Déjà Vu

Пленум 083

Са 30% освојених гласова, ДПС је релативни побједник локалних избора у главном граду. Снимци славља које је касније услиједило, осим распојасаног Ђукановића пубертетски егзалтираног турбо фолк мелосом, приказали су нам оно што се одавно зна: ДПС је био и остао Ђукановићев лични „оркестар за свадбе и сахране“ са углавном непромијењеним репертоаром.

Сликама кафанског дерта ДПС првака у подгоричким локалима, болно је недостајао распјевани Жељко Ивановић да, као већ давне 1998. године, „маркођурићевским“ аплаузима прослави побједу „реформских и државотворних“ снага. Додуше, накнадно је то учинио својом колумном, скромно прећуткујући сопствене заслуге за добар резултат ДПСа и на овим изборима. А оне нијесу безначајне.

Ивановићев медијски стожер протеклих је мјесеци за потребе рушења актуелне власти и одржавања медијског монопола на правду и истину, не само рехабилитовао концепт „државотворних снага“ – као већ препознатљив еуфемизам за црногорску ултрадесницу која у медијском концерну „Вијести“ има свог мејнстрим гласноворника и идеолошког савезника – него га и проширио на улогу заштитника „грађанске и секуларне“ Црне Горе.

Признајући невољно да се ДПС „није довољно реформисао„, медијска лабораторија црногорског ултранационализма као противтежу, аферашки таблоидно и свим расположивим средствима, истицала је неспорну чињеницу да се некадашњи антиДПС блок деформисао, стављајући у исту раван безбројне застрашујуће злочине ДПС режима и одсуство принципијелне и моралне досљедности чинилаца актуелне власти. Тако је у црногорској јавности хотимично створен утисак моралне и политичке уравниловке, са крајњом намјером да се ДПС са рециклираним сателитима и ренегатима попут Душка Марковића, још једном квалификује као легитимна политичка опција. Тако су током последњих четврт вијека квазиграђански елитисти и криптошовинисти описали пун круг, од ДПСа до ДПСа, газећи пред собом иначе порозне моралне стандарде црногорске јавне сцене.
За раскринкавање недостојних чинова и кажњавање лоших пракси власти потребна је, осим критичке јавности, кредибилна опозиција, што ДПС није, нити ће икада бити, ма колико се кројачи царевог новог одијела трудили да га таквим прикажу зарад сопствених идеолошко-националних фантазми и остварења краткорочних интереса.
Нема сумње да је Црној Гори нужна корјенита друштвена реформа чији је основни предуслов трајна и апсолутна политичка маргинализација структура бившег режима. За то ће бити потребно буђење и одлучно дјеловање најбољег дијела оних снага које су срушиле криминогени режим. Избори у Никшићу, који ће услиједити за неколико мјесеци, биће права прилика да се заустави сваки покушај даље реанимације ДПСа, без обзира на перфидне планове њихових старих и нових савезника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: