Дан Сибира се обележава 8. новембра: Шта се све крије на 13 милиона квадратних километара

Дан Сибира – традиција која датира из 16. века

Традиција обележавања Дана Сибира датира још из 1581. године, када су козаци, под вођством отомана Ермака, ушли у некадашњу престоницу Сибирског ханства, град Искер. Кроз дугу историју празник не неколико пута заборављан, али се традиција сваки пут изнова обнављала. Једном је његово обележавање након паузе успоставио цар Александар III током свог крунисања 1881. године, а други пут је он поново почео да се обележава 90-их година прошлог века. Од тада се традиција одржала до дана данашњег, а Руси 8. новембар славе као празник свог највећег природног богатства.

Сибир je идеалан за љубитеље авантуре и мистике

На више од 13 хиљада квадратних километара, колико заузима Сибир, налази се мноштво природних феномена. Већина њих позната је по мрачним називима и необјашњивим силама које њима владају: Ђавоља пољана, Гнездо ватреног орла и Врата пакла су само нека од њих. Наравно, ту је и Бајкалско језеро, које многи називају и сибирским плавим оком. Сваки од ових феномена је попут Меке и Медине за љубитеље авантура, јер, сложићете се, нема ништа боље од споја мистике и узбудљивог путовања.

Бајкалско језеро – База НЛО и мистични портал у паралелни универзум

Од настанка па до данас, Бајкалско језеро обавијено је велом тајни и митова, које пецароши са узбуђењем препричавају и који подсећају на неки научно-фантастични филм. Ванземаљци, неидентификовани летећи објекти и три метра висока бића-амфибије – сви они се скривају у бајкалским дубинама. Ово језеро је, по једној од теорија, и место пођења нове врсте разумних облика живота, који су Бајкал одабрали баш зато што је доста неприступачан и дубок.

„Врата пакла“ у сред Сибира: Шта је Батагајски кратер и због чега он расте из године у годину

Батагајски кратер се сматра највећим кратером у вечном леду, а од како је настао 60-их година прошлог века, он је једна од главних тема у Сибиру. Поједини становници сматрају да је кратер у ствари нешто попут портала у пакао, а да се у његовом срцу крије демон. Међутим, научници га тако зову из другог разлога: раст Батагајског кратера је немогуће зауставити, а научници стрепе да би за неколико десетина година он могао постати још опаснији, јер би могао да прогута све пред собом.

Ђавоља пољана у Русији: Место на коме се злослутне појаве само нижу

Када је 30. јуна 1908. године изнад централног дела Сибира пролетела гигантска усијана кугла. Ударни талас Тунгуског метеорита оборио је шуме четинара у радијусу од 40 километара од епицентра, а експлозије су одзвањале чак и на раздаљини од 800 километара. Ова област је јако заинтересовала научнике, али су их у истраживању увек ометале необичне појаве: они би осећали паралишући страх и стезање у грудима чим би се приближили пољани, а уређаји би потпуно престајали да раде.

Гнездо ватреног орла: Најчуднији објекат у Сибиру који изазива ерупцију адреналина

Старост Патомског кратера се процењује на око 500 година, али је његово порекло оно што научници никако не могу да одгонетну. Хипотезе о настанку ове камене структуре су најразличитије: неки сматрају да је она настала као последица пада НЛО, други – да је у питању кратер који се формирао након пада метеорита, трећи – да је то остатак „мртвог“ вуклана, а четврти – да је он настао као последица имплозије у подземљу током стварање вечног леда.

У Сибиру спава чувена Тисулска принцеза, мистериозна девојка „из друге цивилизације“

Дубоко под земљом, пре више од пола века, сибирски рудари наводно су пронашли мермерни саркофаг. У њему је, окружена розе течношћу, лежала девојка стара око 30 година, бујне косе и лепих, светло плавих очију. Изненађени открићем, рудари су позвали полицију, која је одлучила да саркофаг треба пренети у Новосибирск, како би се установило ко је мистериозна девојка. Испитивања су показала да је тело Тисулске принцезе јединствено и да се до сада ни археолози ни палеонтолози ни са чим сличним нису сусретали.

Сумња се да је овде сакривена и „Златна баба“, тајанствена и моћна руска богиња

Већина историчара и етнографа верује да се у лику Златне бабе скрива богиња мајка, која је од давнина изазивала страхопоштовање свих народа. О томе где се она налази круже бројне легенде: једни верују да је она сакривена на Уралу, док друга теорија каже да се она крије у Сибиру. Ово моћно паганско божанство, коме се народ клањао и у чију је ванземаљску снагу он веровао, у руској литератури има мноштво записа, али сам лик ове богиње, коју наводно чувају шамани, видели су тек ретки авантуристи, који су је описали као потпуно нагу жену златне боје која седи на простирци.