Дубоки наклон

Шетам неки дан по киши што пада у наставцима, и на углу улице пресретне ме познаник, један висок колико и избјегни-ме-тип, у ходу разбацан, увијек (крајње) неозбиљно одјевен (као што је то, обично, случај са новинарима, али то није званије и овога, бар за сад није), и већ са упадљиве даљине поче говорити затварајући и отресајући кишобран, нешто о (неком) Сибину, и као успут ме питајући, онако у његовом стилу:

Је ли, да и ти ниси Сибин?! – и на питање окачи блесави кез.

Гледам га између свих тих кишних капи, па ћу на то:

Чуо сам да је тај вражији Сибин име једне аматерске организације која (као) о политици и којечему збраја шале о властитом трошку. Ту није ријеч о једном, већ о пар окорелих анонимуса – одговарам, као да сам упућен, док, заиста, немам појма о чему говорим, а и не тиче ме се.

Вјеруј ми да сам и сам говорио – настави са кратким погледом ка небу које није подржавало идеју да затвори (бар привремено) кишобран – да се под именом Сибин естетски и, прије свега, успутно крије, пар будала које фетишистички уживају поштеним људима од имена ковати надимке. Имао сам из коже искочити кад сам скоро у једној колумни прочитао да је Шкрељу назвао – спекуљативну ум.

Јесте – рекох – и Александру В. – посланица из шешира.

Андрија Николић је – промашени дублер.

Бечић – ничији а неподијељени.

Ранко – ходајућа, домољубна биста.

Брајовић – индепендент Иво.

Лекић – нец-аут.

Горан – Дантеданиловић.

Марковић – дугоушко.

Мило – бритвулин.

Да, да – рече –  и тако редом, све до госпође Марте Ш., која је, ако се не варам, препозната као извјесна femme-горка. Ту је, свакако, и Цунгу&Co., као и Тарзан у патикама и Миго граматург – настави са пакленим списком, онако видно узнемирен, те је два пута и непримјетивши отворио и затворио кишобран, успут упразно млатарајући њиме.

Како бих донекле смирио ситуацију јер је киша знатно појачавала, наивно рекох:

Ма, то је све тралалајка, ја што ти кажем. Кога брига за сву ту циркусијаду! ДПС енд малограђанска опозиција богомдани су за експериментисање при прављењу профила; не смијем ни да замислим шта би им тек легендарни CORAX приредио, и какав би то тек календар за двијехиљадеосамнаесту био… То су – равнодушно додадох – ионако – офрље ликови.

***

У новој години, свима понаособ желим много успјеха при даљем раду.

Ваш,

Сибин

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: