Дамјановић: Уз подршку Русије до неутралности Црне Горе

Током међународне научне конференције ”Мека сила и култрна дипломатија у XXI веку”, одржане у Росијском универзитету дружбе народов, координатор друштвено политичког покрета ”НЕ у рат, НЕ у НАТО” из Црне Горе, Игор Дамјановић дао је ексклузивни интервју за Руски експрес и РБТН. Тема разговора је била ситуација у Црној Гори, повезана са социјално-политичком кризом и могући кораци по њеном регулисању.

• Господине Дамјановићу, молимо вас да оцијените тренутну политичку ситуацију у Црној Гори?

Грађански протести, који се одвијају и даље, сваки дан попримају све више комплекснији карактер. О нашој ситуацији у руској јавности присутан је велики обим информација и прилично тачна аналитика.

Међутим желим да подвучем главно: премијер Мило Ђукановић више није у стању да контролише ситуацију и управља земљом. Насилним дејствима он је у потпуности изгубио ауторитет своје власти. Он је такође претрпио крах своје спољне политике, покушавајући да обмане и чак супростави интересе НАТО, ЕУ и Русије. То је резултирало што њему више нико не вјерује, ни на западу, ни истоку, чак ни његови политички покровитељи у САД.

• Шта по вама представља могуће излазе из кризне ситуације?

Као излаз из ситуације у овом моменту једино реална је оставка Ђукановића, формирање прелазне владе и спорвођење првих демократских избора. Притом могуће приступање Црне Горе у НАТО, представља детонатор нове ескалације социјално-политичке нестабилности и дестабилизације земље.

Додатну опасност у датој ситуацији представља одсуство било каквог будућег Ђукановићевог политичког маневра, који не би узроковао даљу ескалацију конфликта, са чак могућим и људским жртвама. Захваљујући Богу, људске жртве су чудом избјегнуте у ноћи 17. и 24. октобра, током полицијских репресија према мирним демонстрантима.

• Да ли мислите да међународно посредништво може помоћи у регулисању кризне ситуације?

Данас многи у Црној Гори истичу потребу међународног посредништва у регулисању кризе у Црној Гори са стране ЕУ и Русије. Желим да истакнем да само заједнички дијалог Русије са земљама ЕУ и НАТО може помоћи народу Црне Горе да демократским путем донесе историјско решење, које би одговрало интересима грађана. У вези са тим, црногорска страна ваљало би да покрене иницијативу да руски политичари, парламентарци, дипломати и међународни експерти узму активно учешће у опште-европском дијалогу за регулисање кризе у Црној Гори.

Са истовјетним захтјевима наши  друштвено политички кругови треба да се обрате на адресе у Паризу, Берлину, Бриселу, Лондону и другим европским престоницама.  Са пуном одговорношћу тврдим да би активно учешће Русије у регулисању црногорске кризе подржала апсолутна већина грађана моје државе.

• Како оцјењујете позицију Русије у односу ситуацију у Црној Гори?

Видљиво је да је Русија већ ступила у снажну друштвено политичку полемику поводом црногорске кризе. Ми читамо коментаре МИД-а, изјаве Дмитрија Пескова, парламентаца и међународних експерата. Међутим, нажалост ове кораке не прате адекватна подршка друштвених пројеката и НВО, усмјерених на регион Балкана.

Веома ме забринуло, што су цјелокупни расходи руског државног буџета на друштвене пројекте у читавом свијету тек нешто више од 15 милиона евра. Ту имам у виду издатке на пројекте по линији МИД-а, Россатрудничества и 4 главна руска фонда са државним финансирањем:  Фонд Горчакова, Руски Мир, РСМД и Фонд подршке и заштите права сународника, што је сразмјерно тек годишњим дотација САД, ЕУ и НАТО према невладином сектору Црне Горе, државе са популацијом од 650.000.

Одрицање Русије од активне употребе меке моћи у актуелним геополитичким кретањима и савременим међународним односима, било би равно чињеници да се СССР у II свјетском рату одрекао од коришћења тенкова као средства одбране од њемачке агерсије.

• Шта по вама друштвено политичке организације у Црној Гори могу да очекују од Русије?

Разумијем сложеност и важност питања која данас налазе пред Русијом, мислећи у првом реду на догађаје у Сирији и Украјини. Међутим дужан сам да подсјетим да Црна Гора данас представља једну од малобројних страна на Медитерану, која се формално не налази под контролом Сјеверно атлантског алијаса и да ова година може постати кључна за православну и историјску вертикалу Црне Горе, њеног опстанка, или потпуног слома. Ту прије свега имам у виду могуће приступање НАТО пакту.   

Наш чисти ентузијазам супростваљен јер пропоаганистичкој машинерији НАТО, подржаној значајним ресусрима државног апарата и како сам горе већ поменуо милионима донација из западних земаља. Билборди који промовишу НАТО данас заузимају половину доступног рекламног простора на улицама црногорских градова. Слична је и статистика ЕПП садржаја на црногорским телевизијама.

Упркос огромној разлици, како у материјалним, тако и институционалним ресурсима, успјело нам је да до сада зауставимо раст подршке приступању Црне Горе у НАТО и обесмислимо основне пропагнадне концепте којим се служе НАТО лобисти. По анкетама чак 85% грађана Црне Горе сматра да је референдум о НАТО неопходан, а око двије трећине Црногораца залаже се за војно неутрални статус Црне Горе.

Било, или не подршке из Русије, ми ћемо наставити бескомпромисну борбу против намјере Ђукановићевог режима да земљу по сваку цијену уведе у НАТО пакт. Наравно тај циљ ћемо лакше остварити, могу да кажем да би он био и реално достижан, уколико са руске стране буде адекватне друштвено политичке подршке. Вјерујем да са Русијом дијелимо исти циљ, враћања Црне Горе у њену традиционалну историјску орбиту и трајно успостављање војно и политички неутралне позиције државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: