Десет вјекова Епархије Рашко-призренске: Духовни бедем српског народа

Богослужењем у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, предавањем на тему „Хиљаду година Призренске епархије„, литургијом у Саборном храму Светог великомученика Георгија коју је епископ рашко-призренски Теодосије служио са архијерејима Српске православне цркве, током протекла два дана Епархија рашко-призренска прославила је хиљадугодишњи јубилеј, од првог писаног спомена епархије.

Ова епархија се у писаном запису први пут спомиње у хрисовуљи византијског цара Василија Другог, 1019. године, када је ушла у састав Охридске архиепископије, док је крајем 18. вијека, спојена са Рашком у Епархију рашко-призренску.

– Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије ИИ је одмах по освајању Охрида издао три повеље охридском архиепископу Јовану, којима је био утврђен обим Охридске архиепископије, а према првој повељи, издатој 1019. године, у тај састав ушла је и Призренска епархија. То је и први запис где се помиње Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и српског народа, наводе из ове епархије.

Подсјећају да је при оснивању Призренска епископија обухватала област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, и имала је петнаест клирика. Њено сједиште, као и данас, било је у Призрену, а 1214. године овај град је припојен Србији.

– Епархија рашко-призренска је кроз своју историју увијек била бедем према инославнима, несловенима и несрбима, а историју цркве немогуће је одвојити од народне историје. Кад знамо да је ова епархија основана пре немањићког периода и да је заузимала једно од централних места у немањићкој државе, није чудо што је у својој огромној, бурној и славној прошлости, па све до данас, имала великих успеха и великих искушења. Њен највећи успон био је у доба Немањића, а опадање и велика голготска искушења имала је у периоду турске владавине, што се одражавало у гоњењу њених епископа, малтретирању и убијању свештеника и српског народа, а такође и у присилним сеобама, којих, нажалост, има и у наше вријеме, наводи се у саопштењу Епархије рашко-призренске, која је бројним духовним свечаностима обиљежила славни јубилеј.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: