Да није ипак геноцид у Гази?

Пише: Џевад Галијашевић

У Гази је за шест месеци убијено око 65.000 жена и дјеце, што је еквивалентно укупном броју жртава за четири године грађанског рата 1990-их.

То да је предсједник Републике Српске Милорад Додик на нишану озбиљних британских структура које укључују специјалне, војне и интервентне јединице – није пука претпоставка. И није у домену нагађања. У току је припрема тајне операције са циљем ликвидирања гаранта политичке моћи српског народа на Балкану и Републике Српске. За то постоје и непорециви докази. За боље разумевање интересовања западних структура за парче српске земље неопходан је шири оквир.

ПУТ У НЕПОВРАТ

Кључне речи су рат у Украјини кроз које се прелама однос снага великих сила, али и мењају приоритети брзином, незамисливом до пре неколико година. Стратешка снага ресурса и територије, уз војну моћ Русије – ефикасност војног дјеловања, као и систем командовања и субординације, постају једнако отрежњујући и за западни свијет и за Кину јер, испоставиће се, новац и економска моћ више нису и једини услов геополитичке моћи у свјетској арени. Док Русија самоуверено господари ситуацијом на православном истоку, Африци и на Арктику, покретач нестабилности САД показују знаке немоћи чинећи идеју стварања новог поретка још извеснијом. Али док клизе у историјски неповрат, Сједињене Државе вишком агресивности помажу геноцидну политику и бруталност Нетанијахуовог Израела, отварају нове ратове на Блиском и Средњем истоку, провоцирају Иран, дижу тензије у азијско-пацифичком региону и, кључно, припремају рат на Балкану.

Изазивачи кризе демонстрирају увек исти модел деловања, који подразумева мобилни потенцијал и паравојне структуре попут Ал Каиде и ИСИЛ-а. Рат у Босни захтева и нешто више – уцјењене представнике нове, бошњачке власти три партије: СДП, Народ и правда (НиП) и Наша странка. Задатак је једноставан – припремити терен за рат, и чекати сигнал од Британије, САД и Француске.

НЕКО МОРА ПОВЕСТИ РАТ

Чињеница да су разговори о европском путу бесповратно прекинути и да их узалуд покушавају ревитализовати мађарски премијер Виктор Орбан и шеф канцеларије ЕУ Јохан Сатлер – додатно уозбиљава стварност. Отуда дебате министра иностраних послова БиХ Елмедина Конаковића, познатог по чврстим везама с дилерима из Дубаија, вехабијама и терористима из Сирије и онима који су из Гвантанама упућени „својој браћи“ у БиХ, добијају на дубљем значењу. Наиме, неко мора повести рат. За те потребе ангажован је и амбасадор БиХ у Уједињеним нацијама Златко Лагумџија, чија очекивања од најновије резолуције о Сребреници превазилазе и његов статус и реални однос снага у Генералној скупштини.

Истовремено, у Сарајеву је недеља перформанса. У медијима и на улицама етнички чистог, муслиманског Сарајева све је више тумача протеклог рата и Сребренице. Етикеције и сатанизација Срба увод су у тотални сукоб и прекид било какве комуникације међу владама и народима у БиХ.
Док суграђанима објашњава геноцидне корене Срба, бошњачка елита пружа несебичну помоћ у геноцидним настојањима израелске владе да уништи сваки траг Палестинаца, прихватајући у име привидно муслиманског, а заправо американизираног дјелића БиХ, срамну улогу у дешавањима на Блиском истоку.

Брутално разарање домова, зграда, болница, јавних установа, сиротишта, путева и цијеле инфраструктуре неопходне за живот, уз масовно убијање ненаоружаних жртава, дјеце и жена – које Израел чини уз подршку САД и америчких носача авиона – лажни муслимани Босне вешто прикривају. Могу ли САД бити кривац за стравичну смрт 108.000 Палестинаца? Уместо осуде, муслимани из Босне се радије враћају догађајима који су се одвијали прије три деценије чувајући пропагандну матрицу по којој Американци брину о напаћеним муслиманима у Босни. И наравно занемарују чињеницу да је у Појасу Газе погинуло више људи него у целом грађанском рату у БиХ.

За пола године у Гази је убијено око 65.000 жена и дјеце, што је еквивалентно укупном броју жртва за четири године грађанског рата 1990-их годину.

ПИТА ЛИ СЕ НАРОД?

Сигурно да међу Бошњацима постоји много фанатика који не желе сарадњу двају народа и који рат и Сребреници желе да искористе као залог и темељ новог, пројектованог и најављеног рата. Али шта је с бошњачким народом? Није ли вријеме да он откаже разумијевање за злочинце у својим редовима а вјерске екстремисте и њихове организационе форме коначно правно санкционише и онемогући им да руше мир и стабилност у земљи. Можда да, док још има времена, заустави људе попут Конаковића који жели да се стави на чело планираног хаоса и рата, оног искључиво у америчком интересу?

Сукоб није планиран да буде локални већ регионални. У те сврхе Елмедин Конаковић, предсједник НиП, позвао је на радни ручак и састанак политичке представнике Бошњака региона, под називом „Положај и статус Бошњака у регији“, који ће бити одржан 12. априла у Сарајеву. Неко је примјетио да копира предсједника Србије Александра Вучића. На списку позваних учесника налазе се Ервин Ибрахимовић, предсједник Бошњачке странке (Црна Гора), Усаме Зукорлић, предсједник Странке правде и помирења (Србија), Сулејман Угљанин, предсједник СДА Санџака, Расим Љајић, предсједник СДП Србија, Армин Хоџић, предсједник Бошњачког националног вијећа и многи други. Ту су још и Бакир Изетбеговић, предсједник СДА, Фахрудин Радончић, предсједник СББ-а, Нермин Огрешевић, предсједник НЕС-а, Семир Ефендић, предсједник Странке за БиХ, Шемсудин Мехмедовић, предсједник странке Напријед итд.

Имена обећавају више од размене мишљења. На трећи дан Бајрама на Илиџи нека се јавност спреми. Поруке би могле бити опаке.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: