Дан када су спаљене књиге: Сjећање на страдање Народне библиотеке Србије
1 min read
Дан сјећања на страдање Народне библиотеке Србије
На данашњи дан, 6. априла 1941. године, приликом нацистичког бомбардовања Београда погођена је и Народна библиотека Србије. Уништени су до темеља сама зграда, која се тада налазила на Косанчићевом вијенцу, и готово све што се ту од њеног оснивања чувало. Сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, цјелокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије и још много тога је заувијек изгубљено.
Дан сјећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом свјетском рату обиљежен је обраћањем управника Ласла Блашковића у електронској форми који је, између осталог, подсјетио на све што је уништено, преноси РТС.
„Реч је о 1.300 ћирилских рукописа, од којих око 100 рукописних књига на пергаменту, 200 старих штампаних књига и инкунабула, повеље, богата збирка млађих рукописа, непроучена збирка турских докумената о Србији и Београду, збирка писама значајна за политичку, културну и књижевну историју, збирка старих карата и слика, око 300.000 примерака књига. Нестали су и комплети свих српских часописа, алманаха и календара, као и изванредна збирка српских и страних новина“, навео је Блашковић.
Овај трагични догађај овјековјечио је ликовни умјетник Антон Хутер (1905-1961), насликавши призор спаљене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом вијенцу у Београду. Слика се чува у националној библиотеци.
Прочитајте још:
Примјери интелектуалне храбрости: Годишњица смрти Исидоре Секулић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Један од главних циљева немачких бомбардера је била библиотека са документима који су чували стару српску историју. Убрзо после тога цела железничка композиција књига из српски библиотака је одвезена у Немачу где јој се губи сваки траг. Намера је била да се Србима избрише вишемиленијумско историјско памћење у садејству са Ватиканом а касније и коминтерновском брозомором. Уништење библиотека са српским књигама се поновило више пута и у послератном периоду. У Загребу су јавно уништене све ћириличне књиге 90-их после доласка усташа на власт по угледу на спаљивање књига у Берлину за време ‘кристалне ноћи’. У Приштини су такође уништене књиге после америчке окупације КиМа. Да ли ће монтенегринској мафији успети наум да у Подгорици униште све ћириличне књиге које имају два слова мање од ‘званичног’ писма креираног у тренутку помрачења балијског ума.