Дозвали се памети: Из поште у Тивту уклоњени сувенири са усташким симболима

Црногорски сувенири са усташким симболима не продају се више у објекту поште у Тивту, након што је наш портал указао на тај скандал.

На сувенирима „I love Montenegro“, који су се продавали у Тивту, налазили су се усташки симболи, конкретно шаховница нацистичке творевине Независне државе Хрватске током Другог свјетског рата.

Да скандал буде још већи овакви „црногорски“ сувенири продавали су се у објекту Поште Црне Горе у Тивту.

Како се увјерио новинар ИН4С-а, у тиватској пошти више нема назови сувенира са усташком шаховницом.

Тамо су му рекли да су извршили повраћај веће групе производа чији је промет био слаб.

Истине ради, у продавници нема бар два сталка од којих је на сваком била група од по барем седам производа, међу којима и поменути спорни сувенир.

Како је речено нашем новинару, писање у медијима, које је покренуо портал ИН4С, имало је пресудни утицај на уклањање производа иза чијег истицања стоје они који који су неодговорно хтјели да направе проблеме.

Подсјећамо, у питању је био сувенир „I love Montenegro“ израђен у облику усташке шаховнице, која се била важећа током злогласне НДХ.

Државни амблем током НДХ била је шаховница са првим бијелим пољем, док је актуелни хрватски грб са првим црвеним пољем.

„Случајно“ или не, црногорски сувенири, осим што су израђени у облику латиничног слова „У“, имају и усташку шаховницу са првим бијелим пољем.

Тиват је имао и раније сличних испада у којима су се величали усташтво и злогласна НДХ, а да ли је све случајност остаје да сами просуђујемо.

Загреб не одустаје од својатања Боке

С друге стране, нажалост, никад нијесу престајала ни својатања Бококоторског залива од стране званичне Хрватске.

Тако на официјалном сајту Министарства спољних послова хрватске владе „информацији за Хрвате изван домовине” дословно стоји да Хрвати у Црној Гори „живе дуж обале у повијесној хрватској регији Боки Которској”.

Својатање „залива хрватских светаца” дио је имиџа многих хрватских невладиних организација и културних друштва у Хрватској и Црној Гори, али је интригантно да оваква дефиниција Боке стоји на званичном сајту хрватске владе.

У тексту „Хрватска национална мањина у Црној Гори” истиче се да су Хрвати у Боки, као и они „у Срему дио хрватског етничког простора који је историјским приликама одвојен од матичног народа”.

„Положај Хрвата у Црној Гори знатно се поправио успоставом хрватске државе. Република Хрватска је допринела побољшању статуса своје мањине те је 2000. године отворила Генерални конзулат Републике Хрватске у Црној Гори. Тај чин у себи садржи морално, политичко, господарско, социјално и културно значење. Конзулат има и снажно психолошко значење за Хрвате у Боки јер на својеврстан начин представља потпору матичне домовине”, каже се на сајту хрватског Министарства спољних послова.

Говорећи о статусу 7.062 Хрвата, колико их према последњем попису живи у Црној Гори, у тексту се истиче да се положај хрватске мањине значајно поправио након осамостаљења Црне Горе и потписивања међусобног споразума о заштити хрватске мањине у Републици Црној Гори и црногорске мањине у Републици Хрватској.

Такође се тврди да је „одређеном анализом” утврђено да у Црној Гори живи најмање 10.000 Хрвата.

На сајту се апострофира да Хрвати у независној Црној Гори „први пут у историји” имају свог представника у црногорској скупштини из редова Хрватске грађанске иницијативе, политичке странке Хрвата која је формирана у Тивту прије пет година.

Месић бољи од Ђоковића

Занимљиво је да од званичних претензија на Боку Хрватска није одустала иако, како сами истичу, влада „опште побољшање и развитак односа између Хрватске и Црне Горе”.

Хрватски председник Стјепан Месић проглашен је за почасног грађанина Подгорице, док иницијатива да то буде Новак Ђоковић није прошла.

У Црној Гори се отвара све више представништава хрватских компанија, а спекулише се да ће и ваздушни простор изнад Црне Горе контролисати хрватско ратно ваздухопловство.

У свему овоме забрињава пасивна позиција званичне Подгорице што говори да, по свему судећи, благонаклоно гледа на све веће учешће Хрватске у дешавања у Црној Гори. Питање је само у чијем је то интересу. Црне Горе свакако – не.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: