Дрвени крст са грчког острва стигао у Крстионицу на Михољској Превлаци

Крстионицa на Михољској Превлаци, која је већ дуго на мети рушитеља из црногорских власти, добила је недавно крст, поклон од  Антонија, службеника Велике Лавре којем је повјерена брига о метоху на Кири Панаји, највећем пустом острву на Сјеверној Споради.

Овај поклон чувар светиње Антоније предао је Предрагу Савићу, предсједнику Оснивачке скупштине удружења грађана „Друштво за обнову манастира Михољска превлака“, који је за ИН4С говорио о несвакидашњем сусрету на острву у Кири.

Како објашњава наш саговорник, чињеница да Антоније о чувеној Крстионици на Михољској Превлаци, које власти намјеравају да поруше под изговором наводне нелегалне градње, за њега је била  право чудо.

Иако се споразумијевање одвијало уз помоћ руку и ријечи из грчког, српског, енглеског, јасно је, објашњава Симић, било да је Антоније врло упућен у покушај рушења светиње, а како наводи, помињао је чак и НАТО.

Право изненађење је услиједило кад је чувар манастира показао дрвени крст, гестикулацијом објашњавајући да је намијењен светињи на Превлаци, са молбом да предат Крстионици, светом мјесту гдје је Свети Сава основао Зетску епархију.

„Фотографишемо се са крстом и на Антонијев захтев у једној свесци записујемо да ћемо крст предати Манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци Михољској, у Митрополији Црногрско-приморској при Српској православној цркви, гдје Свети Сава основао прву зетску епсикопију 1219. године. Ми сви Срби, наш шесторица се поптисујемо испод тог текста написаног на енглеском језику. Антоније потом доноси мастику, козји сир и остало послужење …“, описује Савић несвакидашњи сусрет.

Данас, захваљујући Предрагу Савићу, крст је стигао на Превлаку, за чији опстанак се грађани и даље боре.

Манастир Велика Лавра посвећен је Светом Атанасију Атонском и по њему данас носи име

О манастиру на Кири готово да не постоје подаци на Интернету, а сам манастир формално гледано има статус метоха чувеног Манастира Велике Лавре са Свете Горе. Лавра је, како је објаснио Антоније, најстарији и први у рангу међу двадесет свтогорских манастира, објаснио је Антоније,

У манастиру се налазе иконе преподобног Атанасије Атоског који се помиње као оснивач тј. „ патријарх” светогорског монаштва, чији је примјер, како каже наш саговорник, надахњивао и подигао многа покољења монаха све до данас, и то не само на Светој Гори, представља дело богоугодно и душекорисно.

“ Свети Атанасије Атонски је био пријатељ византијског цара Нићифора Фоке (Nikiforisa Fokasa) који је и финансирао изградњу манастира Велике Лавре, са намјером да се и он једног дана у њему замонаши. Аврамова духовност и дубокоумност су оставили снажан утисак на Нићифора, тако да га је отад читавог живота јако поштовао и волио. Аврам је изгарао од жеље да постане монах. Напустивши све отишао је у Манастир Киминас, гдје је пао пред игуманове ноге молећи да буде замонашен. Свети Михаило му је са радошћу удовољио, и Аврам је пострижен као монах Атанасије.

Дугим постовима, бдењима и клечањем монах Атанасије је убрзо достигао такво монашко савршенство да га је игуман благословио допуштењем да настави са подвизавањем у тишини на једном усамљеном месту близу манастира. Касније је, напустивши Киминас, боравио на многим пустим и усамљеним местима, коначно дошавши до локалитета званог Мелана, на југоисточном рубу планине Атос. Ту се смјестио далеко од свих других монашких настамби на Атосу. Направио је себи монашку келију и водио аскетски живот, напредујући из подвига у подвиг према све вишим монашким постигнућима.

Свети Атанасије Атонски се сматра једним од главних представника исихастичке традиције на Светој гори“, објашњава Савић, додајући да манастир Велика Лавра, изворно посвећена Благовестима Пресветој Богородици, у XV веку посвећена је Светом Атанасију Атонском и по њему данас носи име.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: