Донатор или дето(натор) дон Душко није светац Свето

Пише: др Момчило Д. Пејовић

Да мало предахнем од (у)залудног деценијског истраживања и неисплативог писања, или како то моја стопаница назива „чистим пензионерским трошком“.

Ипак, узех да се гласнем поводом најновијих „политичко-финансијских“ малверзација-дешавања или афере „КОВЕРАТ“ која пријети да протресе много замашније и јаче од оних које су дрмале политичко, државно и страначко тло, као што су афере: Авала, Завала, Преломи Машане, Један човјек четири гласа, Лименка, Снимак, (…) и најзад Државни удар.

Не набројих све, али знамо добро колико их је све било у ове три деценије од доласка „младих, лијепих и (још) паметних“ и њихове веома успјешне „визионарске“ девизе „ми знамо како“, „да живимо боље“ (…) и то баш у времену када нас учише да године почињу јануаром!? Неспорно, ови долазећи млади, сада већ по мало стари, имали су визију!?
Могуће и немогуће у данашњој Црној Гори што се све н(иј)е збива(ло) или што ће тек бити, а да није већ било за њиховога мандата заједно са огромним бројем ДПС-оваца и наравно њиховом најистакнутијем партијском челнику и неприкосновеним вођом!

Барем смо ми у Црној Гори имали кућића и оџаковића, скробовића и качамаковића, кољеновића, јунака и сердара, војвода, вођа и господара који трају ли трају до данашњих дана! Како се ствари или (по)дешавања крећу, намећу и управљају сви су изгледи да ће их овај готово тродеценијски све превазићи и то у континуитету своје личне радно-државничке каријере и партијске владавине.

Подурало му, што би се у народу рекло, само да га здравље послужи! Није ваљда да ће „партијскога стада“ нестати или пара у породичним банкама „Прве фамилије“ прифалити!
Гради се по Црној Гори као никад до сада.

Приватне грађевинске фирме подижу цијела блок насеља за десет, двадест и више хиљада становника, а цијела Црна Гора има само нешто преко 625.000 становника.

Пројекти за хидроцентрале мале и средње величине се на брзину доносе и још брже усвајају у градским скупштинама, а аминују у Влади Црне Горе мимо закона и забране о градњи на појединим локацијама.

Воде у потоцима и ријекама црногорским има све мање, јер је пројектовано да се она законским путем „утјера“ у цијеви Фи-20. Све то раде млађани предузетници и бизнисмени црногорски без дана радног стажа, знања, струке и науке у корист, веле, оних мјештана кудијен вода тече, само да не плаве њихова поља и ливаде на којима стада пасу без дозволе! Кућа, домова, викендица и вила од по неколико стотина или пар хиљада квадрата никад није било више него ли што их је данас, легално и све од мјесечног личног дохотка са примањима у просијеку од око 350,00 еура, а незапослених је незванично више од трећине способног радног становништва!
Голим се оком може видјети „напредак“ у сваком погледу, ако је узети здраво за готово не тако давну и незаборавну изјаву бившега премијера а садашњега Предсједника државе Црне Горе: „ко хоће да види“, надасве у економском и животном стандарду огромне већине црногорских грађана.

Израчунаше нам стручњаци у „Монстату“ да је минималац за дневно преживљавање нешто мало виши од 2 (два) еура. Баш тако, другачије не може бити никако рекоше они у име свога партијског Вође, Господара и Оца црногорске нације, црногорске Државе, државности и будућих (не)рођених живота!

Коначно наши зван(ични)ци (при)знадоше да је: „економски раст изнад планираног, а државни дуг Црне Горе на граници од 70 процената односно приближио се цифри од 3 (три) милијарде еура“. Машала! Ништа необично нити абнормално и алармантно!? Наш укупни државни дуг је у рукама инопартнера! Благо њима са нама. Ми свакако „напредујемо“ барем у нечему и не може нам то нико (о)спорити. А кажу, најновији подаци, да је у Црној Гори број мојих пензионерских д(р)угова прешао цифру од 130.000!
Држава смо са највише мил(о)ионера или ботова, процентуално броју становника и животном стандарду њених грађана. Кажу зли језици, а статистика не би требала да много одступа иако је промјенљива категорија, да мил(о)ионера у маленој и јуначкој, а још еколошкој и вертикалној Црној Гори, има преко сто и једнога више!

Сви су се они изљегли из овога тродеценијског „развоја“ (проев)ропске демократије, транспарентне и транзитне привреде и друштва, а само захваљујући визијама најјаче и најбројније партије-странке зване ДПС, на челу са својом политичком елитом.
Кажу, ови данашњи научници, психолози, терапеути, љекари и надриљекари, да људи сањају оно о чему размишљају!? Да се не упуштам са њима у дискусију или у сучељавање са својим противаргументима. Дајем им за право у једну руку, макар на своме личном примјеру.
Оптерећен и под утиском брзих смјена привредног и друштвено-политичког развоја црногорскога друштва као и многим дневним догађајима у виду прослава годишњица, десетогодишњица, стогодишњица и јубилеја разних знаних и незнаних личности из наше (п)лодне и (хе)ројске историје, уз „ефикасност“ оних који чувају јавни ред и мир, судских органа власти, одсањах то исто вече да је и мени мој нешколски друг, који ме је у стварности због моје аполитичности или боље рећи критичких текстова за вријеме владавине „Млади лијепи и још паметни“ у потпуности (од)бацио и заб(о)равио (на) наше до тадашње дводеценијско, са моје страна искрено, дружење, грешком ставио у моје руке боље рећи (под)метнуо коверат са неколико десетина хиљада, од усхићења-радости не виђех којих новчаница, па може бити да су баш долари били у „сврху мојих научних истраживања и штампања рукописа“ под насловом „Црна Гора и Црногорци у руској периодици 1815-1917. година“!?

Таман онолико колико сам (про)рачунао да могу затворити своју финансијску конструкцију за објављивање шест томова са око 10.000 страница материјала, а које још нико у Црној Гори није имао на једном мјесту нити га је икад (про)читао или дајем могућност да им је само до највише 10 процената од свега тога познато!

Наравно уложио сам деценију даноноћног рада у исчитавању, прелиставању, селекцији, преузимању, штампању материјала из око 8000 књига! Издвојено је све што се односи на Црну Гору, а такође и на све јужнословенске народе у наведеном периоду. Морам напоменути да моја стопаници на наведено има „своју економску рачуницу“ или боље рећи констатацију „узалудна работа или неисплативи рад“!

Сааааањам, будим се разочааааарааан. Коверат (у)залудно тражим! Ових дана све претурам по стану, али ни трага од „коверте“ за који сам био убијеђен да ми је (у)трпана у руке, додуше без и једне ријечи мога дугогодишњега сада већ за мене изгубљеног нешколског друга!?

Ни дан данас ми није јасно да ли је то заиста био мој сладак сан или је тражење „коверте са новцем“ мој чемер и јава! Моји снови понекад имају снажну чаролију и доживљај.

Моје потребе као пензионера са непуним двогодишњим стажом сасвим су скромне, боље рећи су у складу са оном народном изреком: „О старости животе без страсти“! Само једну малу дигресију, а пропо мојега играња на кладионици.

Једном мојем Цетињанину запало је за око како ме често виђа да идем до спортске кладионице и не би лијен у не баш згодној прилици у друштву заједљиво добаци: „Играш спортску прогнозу“! Наравно, одговорих и рекох истину да је ријеч о, за мене великих, 0,50 центи недјелњо!

Заборавља мој поштовани колега и Цетињанин да га таквом приликом сваки пут често виђам у кафани или испред ње кад је лијепо вријеме у Подгорици, гдје „понекад или чешће обједује“. Само да кажем да бих све паре које бих добио на спортској прогнози без имало двоумљења уложио у своја „научна истраживања“ односно штампање наведеног рукописа. На све ово моја стопаница каже: „Ти твоји снови и жеље за живота твога остварити се неће“!

Да није све изгубљено и да заиста (по)стоје људи који коверте са много новца дају из руке у руку у партијске сврхе, као стваран доказ је емитовани скајп снимак (17. 01. 2019. година) разговора Уредника емисије „Начисто“ са извјесним господином Дон др Душком Кнежевићем, директором „Атлас банке“ и „Инвест банке Монтенегро“ у „демократској и независној“ Црној Гори и уједно „британским држављанином“!

Гест његове „добровољне донације“ или „уговорене донације“ са садашњим партијским челником (про)буди у мени „реалну“ наду да (по)вјерујем у (ост)варење мога сна!

Ни данас немам ни трунку сумње да у сањаној коверти није био новац, а не папирна чоколада, јер у сну сам чврсто држао подебљи коверат и по пипању сам знао да је био новац за мој рукопис.

Снови ме још не напуштају, мада посустаје моје тврдоглаво (сп)орно (вје)ровање да ће се неко можда наћи да оконча моје снове и објави припремљени рукопис или ме (раз)увјери да је то био само „мој (од)сањани сан“!

Није први пут да преко малих екрана на разним тв станицама имамо прилику да од гостију са политичке сцене виђамо, поред осталих, политичког покајника или политичког покојника, ислужену и (про)палу страначку личност, превазиђеног политичара, вјештог политичког (пре)летача или страначку личност која има друге квалификативе у циљу прикупљања информација и њихове обраде и томе слично.

Било је и оних који су се искрено током емисије „исповиједили“ и указали на оне који су добијали на руке новац од њих лично, одслужили своју казну која је правоснажно одређена! Има и оних који су одслужили судску пресуду и ником ништа или оних који се чекају да „добровољно“ дођу у Црну Гору и пођу на одслужење казне, а да држава Црна Гора односно њене институције много не хају за такве „одметнике“.

Има и оних који су од истих црногорских судских органа били осуђени и одлежали извјесно вријеме па су касније ослобођени и сада од државе Црне Горе траже надокнаду материјалне и нематеријлне штете и тако даље.

А шта је са свједоцима сарадницима или заштићеним свједоцима? На све наведено имао би бивши превазиђени и преостарјели политички челник и стари лисац своју опаску „све је то само чалабрцак“ у односу Шарића на свеца Маровића!
Било је много афера које су макар у посљедњих десетак година добрано дрмале политичким, друштвеним, финансијским, привредним и банкарским миљеом-простором, па се све завршавало оном народном изреком: „тресла се гора родио се миш“! Присјетимо се само када су поједини истакнути чланови ДПС-а давали изјаве да у Црној Гори нема криминала, нити криминалних организација!

Сјетимо се када су појединци из судства говорили да „криминалци имају свој морал“! Данас послије само пар година од њихових изјава чујемо да у Црној Гори има неколико криминалних организација, почев од Кавачког клана преко Шкаљарског, Барског и тако даље.

Поврх свега један од тројице најистакнутијих чланова ДПС-а је на крају признао да је био на челу-шеф организоване криминалне организације. Наравно да безбједоносни органи Црне Горе стоје чврсто на бранику јавног реда и мира, чувају грађане и државу!?

Убиства усред бијела дана или детонације експлозива постављеног испод аутомобила појединих безбједоносно интересантних особа правдају (се) дешавањима и упоредним подацима из сусједних држава. Нерасвијетљених убистава има (до) тридесетак или мало више!?
По свему судећи оно што смо имали прилику чути од господина Дон Душка, као великог (добро)вољног до(нато)ра партије на власти, у којем он гласно и јасно прозива првог човјека у држави, да је у (до)говору са њим дао новац (од само пар стотина хиљада долара-еура) извјесном господину, бившем градоначелнику Подгорице, Стијеповићу и о томе има као доказ снимак, а располаже и са видеом од пар стотина часова снимака са надзорних камера, очигледно је да се благовремено осигурао „доказима“ са којима би себе (за)штитио од евентуалних „напада“ и од оних који би могли да га рекетирају или му покушају наметнути захтјеве у циљу њиховог испуњења!

Они који су у ланцу одговорности личне или институционалне о свему „мудро ћуте“, а гледаоцима и јавности оставаља се да сами бирају и изводе закључке. Да ли се ради о отимању имовине, како то господин Дон Кнежевић каже, или је ријеч о нечем сасвим другом биће времена да се сазна права истина, јер се клупко одмотава барем од стране именованог Дон Кнежевића који „пријети“ новим подацима у циљу „информисања“ црногорске јавности.

Прича коју смо чули на снимку у емисији „На(ч)исто“ од стране господина Дон Кнежевића није нимало наивна и могла би бити не донаторска већ детонаторска каписла која би запалила многе велике и сличне њему донаторе по Црној Гори, који се крију иза појединих великих фирми, а које су пред стечајем или су њихове газде неплатише порескога дуга; а који су за сада, наравно, у завјетрини свога вође, иза паравана у циљу заједничког дјеловања против непослушног и одлучног директора „Атлас банке“ и „Инвест банке Монтенегро“.

Велики и дугогодишњи донатор ДПС-а, у случају тзв. „Коверат“ би био детонатор, па вјерујемо да има бар неколика „кеца“ у рукаву и за сада вјешто и (х)ладно лавира и износи веома дозирана аргумента са којима напада најачег играча у ДПС-у и уједно држави Црној Гори. Веома је била (дво)смислена његова изјава „да су они (заједнички) радили на оваквом пројекту данашње Црне Горе“!

Да ли се може десити, којим (не)сретним случајем, да се још неко одлучи да буде партијски (непо)слушан, без обзира на пријетње, притиске и уцјене од стране његових дојучерашњих и школских другова и пријатеља па и он изнесе много тога што (ни)јесмо као грађани знали нити пак слутили?

Тако нешто реално је очекивати од онога чији интереси буду много већи, а материјално богатство буде надилазило неке велике донаторе чији извори полако пресушују. Много је питања на које, барем за сада, остајемо без одговора. „Финансије“ су дошле главе много већим доновима и донаторима, па може бити да ће и овој афери „Коверат“!

Могло би се нешто слично десити и у нашој „демократској“ Црној Гори, па макар жртвовали не само садашњег „курира са ковертом“ него и још неколицину курира којима је у руке стављана-подметана мало подебља „Коверта“.

Да ли ће први човјек државе Црне Горе, партијски челник и лидер ДПС-а истрајати у намјери да приволи свога, вјерујем, пријатеља и друга сада као некадашњег (не)вољног донатора да из Лондона дође у Црну Гори и пред црногорским судским органима „објасни“ оно за што га терете и изнесе све аргументе у циљу своје одбране и, пак, призна кривицу да је „био члан организоване криминалне групе“, као Светац Свето?

На то питање тешко је одговорити са сигурношћу, јер је и Свето у почетку био „тврд орах“ да би касније (по)пустио и све признао што су му ставили на терет па чак и да је „организатор-вођа криминалне организације-групе“.
Оно сто се за посигурно зна јесте да афера „КОВЕРАТ“, по свему судећи, могла би да својим добро (о)смишљеним стратешким потезима господина Дон Душка буде (у)бачена у легло донатора за које се у Црној Гори готово зна или се увелико прича и изазове детонацију великих размјера, прије свега у самом ДПС-у па и шире, изван граница Црне Горе.

А, не треба искључити и (из)ненадну могућност и да се све заврши са неком „пат позицијом“ или нешто у смислу „међусобних размирица“ које би се послије неког времена ријешиле-завршиле „државним административним мјерама“ блажега облика: „Оздрави-убаци у банку тридесетак милиона“ па ником ништа „и вуци сити и овце на броју“!
Таква нам је наша данашња суверена, независна, еколошка и Натовска Црна Гора, као и све афере у њој које су се дешавале у посљедњих тридесетак година у континуитету владавине ДПС-а и њенога елитног челника, бившега дугогодишњега премијера и по други пут државника господина Мила Ђукановића!

Историја нас учи и показује-доказује да су и велика и много моћнија царства и државе (про)падала и да све има свој крај!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: