ДПС се клања екс-ју државама: Комплекс Кардеља и Доланца

Пише: Никола Васојевић

Када видите на јавном сервису како се ДПС службеници у име Црне Горе клањају бившим југословенским републикама, некако вас обузме мука. Данас се Иван Брајовић, предсједник Скупштине Црне Горе, неукусно гуркао поред Дејана Жидана, Марјана Шареца и осталих словеначких челника и као да је захваљивао небесима што се нашао у том друштву. На лицу му је сијало задовољство што су га примили,  похвалили, потапшали по раменима и охрабрили да иду њиховим путем и да ће их они на том путу помоћи и дати им упутства гдје да крену, гдје да скрену и кога да посјете.

И све то ради Словенија, бивша аустроуграска покрајина, која је тек у Краљевини Југославији и то заслугом Срба, почела да стиче прва државна обиљежја и да се у свијету препознаја као нека народна препознатљивост, а о којој су до тада само знали аустроугарски феудалци. И док је Словенија уживала у астроугарском загрљају Црна Гора је муком и борбом својих владика и народа градила своју државу, а Србија је морала преко два крвава устанка да стигне до онога што је имала у средњем вијеку и у добу Немањића.

И док је Црном Гором владала народна династија, као и у Србији, Словенијом и Хрватском су владали Хабзбурговци, утјеривали им име и презиме, користили за своје интересе и јавне и тајне планове. И шта ту има било који представник Црне Горе да се клања било којем Словенцу или Хрвату, снисходљиво стискајући руке надајући се ћа их те садашње чланице ЕУ пригрлити и повести за собом. Чему сва та понижења, није ми јасно.

Наравно, све бивше југословенске републике морају да имају коректан међудржавни однос, али нема потребе да се помјерамо онима који до прије тридесетак година нијесу имали државу, док су Срби све то већ имали у средњем вијеку. И не треба сад да се то намеће било коме, али треба бити поносан на своју историју и борбу за државу, а не савијати главу пред  Словенцима који су се прославили једино у једном рату крајем прошлога вијека, када су се борили против јединица ЈНА које већином у то вријеме нијесу ни имали бојеву муницију.

Могу да замислим гдје би данас били Хрвати и Словенци да имају своје Петровиће, Карађорђевиће или Обреновиће. Вјерујем да би за њих знали и насељеници планета из неке сусједне галаксије, а не читава ова планета на којој живимо. Чему таква снисходљивост и чак стид због свега онога што се посљедњих деценија дешавало на Балкану? Ове из Црне Горе као да уче да се клањају бившој балканској браћи, као да су нас нешто задужили и као да се против нас увијек нијесу борили када су за то имали прилику.

Нема друге него закључити да су Брајовић и његови другови из ДПС-а прави ученици Едварда Кардеља и Стана Доланца. Гарант да је Брајовић своје домаћине данас подсјетио на та имена и вјероватно је био у чуду да они о њима појма немају и да им не пада на памет да подижу споменик Титу и његовим сарадницима. Мука, брате, мука, од ових насљедника (не)познатих словеначких комуниста. Изгледа да су им потпуно мозак попили, па не виде да Словенци никада нијесу имали оно чиме смо се ми увијек дичили, односно државом и традицијом коју смо сами градили и богами великом борбом исписивали и то упркос овима којима се данас Брајовић клања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: