Деспот Стефан Лазаревић: Витез Реда Змаја (ВИДЕО)

Стефан Лазаревић (1377 – 1427) је био син кнеза Лазара који је са титулама кнеза и деспота владао Србијом. У своје вријеме је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дјела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем вијеку.

После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду добио титулу деспота (1402), а крајем 1403.  је од угарског краља Жигмунда добио Мачву, Београд (у који је 1405. године смјестио своју престоницу), Голубац и друге посједе.

Био је велики покровитељ умјетности и културе пружајући подршку и уточиште како ученим људима из Србије, тако и избјеглицама из околних земаља које су заузеле Османлије. Поред тога, он је и сам био писац, а његово најзначајније дјело је „Слово љубве“ . У то вријеме се развија и богата преписивачка дјелатност (такозвана Ресавска преписивачка школа).

Деспот Стефан Лазаревић био је припадник чувеног европског Витешког Реда Змаја, који је 1408. године установио угарски краљ Жигмунд Луксембуршки.

Двадесет четири најбоља европска витеза били су чланови Првог реда ордена „Змаја“, а први међу једнакима био је наш Стефан. Први међу најбољима. Припадници овог реда имали су право да на свом грбу прикажу змаја, који репом држи врат, а на склопљеним крилима има крст, а носити такав знак био је, и остао, симбол највећег могућег господства.

Статут Реда је био написан на латинском, а назив Реда је на латинском гласио: „Societas Draconistrarum“. Ред Змаја је био заснован на моделу старијег мађарског Реда Светог Ђорђа (Societas Militae Sancti Georgii) који је био основан 1326. године од стране краља Карола Роберта Анжујског. Светац заштитник новооснованог Реда Змаја је био Свети Ђорђе. Симбол реда је био змај који има обмотан реп око свог врата и који на леђима носи крст Светог Ђорђа црвене боје. Крст на леђима змаја означава тријумф Христоса над адским силама.

Хералдички узор за овај симбол је био уроборос – змај или змија која прождире сопствени реп. Уроборос (на грчком, урa: реп, борос: јести) означава непрекидни циклус рођења, смрти и васкрсења као и примарне неиздјељености универзума. Симбол уроборос се појављује у различитим културама и епохама, а у средњовјековну Европу највјероватније долази кроз култ Митре који су пред крај Римског Царства легионари донијели у Европу са истока.

Наиме, један од важних митраистичких симбола је управо уроборос који је обавијен око стијене из које се рађа човјек. Стјена на овом симболу представља космос, а цијела слика симболизује вјечни процес стварања. Симбол реда Змаја се мијењао са годинама, а у неким својим варијантама је као свој саставни дио имао различит текст, као нпр. „O quam misericors est Deus, pius et iustus“  или  „Iustus et paciens“.

Непосредни разлог за оснивање Реда била је „одбрана Крста и борба против непријатеља Хришћанства, првенствено Турака“. Ред Змаја је на почетку био ограничен на двадесет једног члана, да би касније, после 1418. године, тај број био проширен на двадесет четири витеза.

Како се Ред развијао а чланство расло, нарочито после Жигмундове одлуке да прошири Ред 1431. године, било је уведено неколико категорија чланства, од којих су најважније биле двије – унутрашњи и спољни круг. Спољни круг је имао бројно чланство много веће од унутрашњег круга. Чланови Реда Змаја су након уласка у Ред били означавани титулом барона или звањем дракона.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: