Дан после

Пише: Горан Шћекић

Крај, the end, енд, konec, finish, завршетак. Како то лијепо звучи када се мисли на завршетак тридесетогодишње диктатуре у Црној Гори.

За неупућене, неинформисане, заљубљене у владајући режим, то је крај свијета, крај сунца, и крај Црне Горе. А то је заправо почетак нове епохе нове зоре и нове Црне Горе.

Почела је Одисеја 2020, а са њом и демократија. Појавила се изборна кутија оловка и листић. Појавила се снага која је јача од тенка, од силе и полицијске диктатуре.

Оловка и листић постали су снага која ће бранити демократију, владавину права и грађанску Црну Гору. То се једноставно зове изборна воља грађана, коју нико више не може промијенити. Тако је почело да пада све осим кише. Падају директори, падају министри, падају диктатори. Шта то пада, пада влада. Постоји стара изрека, и пад је лет. И они заиста мисле да лете док падају, и зато помахнитало машу рукицама. Када тресну схватиће да су пали, али тада ће већ бити касно. А како то обично бива, онај који пада мора за нешто да се ухвати.

И они су се ухватили.

Ухватили су се старе формуле за опстанак а то је манипулација. Кренули су да кроз национализам шовинизам и фашизам заваде народ. Почели су „изненадни“ напади на исламске објекте и њихове вјернике. Јасно се видио рукопис служби безбједности, које су у распаду. То је видјела цијела Црна Гора и цијели свијет. Јавност зна, да побједници не дижу тензије, то раде губитници.

Заштитници диктатора и владајућег режима, раде оно за шта су ванредно плаћени. Чувају њихове паре и њихове фотеље до последњег даха. Свјесни су да се и њима ближи крај.

У новој грађанској држави, службе безбедности морају знати да су плаћени новцем грађана Црне Горе.  Дакле, чување јавног реда и мира у грађанској Црној Гори јесте њихов приоритет, а не владајући режим и њихове породице.

У теорији психолошко пропагандног рата, није пожељно непријатеља довести у ситуацију без излаза. Да ли је ДПС, изненадном, или очекиваном побједом демократске опозиције, управо доведен у такву ситуацију.

– Он може отићи мирно и кривично одговарати.
– Он може изазвати хаос и опет кривично одговарати.

Дакле, доведен је у ситуацију без излаза. Зато је паника на двору, и свих оних који су 30 година пустошили Црну Гору уздуж и попријеко. О паду црногорског режима после 30 година, писаће се књиге вршиће се истраживања, радиће се магистарски радови и докторати. Неко ће рећи да је режим изненада пао а неко ће рећи да је морао пасти. Ипак на крају, мора се нагласити да је кључну улогу имала вишевјековна црква у Црној Гори. Доношењем накарадног закона о вјери, режим је пред изборе сам себи ставио омчу око врата. Покушао је да уништи створитеља Црне Горе, и направио закон којим је створио предуслове за одузимање црквене имовине.

Уједињеном снагом незадовољних и потлачених грађана и вјерницима који су против вјерског закона, срушен је режим.
Покушајем рушења створитеља, срушили су сами себе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: