Добарџић: Овакав јавни дуг је резултат несавјесног и неодговорног вођења јавних финансија Црне Горе

Државни дуг Црне Горе са устаљеном економском политиком Владе и тенденцијом додатних задуживања врло лако и брзо може пробити границу од 80% БДП-а, упозорио је данас проф. др Елдин Добарџић, члан Главног одбора Грађанског покрета УРА.

Он је реаговао на званичне податке и статстику која говори да државни дуг Црне Горе, на крају 2019. износи 3,71 милијарди евра, односно 77,2% БДП-а, од чега спољни дуг око 3,14 милијарди евра, односно 65,4% БДП-а, док унутрашњи дуг износи око 568,9 милиона евра, односно 11,8% БДП-а.

Добарџић оцјењује да се оваква негативна статистика у црногорској економији створила захваљујући лошој економској политици влада континуитета Демократске партије социјалиста.

„Неуговорање валутних терминских уговора који имају за циљ неутрализацију валутних осцилација тзв. хеџовање по основу уговореног кредита за ауто пут већ сада пореске обавезнике по важећем курсу кошта додатних 119 милиона евра. Ако томе додамо и ‘непредвиђене’ и непланиране радове (око 90 милиона евра) долазимо до цифре од скоро 950 милиона евра, што је 200 милиона већи износ у односу на тада уговорених 743 милиона евра кредита плус камата (по тада важећем курсу еуро/долар). Уз 15% трошкова које финансира држава, а који се опет највећим дијелом финансирају из неких других кредита, све укупно дионица ауто пута по садашњем курсу (еуро/долар) премашује износ од милијарду евра“, напомиње Добарџић.

Он каже да тренутна дешавања на глобалном тржишту свјетских валута Црној Гори никако не иду у прилог јер, како појашњава Добарџић, амерички долар константо јача у односу на остале свјетске валуте тако и у односу за нас најбитнији еуро.

„Овакве тенденције имају изгледа да се наставе и даље, како усљед јачања економије САД тако и усљед успоравања кинеске привреде као резултат свих немилих догађаја који су се тамо десили у претходном периоду. С обзиром да је Влада испустила прилику да још 2014. године под тада знатно повољнијим условима уговори валутну заштиту и да се са новцем пореских обвезника не коцка, сада када се период враћања кредита веома приближио, само уговорање таквог посла је значајно скупље у односу на 2014. годину. Из Владе никада нијесу саопштили ни процјену колико би коштало осигурање од валутног ризика (хеџинг), осим да су “у питању велики износи”, па је код “оваквих трансакција потребан изузетан опрез и много знања”. Ни у Буџету за ову годину нема јасно наведене суме за овај трошак осим да у члану 14 Закона о Буџету Влада даје себи могућност да закључи неки од терминских валутних уговора“, указује Добарџић.

Он упозорава да грејс период истиче наредне године што значи да се од јула 2021. године почиње са отплатом главнице кредита према Еxим банки увећаног за износ камате.

Добарџић напомиње и да је Међународни монетарни фонд (ММФ) у извјештају почетком септембра прошле године упозорио на раст трошкова за ауто-пут (до тада за 18%), због курсних разлика и непреузимања мјера Владе да то спријечи, у види осигурања од валутног ризика.

„Обзиром да се црногорска економија доминантно ослања на туризам једна или више испод просјечних туристичких година може значајно угрозити саму економију и довести у коначници до пада кредитног рејтинга земље. Такав сценарио би свако додатно задуживање државе учинио још скупљим, јер као што видимо Влада перманентно своје текуће буџетске издатке из године у годину покрива кредитним позајмицама. Ако уз све то узмемо врло низак проценат покривености увоза извозом, скоро незавидан раст реалних зарада који чак не прати ни раст трошкова живота (ниво инфлације), све нас то доводи у незавидан положај и немогућност објективног и реалног јачања стандарда највећег дијела грађана Црне Горе“, указује Добарџић.

Додаје да у Закону о Буџету за 2020. годину који је, како каже, експресно усвојен, без икакве расправе која претходи усвајању тако важног документа, а који гласи на 2.64 милијарде евра скоро петина од тог износа предвиђена је за отплату дуга (539 милиона) што је нешто чиме се ова Влада никако не може похвалити, сматра Добарџић.

„Поред тога Влада је у члану 13. Закона о Буџету за 2020. годину предвидјела и нове кредитне аранжмане до износа од 257 милиона евра. Недостајућа средства за финансирање Буџета за 2020. годину износе скоро 600 милиона евра“, закључује Добарџић у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: