Факти

Пише: Батрић Бабовић

Елитни професор политикологије урадио је пресјек стања како би данас изгледала Црна Гора да се избори одржавају у вријеме објаве овог текста. Измјерена су минимална 0.4 % разлике између првопласираног ПЕС-а и другопласираног ДПС-а.

Истраживање је урађено на 1 003 испитаника. Првопласирани ПЕС има 24,3% а другопласирани ДПС има 23,9 % лојалних испитаника. Коалиција ЗБЦГ имала би око 16,6 %, Демократе 10%, БС 7 %, УРА 3,9% и СНП 3 %.

Остали би били испод границе да пређу цензус. Прости збир и елементарна математика говоре да је око 89 % бирача распоређено у анкетној процјени са потписом струке и да припадају странкама које су тренутно у црногорском парламенту. Око 11 % анкетираних припада субцензусном нивоу за парламентарни статус. Међутим, у Парламенту егзистирају неке странке са исподцензусног нивоа. Политика је вјештина могућег и немогућег. Овдје се поставља пар питања која узбуђују логику.

Прво од њих је колико Д’Онтов количник утиче на реалност црногорске политике, а друго како објаснити виталност ДПС-а? Ради се о питањима на која је тешко дати здраворазумске одговоре. У начелу се претпоставља да нико своју струку не подређује интересима дневне политике и да су у анкети могућа минимална одступања у односу на изнесене резултате. У складу са овом анкетом ваља питати зашто нема закона о поријеклу имовине, закона о Скупштини и Влади? Зашто нема најширег консензуса око најважнијих питања? Зашто постоји инертност кад је потребно донијети кардиналне одлуке? Закључак је да се ради о врло живом низу тешких питања без било каквих одговора. Још једна регионална агенција је на истобројном узорку телефонски урадила испитивања колико људи припада некој нацији, колико је за улазак Црне Горе у ЕУ и НАТО, за повратак капеле на Ловћен, колико говори српски језик и колико је за Црну Гору у ЕУ до 2030 и колико њих вјерује Митрополији црногорско-приморској. Испоставило се да је 45,8 % испитаних за и против чланства у НАТО-у, да близу 52 % говори српски језик, да је Срба око 36% а Црногораца око 43 %. Више од 60 % испитаника вјерује да ће Црна Гора 2030 године постати нова чланица ЕУ, око 67 % подржава приступање ЕУ, а близу 60 % највише вјерује Митрополији црногорско-приморској. У оваквој процентној неравнотежи са политичко-идеолошким некомпактностима врло тешко је повезати стварну политику и могућности да се питања која дијеле друштво ријеше свеопштим политичким консензусом. Нико не може да стави печат заштитничког политичког ексклузивитета на неки народ, нити најпростија логика може описати лавиринте црногорских подјела и вишедеценијских политичких закулисности које су усмјерене да се никад не затрпају ровови између Црногораца и Срба.

Странке које су били највећи заговорници Устава ЦГ из 2007 године и члана 157. истоименог Устава данас су испод цензуса. Јесу ли испод цензуса њихови темељи знаћемо у најскорије вријеме. Или то можда колективни Запад у другачијим формама чува успостављени милоизам са елементима ранкоизма уз шаренији распоред фигура на парламентарној шах-табли. Онда анкете можда јесу само оријентир колико се ни бирачи, ни њихови представници не питају готово ништа око кључних детаља политике за коју вјерују да је њихов аутентични изум. Што би давно написао и опет поновио да је у могућности генијални Милош Црњански: „Паметноме доста“. Чак и превише!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: