodio kuci piatm ga ja stamisli o Putinu ,a on me gleda pa kze ,za sada dobro niko se ne buni,ali nas niko vise nece ponizavati kao u doba Jelcinja,onako za sebe mislim ja e moj dobri ,zatoste vi veliki a mi uvjekmali,a sve se cini da ce tako i ostanuti.
Sto oavj svira i kome ,Milo ga je potjero a mogao jeda ga skine,nije,zasto,bio je rat,ovaj je sve izdao mogao jeda ga uhapsi nije zasto nije.uveo jeNjemacku Marku niko ni rijeci ni tada ni poslije a zivjeli smo u jednoj drzavi.Sto hocet sa ovi diplarom,necet valjda da nas on spoasava
i vadi iz govana u koja nas je uvalio.
Sve mi se cini da moj Roman zna vise nego sva nas takozvani politicki establisment.
Svercovao je i Milo i Aco i sva bagra dok je ovaj bio Predsjednik Crne Gore i sta je uradio nista,i sad prica o Slobu,gonite se svi zajeno,mi u Crnu nikoga nemamo od kada je nestao Djurisic Pavlve sve drugo je blijeda kpopija predjasne kopije!
Cekajte vi da vi Momir stvori ujedinjenje sa Dacicem?
Jeste da ti je dugačak tekst i pisan latinicom pa ga je teško čitati ali u pravu si, Bez čvrste ruke nema naprijed, pa kud puklo da puklo…
Śole je bio crnogorac kao i svi njegovi , njegov rođeni brat je javno rekao da se Śole pisao crnogorcem iz interesa jer je bio preśednik Srbije .
A kako je „dobar“ bio ośećamo i dan danas .
Momiru je babi iz Hercegovine naziv joj je bio DIPLA,dakle ima mu po kome doci,pravi je kao diple!
Sva suština priče o srpskom pitanju i srpskoj državi u ovom momentu se svodi na činjenicu da smo mi okupirani narod i da nam je država razorena, kao i njene institucije. Ono što danas imamo je jedno veliko Potemkinovo selo u kome je sve što se vidi kao neki ozbiljan rad i plan obična simulacija, a sve što se ne vidi ili se tek naslućuje je diktirani plan naših okupatora koji sprovode njihove domaće sluge koje glume vlast i kojima je dozvoljeno da u svrhu te glume maltretiraju sopstveni narod. Onaj koji se tome suprotstavio bio je Milošević. Svi posle njega su glumili „neobaveštenost“ i „poštenje“ i „demokratiju“, a ustvari su najobčinije izdajničke krpe.
Rijetko cestit covjek, a jos u politici. To je prava retkost.
Podrska njegovim stavovima.
Slava i hvala Milosevicu. O Milosevicu ce suditi buduca pokoljenja. Ovi koji se pitaju, niti su sposobni, niti dobronamjerni, niti su slobodni.
Naravno da povod NATU nije bio tezak polozaj Albanaca.Sad odlaze sa KiM zbog „srece“koju su im doneli oni kojima su podigli spomenike da ih kenjaju golubovi.Bezanija je I iz Srbije a cudo jedno nema „kasapina“ Slobe.A tek kako hvataju maglu put zapada I several iz Bosne I Hrvatske.Naravno zbog Slobe jer se povampirio.Bravo Momiru za komentare.
Momir Bulatović je jedan od najstarijih , najinformisnijih i samim tim jedan od najpozvanijih da ovu temu komentariše i da iznese svoj stav o istoj. Sve ovo što je rekao zaslužuje podršku. Pitanjem Kosova i Metohije imaju pravo da se bave i da se njihovo mišljenje uzme u razmatranje i Srbi koji žive van Srbije. Momire nemoj ostati neaktivan po ovom pitanju. Osim toga ne samo što na to imate pravo nego vam je to i obaveza. Ima nas kojima je stalo do vašeg mišljenja.
Antić u Istoriji RS piše kako je SRJ nastala pod pritiskom Amera da se Srbi iz Hr i Bosne nađu van tih granica… Dakle Sloba je tu popustio,pa je kasnije mroa da popusti i u napuštanju Kosova,pa i da napusti vlast pa CG… kada jednom popustiš,to postaje pravilo,zato je i nestao. Nesumnjivo je počeo kao komunista i američki čovjek,čak je u Dejtonu imao dobrodošlicu…samo da se ozakoni da Srbi BIH budu u BIH ane u Srbiji proširenoj…a kada su ga iskoristili,nastavili su sa ukidanjem RS..do danas to rade. I šta je tu pohvalno? Prodao Krajinu..kada se izbjeglice bježale,jer su od njega prodani,RTS ništa o tome nije javljao,sjećam se kao sada tv dnevnika iz tih dana 1995. Koji je smisao da Slobin RTS o tome ništa ne javlja na početku???
A vi g.Stanislave bi bolje od SM a?U onim okolnostima sa pijanim Jeljcinom kao „saveznikom“i sa celim zapadom naspram.U istoriji ratovanja nije zabelezena tolika mocna ratna sila na jednu malu drzavu/Mozda slicno na Irak/.Bez odobrenja SB UN.Nisu smeli kopneno ni da pokušaju upad na SRJ.Priznali su to njihovi generali.Kad su videli da iz vazduha biju samo mostove i kolibe a vojska skoro nettaknuta.Kumanovski sporazum je potpisao gen.Obrad Stevanović koji je priznao da ne zna dali je to potpis mira ili prisile.Jedina mu je greška reče što snage na Kosovu *nisu apsolutno KFOR a bez Natoa.Krajinu nije izdao SM već posvadjani Babic,Martić i ostali,koji su se svi hvalili da im SM neće naredjivati.To su i neki i iz R.Srpske govorili.Dobro smo mi prošli svi Stanislave kolika je sila bila na nas.Američki čovek?!!Nije valjda da ste poverovali u tu glupost.Amerikanci ne trpaju svoje ljude u Hag ili pod mač.Dokaz su Tudjman,Izetbegović,Gotovina,Tachi …
Situacija i višegodišnji razvoj odnosa u fazi pred raspad zemlje jeste bio veoma složen i komplikovan, težak. Izbegavanje zaoštravanja istuacije i traženje kroz sadržajne političke i sistemske planove rešnja koja bi izbegla poznati tok stvari nije bio prisutan kod glavnih aketra i nosioca odluka, pa ni kod Miliševića, koji je odigrao slučajno ili sa malo više upliva prvu domino-kocku t pripremljenom polju karaja zajedničke zemlje.
Nezavisno od toga, borci koji su pali, i svi koji su časno obavljajući vojnu obavezu ulestvovali u borbama rizkom gubljenja života zaslužuju potrebnu pažnju i spomen i sećanje kao ovi juniaci na Košarama. Njihova žrtva i pobeda su psoledica jednog političkog razvoja, veoma složenog, ali sa pečatom i tadašnje vlasti, pa i kabinteskog herojstva i verbalne dopadljivosti, daleko u sigirnosti od sudbine koju su doživeli borci. P9litika je jedno, a vojnička čast u ovom slučaju sasvim nešto drugo. Momire sedeo si u kabinetu dok je mladost krvarila, a bio se deo generacije. Sa drugom politikom su mogle biti umanjene ćrtve, a ostvareni mnogo volji islovi u postjugoslvenskom raspletu interesa.
NATO i doktrina zapada je imala svoje ciljeve, to je jasno, ali su oni mogli biti bar delom predpostavljeni i shodno time je trebalo stvarati politiku i odnose sa onim korekcijama koje poznati rasplet ne bi učinile mogućim iz zactranih planova i interesa službi za projektovanje rata i stradanja.
Ah,komunjara samo nije bio izrod tolikih razmjera kao Milo,još je i došao sebi pa se deklarisao kao Srbin,a Rovčani,istina nikada nisu ni bili Cgci no Hercegovci,pa potom Brđani,pa potom Cgci,pa potom nesbrski cgci-neki,što je i njega zahvatilo,ali se vraća korijenima! Njegova vjernost Slobi je pohvalna,ali ne što je sloba no samo vjernost..kao i vjernost Nikoli Cetinjana,kako se oduševila kraljica Marija 1925.g.
ni rat ni pakt
MILAN STOJADINOVIĆ,POGLAVLJE O CGCIMA.
211 Prenos moštiju Vladike Rada 1925..velika svečanost na Cetinju..kralj..po krvi polu Crnogorac..
212. Prolazak kraljevskog para kroz CG bio je odista VELIČANSTVEN. Narod je sudelovao u vrlovelikom broju…Na..svečane bankete..pozivani i zelenaši, koji su se svi, bez izuzetka, odazvali pozivima. Sa mnogima od njih srdačno sam razgovarao, a naročito sa Savom Vuletićem, narodnim poslanikom iz PG, bivšim ministrom iz vremena kralja Nikole. On je na mene ostavio odličan utisak i posle smo bili U STALNOM LIČNOM KONTAKTU, BEZ OBZIRA NA POLITIČKO RAZMIMOILAŽENJE…
Kralj je bio očevidno zadovoljan celim ovim pohodom. Smeškao se na Crnogorce, imao veliko strpljenje za njihove priče i želje, opštio je s njima na prost narodski način, kako je to radio i njegov deda kranj Nikola…
Primetilo se, međutim, da je na Cetinju učešće samih građana bilo malobrojno, mnogo rezervisanije i hladnije nego u drugim mestima. Očevidno je bilo da se tu najviše osećao ostatak uticaja kralja Nikole. To je palo u oči i samoj kraljici Mariji, koja će mi sutradan reći: Jeste li primetili kad smo prolazili kroz Cetinje da je dosta prozora bilo zatvoreno? Ovde smo najhladnije primljeni… Da, Veličanstvo, tako izgleda… procedih ja kroz zube. -No, ne mari ništa!
+++Meni se baš to dopada! KO NIJE VERAN JEDNOME, NEĆE BITI VERAN NI DRUGOME! -+++
Sasvim je tako, Veličanstvo, rekoh ja odobravajući, premda sam više voleo da je bilo mnogo manje prozora zatvoreno.
+++
Dakle,niko ne spori da je vjernost vrlina, ali treba biti oprezan da ne budemo vjerni Titu, Slobi, Milu,jezuitskoj propagandi… no Srbstvu!
Ne komunizmu,jugoslovenstvu,nesrsbkom crnogorstvu no velikosrbskom crnogorstvu i šire,velikosrbstvu!
Osim mene samo još jedan je pisao ovdje ćirilicom. A istorijsko pismo CG je ćirilica.Otuda ne čudi da aplaudirati komunističkom konjušaru. Ako vam je on simbol srbstva bolje da se ubijete! Neka se on vrati Srbstvu,nemam ništa protiv, ali gdje vam je ponos, dostojanstvo, pismo? Ko vam ukide ćirilicu?
„Gotovo da je prozvao sam sebe.“
Fantastična poenta!
Što više pratim izjave ovog čovjeka ,sve više i više mi se dopada. Sama činjenica da nije htio da izda svog prijatelja a za uzvrat da bude gospodar mrčogorije je veliki ljucki test koji je uspješno položio. Svaka ti čast Bulatoviću .“POKOLJENJA DJELA SUDE“