Државотворци и просвјетари били су умрежени кроз SKY апликацију

Пише: Горан Даниловић

Суштина сваке државе показује се кроз просвјетно-образовни систем; најсложенију и најважнију државну политику. Крајњом дедукцијом дошли бисмо до тога да је, дакле, ријеч о једином и правом темељу државности.

Јуче је ДПС јавно „закукао“, и то онако подло и за наивне; како су нам то дјеца тако лоша на ПИСА тестовима? Како, за разлику од њиховог доба које је равно Перикловом, само се нико није сјетио да пореди? Та беспризорна подмуклост и лажавост нас је и довела до овога гдје смо сада. Наводно, за вријеме њиховог министровања и управљања владама и просвјетом били смо на узлазној, европској путањи, а онда је царство знања разорено побједом опозиције у 2020. години! То лицемјерје, та дневна потреба за варањем и лагањем произвела је неизљечиву болест којом је отрована цијела заједница.

Суштински, таргет те политичке параде и партијског преживљавања своди се на јавни одстрел једне или двије особе; криви су, дакле, Здравко Кривокапић и Весна Братић! Криве су, политичке промјене и због њих нам се дјеца сналазе горе на ПИСА тестовима?

А ко је, заправо, заиста крив и шта је са нашом дјецом?

КПЦГ (Комунистичка партија Црне Горе) промијенила је почетком деведесетих година име у ДПС, а промјене у просвјети, посебно у основном и средњошколском образовању свих тридесет и кусур година иду од лошег ка горем.

Скоро ће двије деценије од када је ДПС за један од темеља државности прогласио сектор безбједности, а не Просвјету. Борба против унутрашњег непријатеља, прислушкивање и праћење опозиционих првака, биле су основни задатак државе. За то вријеме, крало се и разносило све што је могло да стане: у џеп, у сеф, у џип, у новчаник, на тајни рачун, у магацин, магазу, у украдено ауто, у камион, авион, глисер, брод, у луке, виле и зграде без власника, у казина, у катастарске књиге.

Резултати те наводне борбе за државност данас су у Специјалном државном тужилаштву. „Државотворци и просветари“ били су умрежени кроз Скy апликацију. Транзитирали су од гологузовића до велепосједника, прескачући сваки тест знања и провјеру честитости.

Без теста интелигенције и ПИСА теста, они и њихови најближи, нашли су се на листи најбогатијих људи региона, а Просвјету и шлолство за све узрасте, оставили су сиротињи; плебсу заљубљеном у идеале и идеје правичности, равноправности – у мајку земљу и мајку државу.

Надиграли су нас професионални преваранти! Надиграли су нас месинџеровци који су о судбинама људи одлучивали телефонским порукама – једно „ОК“ за „одери“, емотикон за „милион“, а „мајку четничку“ ако се некоме или неко измакне контроли.

Подмлађени ДПС пере данас биографију злочина над властитом државом распитујући се и испитујући одговорноср других.

Подмлађени ДПС брине над судбином Просвјете коју су деценијама прихрањивали дисконтном робом и пакетима сувомеснатог из „Франце“ и „Горановића“, кадрирајући од портира до директора сеоске школе; без милости, стида и краја. Влада Здравка Кривокапића и министарка Братић прекинули су прије двије године ланац вишедеценијског и доживотног директовања, а то је најбоље што је икад урађено. Братић је тиме доказала да није четник, али зачетник јесте; само ће нам требати макар још један круг да се рашчисти и међу новопостављеним.

Васпитно-образовни систем је најгрубље разаран, био је под идеолошком опсадом која је непрекидно трајала скоро пет деценија, а усавршио га је систем-наследник без идеологије, али и без скрупула. Није га, дакле, упропастио један човјек него картел који је трошио људе без зазора.

Просвјетна дјелатност политизована је и полтронизована неизљечиво и по слојевима, приципом; притрпати минуло и надоградити оним што личи на савремено – експеримент за експериментом. Та врста градитељства била је и остала најсличнија грађевенском хаосу који траје скоро вјечност; без стила, озбиљног и дугорочног плана, без естетике, нападно, скупо и брзо пропадљиво; пихтијасто ништа прилагодљиво сваком следећем слоју ничега.

На почетку овог вијека захуктали менаџери политике, из бизнис разлога и због „штрикова“ бриселске администрације, прихватили су „Болоњу“, непогрешиво бирајући из тог система од могућег најгоре. Европском систему образовања додали су карактеристике дубоко октроисаног система партијске контроле којим су обесмислили најважније – исходе учења и сврховитост знања. Тржиште рада и установе високог образовања, међу којима су и оне основане од стране данашњих притвореника и потраженика, кренуле су у галопско разилажење. Прихваћено је све површно и ништа од суштинског.

Глогов колац у срце тог система зарио се експанзијом лажних диплома којима је урнисан општи вредносни систем. Школа и школованост с презрењем су гурнути на маргину.

Држава је легализовала шверцовање, па су, убрзо, шверцери засјели на најодговорније фунције; полусвијет је доказивао да је образовање губљење времена у друштву јачих и склонијих јагми.

Достојанство просвјетних радника давно је срозано на ниво преживљавања, па су многи у међувремену одустали од свог животног позива тражећи срећу и у „непристојним понудама“ дивљег тржишта рада.

А онда, тек онда, стигла су ПИСА тестирања наше петнаестогодишње дјеце, чији су тодитељи били петнаестогодишњаци када је ДПС почињао приватни бизнис о државном трошку. И тек сада, подмлађени ДПС, присјетио се Просвјете – Доситеј који је из просветитељских разлога одбјегао из манастира у свијет добио је скаредну иначицу кроз ДПС-ов главачки залет из мамурлука слатког живота у Просвјету.

На ПИСА тестирању не оцјењују се само дјеца него системи школства, држава, њени темељи, способност да остане млада и живи са изазовима времена. Наши школарци, једном реченицом, и након свега, „заостају“ за напреднијим вршњацима отприлике једну годину, што нас сврстава међу лоше пласиране, чак и у региону. Како смо их и шта смо их учили можемо рећи да су сјајни – они заостају годину, а ми?

Колико нам заостају: судство, тужилаштво, пољопривреда, привреда, цијела економија, наука, култура, иновације, здравство, политика, спорт?

На ПИСА тестовима заправо пада наш запуштени и никада адекватно реформисани систем образовања – управо он, а не дјеца. Подмлађени ДПС би, ваљда, сада да допринесе реформи, кадровима који су им остали по свим дубинама, који су се и новонаселили током трајања потоње Мањинске владе и дубине? Нуде нам идеје које су им заостале иза потопа и реформе привреде, иза генијалне ваучерске приватизације?

На ПИСА тестовима се не тражи и не оцјењује репродуктивно знање; бивше режимске новеле о партизанима и четницима, о 1918, о Крсту Зрновом и обавезном распјевавању химне. Процјењују се: примјена знања у животним ситуацијама, компетенције ученика и њихове вјештине.

Признаћемо да је нашој дјеци много теже него било гдје, изузев у сродном региону, примијенити стечено знање у животним приликама – ми у животним приликама примјењујемо сналажљивост и везе. Знање (и то репродуктивно) неопходно је само за оцјену.

Јесу ли нам, заиста, за заостајање и изостанак адекватног знања крива лијена дјеца?

Јесу ли нам криви несналажљиви просвјетни радници и родитељи?

Једина је истина да би подмлађени ДПС избио у сам врх ПИСА тестирања, ма у колико јакој конкуренцији, под условом да се процјењује примјена у животу ненаученог у школи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: