ДПС тргује „декор“ на изборима кроз измјене закона и обесмишљава изборни процес

Најновије измјене изборних закона које најављују из скупштинког одбора за реформу изборног законодавства представљају се црногорској јавности као унапређење док у позадини имају за циљ потпуно другачији мотив. Најновије саопштење у којем се смањује потребан број потписа за учешће на изборима је представљено као „јачања политичког плурализма“, али да покушамо да појаснимо шта то у пракси значи.

На претходним изборима, учешће у изборној трци су имале изборне листе које су сакупиле преко 4.000 потписа грађана. Овим рјешењем ранија радна група је покушала да са политичке сцене уклони „дух“ странке које се појављују само на изборима, а узимају далеко мање гласова него што су предале потписа.

Пооштравањем правила за прикупљање потписа, јачом контролом или евентуално потписивањем пред комијом, странке које се појављују као „декор“ изборима нестале би из изборних процеса.

Овакав сценарио не одговара владајућој странци и партнерима, јер кроз „расуте“ гласове, ДПС коалиција кроз Д’Онтов систем добија јефтине мандате – у свакој расподјели по овом систему ДПС је добио од 2 до 5 „бесплатних“ мандата. Ово је важно ДПС-у, јер те гласове обично „просипају“ опозициони бирачи, док владајућа странка чврсто веже своје гласаче.

Други елеменат у механизму јесте награђивање странака које расипају, тј. овлашћених лица која потписују изборне листе. Како? Законом о финансирању изборних кампања и политичких субјеката је дефинисано да 20% од укупног буџета за изборе дијеле сви учесници, а да се преосталих 80% дијели након избора онима који пређу цензус, пропорционално освојеним мандатима.

Ово је подложно злоупотреби јер неко ко преда изборну листу, коју ДИК прогласи важећом, у самом старту добија 15-20 хиљада евра за само појављивање на изборима. Не постоји законски механизам да се новац не исплати изборним листама које су добиле мање гласова него што су предали потписа, него је довољно да поднесу извјештај да су „имали“ кампању, а АСК и ДРИ дају позитивно мишљење на те извјештаје.

Сад би било „треће“ у набрајању разлога зашто је ово лоше рјешење, али можда је и најважније од свих до сада – на овај начин се обесмишљава бојкот избора као легитимно средство политичке борбе.

Са 1.600 прикупљених потписа на нивоу Црне Горе (за учешће на локалним изборима у Подгорици на прошлим изборима је било потребно 1.400) постоји основана бојазан да ће се формирати нове странке „за потребе избора“ које ће бити декор, а можда и у бојкоту најјачих странака узму мандат.

Ово узимање мандата поменуто у параграфу извише је условљено гласовима опозиционих бирача који „због сраха да не изгубе посао“ морају да излазе на изборе и свој глас дају некој од „дух“ странака или поништавају листић, чиме по Д’Онтеовом систему тај глас иде ДПС.

Такође не смијемо да заборавимо, иако је ово анализа могућег сценарија, да је за измјене Закона о избору одборника и посланика неопходна двотрећинска већина у парламенту, па се поставља легитимно питање – Да ли ДПС намјерно улази без неопходне подршке у ове измјене како би обесмислила рад Одбора или спрема измјене да услови евентуалне уставне промјене које дио опозиције најављује, а за које је такође неопходна двотрећинска већина.

Једно је сигурно: са ДПС-ом можемо увијек очекивати неку правну вратоломију у циљу обесмишљавања гласања, на изборима или у пленуму Скупштине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: