Дјеца свијећа
Дјеца бране светиње
Пише: Дејан Вучићевић
Вечери ових хладних, зимских,
малена војска мирно корача.
Озбиљна лица, тихо, без ријечи,
пролази војска без пушке и мача.
Оружје њено – танке свијеће
у промрзлим ручицама сјаје.
На лицима трепери пламен,
у малим срцима Божији знамен.
Пролази војска анђела малих,
потомци напаћеног рода мог,
чувана брижно од светаца својих,
Цетињског Петра и Василија Острошког.
Малена војска смјело корача,
пред њом барјаци што вјекове памте,
за њима иконе светаца наших,
у ноћи зимској Божијом лучом пламте.
Хвала ти, Боже, што милошћу својом,
мене, грешника, направи свједоком
ове љепоте, младости ове,
да је упијам остарјелим оком.
Памтиће градови и села
ове достојанствене и поносне дане
љета господњег двије хиљаде двадесете
и литије што светиње бране.
У Бару, 24. фебруара 2020. године
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Krsto bi se ponosio sa tobom
U svakom malom srcu gori veliki plamen vere…Dostojni❤
Mala Hristova Garda….
Sa Cistotom i Nevinoscu….
Za Buducnost….
„Вечери ових хладних, зимских,
малена војска мирно корача.
Озбиљна лица, тихо, без ријечи,
пролази војска без пушке и мача“.
Mac je Vasa Cistota i Nevinost….
I Vasa Tri Mala Prstica….
Buducnosti Nasa….
Ђе си, Дејане, јеси ли жив? Јеси, јеси, како нијеси!
Ljepo napisano. Prvi put poslije mnogo godina Srbstvo je ustalo. Od djece koja su tek prohodala, do starina koji su u penziji. Svi su slozno ustali protiv ustaske vlasti koja zeli da ih prevrati u neke Montenegrine.
Mala Velika Božja đeca
NE DAJU SVETINJE
NE DAJU SVOJU BUDUĆNOST.
BIG sa njima.