Superpopularna serija „Veštac“, snimljena po kultnom delu Andžeja Sapkovskog, učinila je da za ovu sagu – čiji autor u svojoj Poljskoj ima status nacionalnog heroja, sazna vasceli svet, i najšira publika koja je posle slavnog uspona i neslavne završnice „Igre prestola“ ostala željna ovakvih serijskih sadržaja.

Tako je pripovest o vešcu, koja je odavno poznata svim pasioniranim čitaocima epske fantastike, uveliko prerasla i žanr i svaki pojedinačni medij po sebi – počevši od knjiga, „rastući“ preko igrica i stripa, do jedne od najpopularnijih serija dalekovidog „Netfliksa“. Od rodne Poljske, šireći se diljem Evrope, sve do prekookeanskih prostranstava i oduševljene američke publike, narasla je i slava belokosog junaka, pa je danas teško naći osobu koja nije čula za Geralta od Rivije.

Nesporno je da je upravo „Netfliks“ kumovao ovom izrastanju „Vešca“ u globalni fenomen – pronicljivim odabirom dela koje će podržati svojom skupom produkcijom. Sam Sapkovski, kao prvi istočnoevropski pisac fantastike koji je postao planetarni fenomen, do statusa jednog od najtiražnijih autora današnjice prešao je i te kako trnovit put, budući da je počeo da piše u jednoj ekonomski i politički vrlo zatvorenoj sredini, pišu Novosti.

Početnu pripovest naslovljenu tom zvučnom rečju „Veštac“, iz svoje mašte je izlio gotovo slučajno, tačnije „po narudžbini“ svog sina, koji ga je zamolio da napiše priču za takmičenje koje je raspisao jedini poljski časopis specijalizovan za fantastiku. Priča je osvojila tek treće mesto, ali i privukla pažnju šire publike – čitaoci su tražili još priča o vešcu.

U toj i takvoj Poljskoj, zatvorenoj i pod sovjetskim uticajem, sa praktično nepostojećim tržištem knjiga a nekmoli scenom rezervisanom za fantastiku kao do danas prečesto potcenjen žanr, Sapkovski je stvarao jedinstven fantastični svet, izatkan od slovenske mitologije, predanja i priča. Od početka devedesetih, on i njegov Geralt od Rivije prevalili su ogroman put do trenutka u kome obojica slove za planetarne ikone, dok su knjige o vešcu objavljene na gotovo četrdeset jezika i prodate u više od petnaest miliona primeraka. Popularnosti sage nemalo je doprinela i do danas omiljena, istoimena video-igra.

U Srbiji, u izdanju vrsnoj fantastici odane „Čarobne knjige“ (koja nam je na srpskom, od 2012, darivala najveći deo opusa Sapkovskog), kompletno osmoknjižje o vešcu je na listi deset najprodavanijih naslova, čije četiri petine „zauzima“ već nedeljama. Tačnije, od početka godine, budući da je serija – koju je „Netfliks“ predstavio kao svoj novi adut krajem decembra, mesec dana kasnije već postala apsolutni hit diljem sveta, pa i u Srbiji.

Premda je neposredno posle premijere (nakon puštanja prvih osam epizoda) izgledalo da je posredi krupan promašaj, „Veštac“ je uspeo da za neverovatno kratko vreme postane – jedna od najgledanijih serija protekle godine, iako je startovala na samom njenom izmaku. Fijasko, kakav je obećavala prvobitna reakcija kritike i publike (poplava zamerki na neoriginalnost i, pre svega, nepreglednu naraciju koja jeste prijemčivija i lakše shvatljiva onima koji su čitali priče Sapkovskog), pretvorio se u gotovo filmskom preokretu u – trijumf. „Veštac“ je začarao publiku. Gledaoci su se u međuvremenu naveliko prihvatili knjiga, iščekujući narednu sezonu, najavljenu za početak iduće godine.

Poređenje sa „Igrom prestola“

Ogroman uticaj dela Sapkovskog često izaziva poređenja sa Džordžom Martinom, a „Vešca“ sa „Igrom prestola“. Oba pisca spadaju u fanove Tolkina, vole evropsku istoriju, nadareni su za kreiranje realističnih likova i životnih priča smeštenih u fantastične svetove, i ispisali su sage pretočene u superpopularne serije. Međutim, sam stil poljskog pisca drugačiji je, počesto vrlo duhovit, a aktuelna serija je i te komične momente na sjajan način iskoristila, baš kao i odlično uobličene karaktere, naravno uz obilje avantura i uzbudljivih preokreta.