Драгиња под знаке навода
Лидер СДП, Драгиња Вуксановић - Станковић
Пише: Сибин
Предсједница и удата Станковић, на своју руку упустила се у лавиринте литературе, и исход био мали инцидент. Наводећи тако Андрића, речено приписа Меши. Дакле, Селимовићу који, није непознато, потанко овој помраченој паланци објасни колико дугује нобеловцу.
У реду, дешава се… Само, удата Станковић, ако следећи пут потегне да наведе М. Ковача, нек припази да не цитира Киша. (Да је, ријеч дајем, навела Петра Кочића, имала би мој глас!)
Међутим, добро је да се засад подаље држи од – партизанских приповјетки! Које су, што садржајем што због идеологије, сâм естетски врх једне – Александре дакле Вуковић. Ђевојке која увијек цитат накалеми на погрешан контекст. Али, полако, има времена, и то се учи.
Господо, неке ствари ама не иду… Естетика само још у – разлици мањине види своју шансу. Мислити друкчије, упркос јавном мнењу, стандардима, нормама и – докурца – нормалностима. Тај изазов остаје опклада оних у илегали, изопштених, друштвено невидљивих. Него, како вели Дерида: „ја сам одметник!“
На шта би тек испало да којим случајем Далиборка (какосеонопрезива), посегне па подсјети шта је рекла Симон де Бовоар? Замислимо ситуацију у којој Далиборка објашњава велику истину према којој – „женом се постаје“…
Е сад, стисни петљу, и створи слику у којој М. Маја Ћатовић са заносом настоји дефинисати комплексну сексуалност Силвије Плат из романа „Стаклено звоно“… У том би се мисаоном амбису преплитао град, младост, женска (одвећ проблематизована) жеља, са првим књижевним покушајима Силвијиним коју Маја Ћ., сигуран сам, с раног прољећа посјећује у Ариелу.
Ето на шта напослетку испадне кад се поједини посланици пребаце на терен којим онда газе са двије лијеве. Дабоме, ем се (језички) саплићу, ем никако да набасају на (метафизички) циљ…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sve pametno i lijepo napisano, ali zapitah se ovo – ima li smisla sva ova prica o gluposti, neukosti isl (za koju mi svi, i s ove i s one strane, znamo da je tako, samo sto se ovdje piše o tome, a tamo se prave da to ne vide, a znamo da vide i oni oko njih, no im nije po zadatku da vide pa ćute). Dakle, ima li smisla kad oni pokupise neke velike pare i vlast a neki pametni i obrazovani ljudi se snalaze da “preguraju”? Uvijek pomislim na mog razrednog koji je izgubio posao jer je branio ime jezika koje mu pise u profesorskoj diplomi… I šta sad?
Genijalno !
Pravo zadovoljstvo citati Vas,
drago Sibine