Ексклузивни документ: План Ватикана за рушење православља у Црној Гори (ВИДЕО)
1 min read
Протојереј ставрофор Момчило Кривокапић казао је на премијери документарног филма „Што ћемо ми ноћас ође“, који говори о оснивању такозване ЦПЦ, да је пројекат стварања такозване македонске и црногорске цркве подржан од стране Ватикана, те да о томе постоји документација.
Он је порталу ИН4С уступио копије два документа: писмо које је Франциско Паловинети, изасланик папе Павла VI упутио 28. децембра 1969. године блаженопочившем митрополиту црногорско – приморском, Данилу Дајковићу; и писмо које је Паловинети послао предсједнику СО Титоград.
Писма објављујемо интегрално.
“Ваше Преосвештенство,
Молим да ми опростите на грешкама, али трудићу се да их буде што мање, јер сам по први пут у повјерљивој мисији овдје. Молим да разумијете моје напоре које чиним сам уз припомоћ веома оданих и повјерљивих саучесника, али све то да што боље и савјесније, да најбоље намјере Свете Столице извршим што разборитије уз велику обазривост, нашто сам нарочито упозорен.
Носим Вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим па сам радо прихватио овај напорни пут да се уз његов благослов овјековечи труд и обезбиједи Ваша сагласност и саучешће што је изричита жеља Св. Оца Папе па сам пошао на овај историјски пут који треба да овјековечи Вас.
Но, ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију и задржан, хитно обавијештен са напоменом да моментално није погодан моменат – наиме пала би у очи моја присутност у Цетињу, па би могле наступити немиле посљедице и многе непријатности од ненамјерних злих људи Ваше средине, сто би омело и много нашкодило постигнутим успјесима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене сепаратистичке јереси.
Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или Његуше гдје би одговарао намјени, гдје историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види.
Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идологијом која је злоупотријебила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.
Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринијети, па ће само тражити да у маузолеј буду смјештене кости Луције – Црногорке (Озане Которске) , која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтјела да ту вјеру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја.
Св. Отац Папа цијениће веома Ваше напоре и велику душевну и просвјетну вриједност, цијенећи Вашу оданост светој цркви, а вјерујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери.
У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима, а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спријечен и како су сада заоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавијештен да приликом посјете Предсједника од стране Паћинелија и додира истог са извјесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избјегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избјегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на мјестима која би била подлога непријатности како тих храбрих људи тако и свег досадашњег успјеха и рада.
Износећи Вам ово молим Вас да разумијете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика дјела и љубав према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вјери за што би Ви били најпогоднија личност.
Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.
Из жеље да се све то најљепше среди молим да донесете Вашу одлуку гдје би жељели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим, а Ви ми дадете Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.
Метковићи
С’ особитим поштовањем, одани покорни Вам, Паловинети“
У другом писму, које је Паловинети послао предсједнику СО Титоград, наводи се да је Папа спреман да подржи „да се што прије приступи изградњи маузолеја и склони капела са остацима великог покојника у музеј или на Његуше гдје доличи то и према историји и према народу који је изумро и сада почне живот са новим обичајима и новим замахима уз пуну подршку СВ. Оца Папе, да се помогне том напаћеном и прогањаном да приступи правој Христовој вјери“.
Документарни филм „Што ћемо ми ноћас ође“ и извјештај са вечери можете погледати на линку на крају текста.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jasno je da iza rusenja Kapele stoje Vatikan i Zagreb, a sve pod dirigentskom palicom Tita, za koga imamo dokaz, sliku austrougarskog kaplara. Vatikan i zapad su oklopnim vozom iz Svajcarske, preko Njemacke poslali Lenjina sa velikim parama da podize revoluciju u Rusiji i pobije carsku porodicu Romanov, kao i da uspostavi novu ideologiju komunizam, koji je suprostavljen jedino pravoslavlju. Na drugoj strani su ubacili Tita u Jugoslaviju da sprovede ideje DREZDENSKOG kongresa iz 1928.godine o slamanju srpske kicme.
U Crnu Goru je prvo Vatikan poslao agenta Baldacija da podigne tzv. Bozicni ustanak i da se pobiju skupstinari velike Podgoricke skupstine i da se izazove bratoubilacki rat. Glavni krivac je svakako Vatikan. Sledece direktno mijesanje Vatikana u unutrasnje stvari u Crnoj Gori je novo bratoubilastvo, kako su su ga nazvali „Lijeva skretanja“, koje je inicirao Tito, a sproveli su ga u plan Mosa, Djido i ostali komunisticki prvaci iz Crne Gore i ratni zlocinci, jer su odgovorni za smrt vise od 20.000 hiljada vidjenih Srba. Naziv „Lijeva skretanja“ je dat zbog ubijenih pojedinih komunista koji su imali srpsku svijest i koji nisu htjeli da ubijaju bracu, oceve, kumove, komsije, rodjake po nalogu Tita i partije. Vatikan i zapad su poslali obucenog agenta, koji je uz pomoc domacih ideologa i bratoubica, navodno narodnih heroja ubio toliko Srba, da moze da se takmici rame uz rame sa pokatolicenim Srbinom Ante Pavelicem. Novi zlocin nad Srbima U crnoj Gori je pocinjen na stradalnickom putu pripadnika Vojske u Otadzbini i njihovih familija, gdje je ubijeno blizu 30.000 hiljada. Taj zlocin konacno mora da dobije svoje pravo ime, a to je RATNI ZLOCIN. Ubijeni su zarobljenici i po svim konvencijama to je zlocin. Za sve ove zlocine nad Srbima, kao i one po Srbiji i tzv. NDH-aziji, odgovorni su Tito i Pavelic. Da bi pocistili neposlusne elemente u svojim redovima, kao i ostake postenih ljudi u Jugoslaviji, Tito i partija formiraju koncentracioni logor i prave novi zlocin. U svom sluzenju Vatikanu, uporno se nadmecu ovi iz Crne Gore, „zagrebacki crnogorci“,kumrovacki djaci,zlocinci koji su ucestvovali u „lijevim skretanjima“ i do Zidanog Mosta i ostalih slovenackih stratista i ustase, vecinom pokatoliceni Srbi. Rusenjem Kapele Vatikan i Zagreb su stavili sapu na Crnu Goru i njome upravljaju preko „CRVENIH CRNOGORACA“. Izmislili su im i 2013. godine novi jezik u Zagrebu, pa inostrani poslovi su sad vanjski i dodali su na 30 slova srpske azbuke, 2 neknjizevna slova. To je jedinstven primjer u svijetu. Mauzolej iz vazduha kada se gleda je u obliku ustaskog slova U. Misljenja sam da treba da se oformi odbor za povracajem Kapele, od uglednih Srba.
Jos jedno je ono oko cega svi Srbi iz Crne Gore treba da se sloze, a to je, da nam se vrate suspendovana prava i to:
– Da srpski jezik opet dobije status sluzbenog jezika,
– Da Srbi budu konstitutivni,
– Da se omoguci skolovanje na srpskom jeziku, po programima na srpskom jeziku i da se formira Savjet za opste obrazovanje na srpskom jeziku,
– Procentualna zastupljenost Srba u organima drzavne uprave, jer je izvrseno etnicko ciscenje u prethodnom periodu,
– Da nam se omoguci jedan TV kanal, kao konstitutivnom narodu,
– Da nam se omoguci dvojno drzavljanstvo sa Srbijom i Republikom Srpskom
To su neki od zahtjeva koji moraju da se ispune, da bi Srbi u Crnoj Gori zivjeli dostojanstveno i da bi prestala diskriminacija i aparthejd.
Ne smemo smetnuti s uma da su hrvatske ustase i titokomunisti prikupljali priloge u Jugoslaviji i emigraciji za izgradnju Mestrovicevog faraonskog mauzoleja na Lovcenu kao i za Njegosevu bistu koju je radio Ivan Mestrovic po uzoru na biste egipatskih faraona Hefrena i Ramzesa Drugog, kako to rece Uros Zonjic u svojoj knjizi “Pod komandom vojvode Pavla Djurisica” (Vidi: Uros Zonjic, Pod komandom vojvode Pavla Djurisica, Windsor, Ontario, Canada, 1990, str.101). Posebno se isticao u prikupljanju priloga vajarev sin Mate Mestrovic, koji je bio vise puta u gostima kod Josipa Broza Tita, jer je radio na objedinjavanju reakcionarnih proustasko-titokomunistickih elemenata, koji su se okupljali oko Josipa Broza Tita, Matice hrvatske, Hrvatskog knjizevnog lista, Vjesnika, Leksikografskog zavoda u Zagrebu, Saveza komunista Hrvatske i Odbora za Izgradnju Mauzoleja Petru II Petrovicu Njegosu u Crnoj Gori… (Vidi: Gilbert M. Grosvenor, Yugoslavia’s window on the Adriatic, The journal of the Natonal Geographic Society, Vol. 121, No. 2, February, 1962, Washington, D. C., U.S.A.). On se u hrvatskoj ustaskoj i titokumunistickoj javnosti zalio sezdesetih i sedamdesetih godina XX stoljeca da se Srbi ne odazivaju njihovom apelu.
U zagrebackom Vjesniku, najvecem hrvatskom listu, oglasio se sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina XX stoljeca i stari ustaski i zelenaski ideolog Savic Markovic Stedimlija, kao veliki zagovrnik rusenja Njegoseve kapele na Lovcenu. Stedimlija je za vreme Drugog svetskog rata ziveo u Zagrebu i bio je glavni saradnik ustaskih listova “Spremnost” i “Hrvatski narod”. U njima je on u bezbroj clanaka i tz. rasprava zagovarao poznate ustasko-zelenaske teze, koje su usvojili crnogorski zelenasi o Crnoj Gori kao o “Crvenoj Hrvatskoj”. Radi ovih zasluga Stedimlija je kao i pop Krunoslav Draganovic uzivao posebnu naklonjenost i zastitu hrvatskog marsala Josipa Broza Tita. Umro je u Zagrebu sedamdesetih godina, gde mu je priredjena javna i svecana sahrana, koja takodje ilustruje saradnju i solidarnost hrvatskih ustasa i titokomunista.
Broz je jos u toku 1944 godine nagovestio da ce u Jugoslaviji voditi hrvatsku politiku, rekao je banu Subasicu, kada su se sreli na Visu: “Ja sam najprije Hrvat, a onda komunista…” U razgovoru sa Ivanom Mestrovicem, Broz je rekao: “I meni kao Vama hrvatski interesi prvo leze na srcu. Vjerujte da nisam na celu drzave bilo bi zlo za Hrvatsku…” (Vidi: Ivan Mestrovic, Uspomene na politicke ljude I dogadjaje, Buenos Aires, Argentina, 1961; Isto: Prof. Lazo M. Kostic, Komunisticko taksiranje naroda Jugoslavije, Toronto, 1969, str. 406-407). Broz je u toku 1945. godine javno isticao i svoj rimski katolicizam ( Vidi: Milovan Djilas, Vlast, London, 1983, str. 32). Kao sto je poznato Broz je za vreme posete papi Pavlu VI u svemocnom Vatikanu proglasen “POCANSNIM KANONIKOM” – crkve sv. Jeronima u Rimu. Papa je Brozu dodelio privilegije, koje je uzivao austrijski car nad Hrvatskom (Vidi: Katolicka crkva u Jugoslaviji, hrvatski tjednik “Danica”, 29. rujna/septembra 1971; Isto: Ante Jeric, “Svica”, br. 135, Izd. Dalmatian Publishing Company, New York, 1971).
Nize donosimo apel Mate Mestrovica koji je objavljen na egleskom jeziku u u hrvatskom proustaskom tjedniku “Danici”, gde stoji:
Help asked for Njegos Mausoleum
The Zagreb Vjesnik of April 18 has announced that the construction of a new Njegos mausoleum, designed by my late father, the sculptor Ivan Mestrovic, will begin around the middle of May. Though the project was initiated in 1952, when Vladimir Popovic, a Montenegrin, was the Yugoslav Ambassador in Washington, the preliminary work has been progressing slowly and in stages up to the present.
The opposition to the construction of the new mausoleum comes in part from leaders of the Serbian Orthodox Church who think that the mausoleum, designed by my father, and the statue of Njegos which he sculpted, and which was carved in granite by the Croat sculptor Andrija Krstulovic, does not personify Njegos as a Serbian national and religious leader.
Opponents of the new monument argue that the small existing chapel, which now graces the peak of Lovcen, represents far better the personality and significance of Njegos than does the Mestrovic design that was approved by the government and a majority of the people of Montenegro.
Supporters of the Mestrovic project argue that the existing chapel is not the authentic one that was constructed in Njegos’ own time, for it was destroyed by the Austrian occupation forces in Montenegro during World War I. The existing chapel was built by King Alexander I of Yugoslavia around 1925 and consequently does not have a historical value.
Having failed to prevail in the debate that went on for months in the press and in public forums, the opponents of the new mausoleum have now tried to rally foreign intellectuals like Jean Cassou, the poet and member of the French Academy, to intercede with Tito so that the project be stopped.
The London Times of April 26 ran an article concerning the mausoleum controversy entitled “A memorial with three weeks to go.” The autor David Leitch says that his Grace Bishop Danilo of Montenegro has threatened to resign if work actually begins on the dismantling of the existing chapel, and its transfer to another location, and that some of his “co-belligerents have been more explicit. The first workman starting demolition will, they insist, get a knife in the ribs.”
If any individuals wish to join the worthwhile action of the government and people of Montenegro, they should send their contribution directly to the Odbor za Izgradnju Mauzoleja Petru II Petrovicu-Njegosu na Lovcenu, Cetinje, SR Crna Gora, Yugoslavia.
Prof. Matthew Mestrovic – member, Lodge 789, CFU (Vidi: Matthew Mestrovic, Help asked for Njegos Mausoleum, hrvatski tjednik “Danica”, 3. lipnj/june 1970, Chicago, Illinois, U.S.A.).
Clanak na srpskom jeziku glasi:
Trazi se pomoc za Njegosev Mauzolej
Zagrebacki Vjesnik od 18. Aprila objavio je da ce polovinom maja poceti izgradnja Njegosevog mauzoleja, kojeg je projektovao moj pok. otac Ivan Mestrovic. Projekat je pokrenut 1952, kada je u Vasingtonu bio jugoslovenski ambasador Vladimir Popovic, Crnogorac, predhodni posao je polako i u fazama napredovao do danas.
Opozicija za izgradnju novog mauzoleja je dosla od strane vodjstva Srpske pravoslavne crkve, jer misle da je mauzolej kojeg je projektovao moj otac kao i Njegosevu bistu, koju je isklesao u granitu hrvatski vajar Andrija Krstulovic, da ne predstavlja Njegosa u vidu Srpskog religioznog i narodnog vodje.
Protivnici novog spomenika tvrde da mala kapela postoji da krasi vrh Lovcena i da deleko bolje predstavlja licnost i znacaj Njegosa nego sto je Mestrovicev projekat, koji je odobren od strane vlade i vecine naroda u Crnoj Gori.
Pristalice Mestrovicevog projekta tvrde da postojeca kapela nije autenticna onoj koja je izgradjena u Njegosevo doba, jer je unistena za vreme austriske okupacije u toku Prvog svetskog rata. Danasnju kapelu je sagradio jugoslovenski kralj Aleksandar I oko 1925 i samim tim nema istorisku vrednost.
Posto protivnici novog mauzoleja nisu uspeli da prevladaju u raspravi koja se odvijala mesecima u stampi i na javnim forumima, pokusali su da se oslone na strane intelektualce poput Zan Kasu-a (Jean Cassou), pesnika i clana francuske akademije, da posreduje kod Tita, da projekat zaustavi.
Londonski Tajms od 26. Aprila objavio je clanak u vezi mauzoleja pod kontroverznim naslovom “Za tri nedelje nestaje spomenik.” Autor David Leitch kaze da je u Crnoj Gori zapretio preosvesteni vladika Danilo, da ce podneti ostavku ako pocne rad na rusenju kapele i njeno prenosenje na drugo mesto i da ce neki od njegovih vernika biti vise izricni. Prvi radnik koji pocne rusenje kapele “dobice noz u ledja”, insistiraju vernici.
Ako neki pojedinci zele da pristupe ovoj vrednoj akciji crnogorske vlade i naroda, trebaju da posalju direktno svoj prilog Odboru za Izgradnju Mauzoleja Petru II Petrovicu Njegosu na Lovcenu, SR Crna Gora, Jugoslavija.
Prof. Mate Mestrovic, – clan, lodge 789, CFU ( Vidi: Prof. Matthew Mestrovic, Help asked for Njegos Mausoleum, hrvatski tjednik “Danica”, 3. lipanj/june 1970, Chicago, Illinois, U. S. A. ).
Moram priznati da nijesam odgledao, pročitao niti uzeo k znanju ovo „remek djelo“ srpskog novinarstva. Bilo bi to strašno gubljenje vremena. Malo je deplasirano, nalazeći mane drugima, stvarati lijepu sliku o sebi. To nije svojstveno dobrim i moralnim ljudima kao ni pravim novinarima. Šteta je što sve što napišu ovakvi pisari podvode pod „srpsko“ novinarstvo. Pravi srpski novinari se užasavaju ovakvih članaka i ovakvih „djela“.
hahaha ko o cemu ti o srbima
Ово писмо је мазање очију православном народу. У вријеме када се приближавају ДПС и челници Цркве, у вријеме када је Џомић на канабеу код Ђукановића и када се грли са Вескобаром, потребан је нови спољашњи непријатељ. Није спорно да Ватикан одувијек има претензије према нашем простору али је основни проблем нашег друштва други. Проблем је морално посрнуће народа у коме на жалост учествују и челници Цркве. И за то ће бити питани на Судњем дану. Црква, нити ико из Цркве не смије подржавати мафију, лаж, злочине и гријех. Потребна нам је духовна обнова народа и Цркве. Ма како се тај народ звао – црногорски или српски!
ZALUDUU SVAŠTAČINE RADILE PROTIV VLADIKE RADAI I NJEGOVOG ZAVJETA NIŠTA MU NE MOGU NAŠ JE NJEGOŠ GOROSTAS ZA SVA VREMENA !
Биће проблема!!!
Kako se ne javljaju Trn I Novak-stručni saradnik na Unuvezitetu CG? Moram hitno do Analitike, vjerovatno su zauzeti nešto oko Amfilohija.
А пази адресу: другу Данилу Владици!!!!
Ватикан се никад није одрекао: једно стадо, један пастир.
Види се да је писмо писала УДБА. И тај Паловинети је био ко зна чији шпијун.
И Ватикан је, у садејству са Брозом и његовим црногорским слугаторима, почео да спроводи свој паклени план ударивши прво на највише, Његошев храм на Ловћену, само знамење Црне Горе и једно знамења цијелог Српства. Ово писмо бискупа Паоловинетија било је у оптицају има неколико година, али га ИНС чини сада доступним најширој публици.Хвала му. Нема ништа тајно што неће бити јавно, нити има ишта сакривено што се неће открити, како вели Јеванђеље. Сунце истине разгони облачине лажи.
Kada je ovo pismo stiglo u isto vrijeme u Remontni zavod zvani Aesenal svakom radniku Pravoslavcu ja znam da je savki koi je radio iz Grblja dobio pismo u plavoj koverti,i pisano je rukom CIRILICOM,a ovako je pocinjalo:
Neka ti pomogne Bog i Sveti Anton,to pismo je bio dobio i moj pokojni otac i svi iz Grblja zaposleni u Arsenalu,sada bi neko rekao poslali ga iz Vatikana ili neko iz Tivat,niukom slucaju ,KOS je to svima poslao u dogovoru sa nacionalnim Crnogorcima-komunistima jer mimo Udbe i Kosa nije se mogla macka popisati a da oni nijesu znali,mozda neko ima to pismo moj otac ga je odmah pocijepa i znam da je rekao znam ja od koga je toi na to je prica bila zavrsena.
Nije Vatikan i Rimokatolici nego nasi rodoljubi ,nebi Vatikan to ni poslao da nije to bilo dogovoreno u Beogradu u stvari kada je Joze bio tamo da odredi grobno mjesto ,a nasi ko nasi ubise se od uvlacenja u prkno nekad Titu sad Milu,los narod vrlo los,da nije tako nebi nam se ovo desavalo sta nam se desava.
Cuj ti Becu i Berlinu i ti Papo sto sjedis u Rimu
nece Srbin da se krsti su pet prsta , nece nece Savinog mi krst.
Sada kada dojete na Primorje nastavite po straom,pa vikajte latini ,zabari,primorci ,a odmah se udruzite u taj posteni posao koji ste bili krenuli. Bilo bi vrijeme da malo prikocite,jer sa ovima preko bare svikli smo odavno,ali vi novopeceni primorci Kotaorani Budvani i svi drugi bilo bi dobro da prvo malo omirisete slanu vodu,a ne odmah kad dojete,pocnete vikati veliki Srbi ili Crnogorci mene licno ste i jedni i drugi jednaki ,jer znam sta iza toga slijedi kad se malo priberete odmah se pridruzite istima ovima koji pisahu ova pisma,,ili vam je najboli prijatelj sef stanice milicije,malo ko podje u Svetog Nikolu na pricesce,a kada bi to prvo uradili sve bi bilo potaman.nebi nam drzali govore razni Rankici o suzivotu ,kao da smo se mi ovdje u Primorje sve izmedju sebe klali .zato malo vise postovanja prema sebe ali i prema komsijama ,bilo da su Pravoslavni ili Rimokatolici,tada cete neke stvari bolje shvatati.Narod je vjerovao u Boga ovdje i prije Amfilohija i niukom slucaju netreba zaboraviti sve one koji su iza rata sluzili Bogu i narodu.Mitropolit Danilo je bio veliki Vladika,zahvaljujuci njemu i ocu Momcili i jos desetak ostalih vjera se nije ugasila,to da se ne zaboravi,da je Amfilohije dosuo ulje u kandilo jeste,ali da ga nije bilo dzaba bi bilo,prema tome vjeru u Boga izajednicki zivot svih zajedno bez obzira kao se ko krsti,dosta su pojedini a nije ih mali broj na mrzni gradili politicku karijeru ko ide u Crkvu mora znati da u crkvi nema samoupravljanja i odlucivanja vecinom,to da shavte svi od zvonara do Predsjednika drzave.
Хвала од срца редакцији ИН4С-а на великој храбрости што је објавила јавно ове тајне документе. И то у данашње несрећно време екуменизма за који Преподобни Јустин Ћелијски каже да је „јерес над јересима“, односно „свејерес“.
Христољубиви Владика Његош није желео да брука своје православно владичанско достојанство пред смртним човеком, римским папом. Знао је ловћенски Геније да смо ми Срби народ Христов а не папин. Знао је то јер је био дубоко религиозан човек. Свети Владика Николај каже да „у новој српској историји нема личности која би се у погледу религиозности могла и издалека равнати с Његошем“. Преподобни Јустин Ћелијски каже да је Његош потпуно „византијски корен“ и да „нема никакве везе са Западом“.
Због наглашеног српства и одбијања да се поклони Ватикану, Владики Његошу су се два пута светили. Два пута су мали и зли људи рушили задужбину великом Његошу, једном од највећих људи у историји рода људског.
Време је за њену обнову…
dolazak njegovog VISOKOPREOSVEŠTENSTVA AMFILOHIJA u CRNU GORU, narod se vratio VJERI U BOGA, zašto ovi papiri toliko godina TAJNA
Istorijski značaj ovog dokumentarnog filma i samog skupa biće od neprocjenjive vrijednosti. Hvala IN4S-u!
Правда увијек на видјело изађе, хвала Богу и добрим људима који му помажу!
Krvnici, uvijek su mržnjom siktali na Njegoša i potomke njegove.
I na njega mrtvog. Vatikanci! Papoisti, ljubili tuđinima čizme, pih!
Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или Његуше гдје би одговарао намјени, гдје историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види. – Погледајте пажљиво ову издају!
Ово су писали ТРНовити преци који су и клечали и клањали пред папом истовремено!