Француска „школа“: Сви лепо да седну да се договоре, али да изгуби – Русија

За организовање мировне конференције о Украјини на глобалном нивоу не постоје ни, војни, ни политички, нити дипломатски услови. Поготово не за организовање конференције какву заговара француски председник Емануел Макрон после које Русија неће остати победник. Пре се ради о пропаганди, него о озбиљној политичкој иницијативи.

Овако идеју за организовање мировне конференције о Украјини, коју је у среду изнео француски председник Емануел Макрон коментарише професор на Факултету за међународне односе и безбедност Универзитета „Унион – Никола Тесла“ Слободан Анђелковић.

Макрон је, подсећамо, уочи трилатералног састанка који је у Јелисејској палати одржао са украјинским председником Владимиром Зеленским и немачким канцеларом Олафом Шолцом, позвао да се одржи мировна конференција о Украјини како би се постигао праведан мир, али се успротивио сценарију у којем би Русија победила.

Макронова политичка пропаганда

Мировна конференција се организује у тренутку када се успоставе услови за стварање колико-толико трајног мира – када се ствари у политичком, дипломатском и војном смислу доведу до тачке када је могуће створити мир који би био у мањој или већој мери одржив, објашњава Анђелковић.

„Нисам сигуран да тренутно постоји таква ситуација, било политичка, било војна. Јер, мировна конференција се организује да би донела мир, а мир ће доћи само ако су стране у сукобу спремне да дође до мира“, каже он.

Са друге стране, мировна иницијатива долази од Макрона и може се схватити као европска иницијатива. Ипак, основни сукоб води се између Русије и НАТО-а, а у НАТО-у главну реч имају САД.

„Не може се организовати било каква мировна конференција о Украјини на глобалном плану без сагласности две кључне силе, а то су ипак Русија и Америка, тако да ово сада звучи као неки политички манифест који има локалну употребу, више него што је то заиста озбиљан позив на праву мировну конференцију“, констатује Анђелковић.

За преговоре нема заједничког имениоца

Да би дошло до организовања мировне конференције, потребно је да сукобљене стране пронађу неки заједнички садржалац, односно услове за преговоре који су прихватљиви за све стране, каже научни сарадник Института за европске студије Александар Гајић. Међутим, у овом тренутку у односима између Русије и Запада таквог садржаоца нема.

„Минск два“ као минимум услова прихватљивих за Русију је погажен, а Украјина као своје ратне циљеве промовише реинтеграцију области које су се на референдумима изјасниле за уједињење са Русијом.

„Мислим да у овој ситуацији, с обзиром на полазишта Украјине, Француске и Немачке, са причом да не желе да дозволе победу Русије, односно да желе да помогну победу Украјине, да је то погрешно полазиште за иницијативу о међународној конференцији која би сукоб у Украјини окончала некаквим мировним споразумом“, сматра Гајић.

Према његовом мишљењу, Макронова иницијатива је медијско-пропагандног карактера – две најмоћније државе ЕУ желе да се медијски легитимишу као фактори који желе да допринесу да до краја сукоба дође.

„С друге стране, мислим да су и њихове досадашње позиције, и позиције са којих предлажу преговоре, нереалне и да немају ни дипломатски ни политички габарит да би у пуној мери могле да одиграју ту улогу јер су се сврстале на једну страну. Да би иницијатива имала смисла, иницијатор мора да буде неко ко има објективнији став, ко није укључен у поларизацију само на једну страну, а и захтеви морају да буду такви да уважавају интересе Русије као друге стране“, каже Гајић.

Француска и Немачка су изгубиле кредибилитет

Гајић подсећа и на то да су Француска и Немачка већ посредовале у потписивању Минских споразума; међутим, после признања бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел да су поменути споразуми само служили за куповину времена док се Украјина не наоружа, француско и немачко посредовање у садашњој кризи је, према Гајићевим речима, илузорно.

„Делује да Макронова иницијатива служи само за тренутак када је Украјина под притиском, када почиње да се повлачи и да губи, да се купи време, да се тражи некакво примирје, како би дошла до предаха и како украјинска војска не би колабирала“, сматра Гајић.

Суштински посматрано, организовање конференције само о Украјини, било би погрешно, додаје он и подсећа да су пре почетка руске специјалне операције у Украјини, Русија и НАТО безуспешно преговарали и да су руски захтеви били заустављање ширења НАТО-а, неутралност Украјине и повлачење северноатлантске алијансе на границе из 1997.

„Без повлачења НАТО-а, престанка притиска и руског осећаја да их Алијанса са запада непосредно угрожава, не може се рачунати да би мировни споразум који је везан само за Украјину био делотворан“, истиче Гајић.

Због тога би, према његовом мишљењу требало решавати проблеме који су, како каже, у ширем смислу повезани са Украјином – постићи споразуме о кризним жариштима на Кавказу, Украјини и евентуално у јужној и југоисточној Европи.

„То је нешто што би имало смисла, јер су то ствари повезани са односима Русије ка ближем суседству и ширењем НАТО-а“, закључује Гајић.

Извор: Спутник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: