Да живимо боље
1 min readПише: Батрић Бабовић
Ово је најбољи слоган икада осмишљен на политичком хоризонту Црне Горе. Многи од његових идеолога су на новим функцијама или у пензији, а неки од њих су промијенили свијет и отишли из овог царства живота.
Пошто машта није забрањена ствар и њена употреба се дозвољава у свим временима и политичким ситуацијама, било би пожељно замислити овај слоган у контексту пописа становништва 2023.године. Са сигурношћу се може рећи да не постоји било која боја осликана четкицама било ког сликара, или било која ријеч исписана руком било ког писара брзописца које би могле да разријеше опис овог Гордијевог чвора. У Беранама, Бијелом Пољу, Пљевљима, Колашину, Мојковцу, Плужинама, Шавнику, Жабљаку, Никшићу, Цетињу и Котору становника никад мање, а у остатку Црне Горе становника никад више.
Према прелиминарној статистистици у Плужинама је 31 % мање пописаних у односу на 2011 годину, а у Котору 25 %. Сви добро знају ко је из Плужина, а ко је из Котора. Сви знају и ко је био окосница слогана „Да живимо боље“. Коме или чему датив у овој констатацији или питању остаје недоречено. Недоречености су свјесне или несвјесне реакције на сурову стварност. Можда и подсвјесне тајне о сопственом пристајању на програмирано нестајање. На другој страни, једна нецрногорска маркетиншка агенција урадила је анализе неких стања у Црној Гори. Да би ствар била још замршенија, та анализа и те процјене пуштене су у етар преко телевизије која не наилази добар одјек у Црној Гори. Нико од политичких субјеката који су заступљени у Парламенту није реаговао на ове процјене. О чему се ради показаће вријеме. Прича се према резултатима прећутане анкете да нешто мање од 60 % испитаника подржава Митрополију црногорско приморску и да 9 % људи не жели да се изјасни, уз опаску да има 3,3 % атеиста. Нешто више од 50 % испитаних говори српски језик. Црногораца има више од 42 %, а Срба нешто више од 36 %. Разлике између језика и национа не може помирити лингвистика. Може ли политика? Постоји феномен преливања нација у језик на дијаграму и феномени унутарцрногорских преливања и ванцрногорских одливања на терену стварности. Још се једино у Црној Гори не зна да је 2011 година старија од 2020 и 2023 године. Ради се о штокхолмском синдрому на црногорски начин. Док конвертитства трају, пописни софтвери касне а изнесени капитали по причама многих вапе да се нађу у матици живот пролази. Остаје само онај фрагмент из давне 1998. Његово рухо не познаје ново доба. Питање је након двије и по деценије разлике ово данас јесу они исти људи, или је све само фарса да паразити насађени на дух слогана постану скакавци који ће појести преостале транзиционе године. А парола тадашње уједињене Црне Горе никако да ишчезне и одбрани свој дух од злоупотреба за дневно-политичке сврхе!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: