Feljton: Kad su vakat kaljali insani – nekad i sad (XX dio)

U tom vremenu često su stradali nedužni ljudi

Kao prilog problemu muslimanskog odmetništva, poslije 1918. godine, koji iznosi prof. dr Žarko Šćepanović navešćemo dio reportaže o Huseinu Boškoviću u kojoj se, između ostalog, govori i o jednom zločinu njegove odmetničke grupe, koja je objavljena i u studiji istoričara Rastodera u poglavlju „Dokumenta govore“.

„Krvava osveta“

Mesto zvano Stolovi na putu Čajniče – Pljevlja obraslo je s obe strane puta gustom smrčevom šumom. Na 37 kilometru ka Pljevlju, na jednom zavijutku, nalazi se most a sa obe strane jarkovi zgodni da se u njima sakrije desetak ljudi. Naoružani puškama, revolverima i bombama članovi Boškovićeve bande, poseli su to mesto 12. maja 1921. godine oko 9 časova pre podne i tu očekivali svoje žrtve.
Oko 10 časova naišao je Aso Gogić kočijaš, koji je vozio poštu i tri putnika: Nurka Babu, Usu Kamenicu i Danila Burovića. Tek što je pošta prošla most kačaci su viknuli „Stoj! Dole s kola! Ruke u vis!“

Videći pred sobom do zuba naoružane ljude odevene u žandarmsku i vojničku uniformu kočijaš Aso i putnici sišli su odmah s kola. Svu četvoricu razbojnici su odveli s desne strane puta, opljačkali su do gole kože, svukli im odela i vezali ih pa onda opljačkali poštu. U tom trenutku primetili su da putem dolazi Mile Spajčić, koji je gonio na konju tovar kreča. Kada se približio mostu razbojnici su ga ščepali, opljačkali i vezali, pa ga oterali kod one četvorice zarobljenika. Zatim su ponova zauzeli busiju.

Napad na patrolu

Uskoro zatim naišla je jedna patrola od dva žandarma, koji su imali zadatak da osiguravaju put. Ne sluteći šta ih očekuje žandarmi su lagano išli putem, motreći na šumu.

„Stoj! Stoj! Dole oružje“ zapovedili su im razbojnici iza busije. Prestrašeni žandarmi Savo Šafranac i Said Sebečević, nisu imali ni vremena da upotrebe oružje, jer su ih razbojnici neverovatno brzo opkolili, oduzeli oružje i odveli u grupu onih, koji su bili već opljačkani. Dok su tri razbojnika ostala da čuvaju povezane putnike i žandarme, ostali su se vratili u busiju, negodujući glasno što još ne nailazi automobil sa putnicima.

Posle pola časa, odprilike, pojavila su se na drumu dva žandarma na konjima, koje su razbojnici takođe opkolili, razoružali, skinuli im uniforme povezali i oterali u gomilu zarobljenika. Zatim su izdvojili sve Srbe na jednu, a Muslimane na drugu stranu. Verovatno su imali nameru da Srbe pobiju. Možda bi oni to tada i učinili da se nije odjednom čula huka motora jednog automobila, koji je išao za Pljevlje. Iza automobila išla su neka kola. Oštro oko razbojnika moglo je primetiti da se u automobili po……. (u kopiji teksta nedostaje jedna riječ)
Kačaci su se u početku malo kolebali, ali su se brzo pribrali, ohrabreni govorom svoga vođe i ostavivši dvojicu drugova da čuvaju zarobljenike zauzeli su busiju i rešili da čekaju. Kad se automobil približio mostu, razbojnici su svi u glas viknuli: „Stoj! Predaj se! Prestravljeni putnici videli su da iz jarkova s jedne i druge strane puta vire oko 20 puščanih cevi.

Tek što je automobil stao, planula je jedna puška i šofer Kosta Ristanović pao je mrtav. U automobilu je za trenutak nastalo komešanje i guranje, jer je svaki hteo da spasi život. Narednik Draga Delibašić, koji je bio bolestan i sedeo pored šofera čim je čuo prvi pucanj iskočio je iz automobila i pošao prema razbojnicima. Sa narednikom su odmah iskočili iz automobila Ćemil Juhar, Sulja Tacić i Suro Bajrović trgovci i pobegli pod most. U automobilu su ostali narednik Milita Šljivančanin, regrut 48 puka, Nurko Alilović, žandarm, Mijo Ivezić i Ninko Caković seljak iz sela Krća. Videći da ih čeka sigurna smrt dograbili su oni puške i rešili da se brane.

Pokolj putnika i žandarma

Videći da će morati doći do ozbiljnog sukoba sa žandarmima, razbojnici su se rešili da prime borbu i brzo su zauzeli bolje položaje. Sve se to dogodilo u trenutku.

Tek što je Mijo Ivezić uspeo da izbaci jedan metak i rani jednog od kačaka, razbojnici su opalili jedan plotun i Ivezić je, izrešetan kuršumima, pao mrtav. Sledovao je zatim još jedan plotun i u automobilu se za čas sve utišalo. Svi žandarmi i putnici bili su pobijeni. Videći da su se oslobodili protivnika, razbojnici su tada navalili na automobil i opljačkali ga, pa su se onda vratili zarobljenicima da sa njima prečiste. Nastao je jedan užasan, jeziv prizor. Srbe zarobljenike koji su bili odvojeni na jednu stranu, sekli su i mrcvarili divljački. Kad su razbojnici bili već pri kraju svoga krvavog posla iz daljine je odjeknuo pucanj jedne puške.

• Svršavaj brzo! komandovao je vođa i dva plotuna prekratili su muke izmrcvarenih Srba. Dok su se neki od razbojnika na brzu ruku presvlačili u opljačkana žandarmska odela, dotle je vođ bande prišao Asi Gogiću seljaku i naredio mu da upregne konje u kola i da zarobljene Turke i dve žene odveze u varoš. Pri polasku on je predao kočijašu jedno pismo i rekao mu:
• Ovo pismo predaj sreskom načelniku i reci mu: „Ovako se sveti Husein Bošković!“

Posle pola časa na mesto tragedije došle su vlasti. Zatekle su groznu sliku. Svuda oko automobila ležali su leševi poubijanih žandarma. Auto krvlju umrljan i opljačkan. Sa leve strane druma gde je bila pošta, vlasti su naišle na masu razbacanih novina, pisama i poštanskih pošiljaka i na hrpu pocepanih opanaka i dronjaka, koje su kačaci ostavili. Sa desne strane puta na 50 metara, ležali su jedno preko drugog unakaženi leševi Danila Burovića, Mila Stajića, Save Šafranca, Paje Mrkića i Vojislava Đuškića. Utvrđeno je da su razbojnici tada opljačkali, koje u novcu koje u stvarima, oko 100.000 dinara.“

(nastaviće se)