Делевић: Спустити добну границу у којој малољетна особа може бити кривично одговорна

Спуштање добне границе у којој малољетно лице може бити кривично одговорно, али и измјене санкција, предлог је директорице ЈУ Центар за дјецу и младе „Љубовић“ Нине Делевић.

Она је то саопштила данас на консултативном саслушању на тему “Ризик, узроци и посљедице вршњачког насиља у Црној Гори”, које организује скупштински Одбор за здравство, рад и социјално старање.

Делевић је казала да систем нема адекватам одговор кад је у питању насиље према младима, те да је кривично право, у односу на малољетнике, изгубило своју превентивну функцију.

Држава, како је казала, нема репресивне механизме који би се могли примијенити у односу на малољетнике починиоце кривичних дјела.

„Кад кажем да је кривично право изгубило своју превентивну функцију, мислим на саму санкцију и сврху кажњавања који би починиоцима послали јасну и недвосмислену поруку да то што раде није дозвољено и да није друштвено прихватљиво. Ако имамо ситуацију и нормативни оквир такав да је дијете до 14 година апсолутно кривично неодговорно, а на примјеру Србије видјели смо посљедицу која може да наступи, не можемо причати ни о превенцији, кад немамо превенцију у самом кривичном законодавству“, рекла је она.

Област малољетничког кривичног права у Црној Гори уређена је Законом о поступању према малољетницима у кривичном поступку. На питања која нису уређена тим законом, примјењује се Кривични законик, Законик о кривичном поступку и Закон о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности.

Закон разликује двије врсте малољетника – млађе узраста од 14 до 16 година и старије узраста од 16 до 18 година. Лице млађе од 14 година није кривично одговорно и против њега се не може водити поступак, нити се могу примијенити санкције и мјере прописане кривичним законодавством.

„Млађем малољетнику се могу изрећи само васпитне мјере, а не и санкција затвора. Да ли млађи малољетник може починити озбиљно кривично дјело? Може. Имамо примјере из праксе да су били починиоци врло озбиљних кривичних дјела. У Црној Гори, у посљедњих 20 година, кад је у питању најтеже кривично дјело – убиство, најмлађи учинилац је дијете од осам година“, рекла је Делевић, додајући да су остали починиоци истог кривичног дјела били узраста 12, 15 и 16 година.

„Свима њима се није могла изрећи санкција заводског типа. Да ли смо ми као друштво дали поруку да оно што су урадили је друштвено прихватљиво? Нисмо. По мени, оно од чега би требали кренути је казнена политика“, поручила је Делевић.

Како је рекла, нису адекватне ни све васпитне мјере које се изричу малољетницима.

„И млађим и старијима, разлика је само јер се млађима може изрећи само васпитна мјера. Да ли су оне адекватне? Неке и нису. Шта значи васпитна мјера судски укор или посебна обавеза, појачан надзор од законског заступника, појачан надзор центра за социјални рад? Да ли ми једном истом лицу, вишеструком повратнику, можемо изрећи за осам, десет кривичних дјела – осам или 10 пута васпитну мјеру појачан надзор центра? Имамо конкретно ситуацију да је једном кориснику због преко 50 кривичних дјела изречена мјера ‘Љубовић’. Лице је сада пунољетно, а у вријеме извршења је био малољетан. То су све поруке које тренутно шаље наш систем и све ствари на које морамо реаговати и превенцију тражити у самом закону“, казала је Делевић.

Навела је примјере неких држава, попут Канаде, гдје дијете може бити кривично одговорно већ од 12 година.

Према ријечима Делевић, дијете од 14 година данас није исто као дијете истог узраста прије 20 година. То је објаснила стиловима живота, чињеницом да данас постоје друштвене мреже…

„Тако да је то нешто гдје бисмо ставили акценат, јер се и ми као институција осјећамо немоћно. Кад нам дође малољетник испод 14 година, он каже да ће се, чим оде службеник Управе за извршење кривичних санкција (УИКС), самовољно удаљити, да немамо право да га задржимо. И заиста тако бива. Самовољно се удаље, по процедури се обавијести потражна, службеници полиције га најчешће затекну у извршењу другог кривичног дјела, па га због кривичне неодговорности не може ни процесуирати. Имамо велики број починилаца кривичних дјела испод 14 година, у том узрасту присутно је и вршњачко насиље и мислим да смо мало закаснили са другим облицима превенције“, поручила је Делевић.

Руководилац Основног државног тужилаштва у Подгорици, Душко Милановић, казао је да Закон о поступању према малољетницима у кривичном поступку има одређене мањкавости, да одређене санкције нису адекватне, али да је закон усклађен са свим међународним правним актима.

„Посебно са Конвенцијом УН о правима дјетета, тако да у складу са њим морамо да поступамо, а централна личност је малољетник који је починио кривично дјело. Ми морамо са изузетном пажњом да поступамо, без обзира на то што се ради о извршиоцу кривичног дјела, морамо да поштујемо његово право на приватност, да се одраде налази и мишљења, да стручна лица – психијатри, педијатри, социјални радници дају осврт на њихово понађање, посебно цијенећи душевну развијеност, навике, склоност…“, рекао је он.

Милановић је казао и да је, без обзира на то што је извршило кривично дјело, интерес свих да малољетно лице буде користан члан друштва.

Казао је да ограничења постоје кад су у питању малољетнички затвори и да би ту требало спустити добну границу и на тај начин постићи циљеве специјалне и генералне превенције.

Предложио је формирање тима који би дошао до конкретнијих рјешења, пишу Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: