Francuska „škola“: Svi lepo da sednu da se dogovore, ali da izgubi – Rusija

Za organizovanje mirovne konferencije o Ukrajini na globalnom nivou ne postoje ni, vojni, ni politički, niti diplomatski uslovi. Pogotovo ne za organizovanje konferencije kakvu zagovara francuski predsednik Emanuel Makron posle koje Rusija neće ostati pobednik. Pre se radi o propagandi, nego o ozbiljnoj političkoj inicijativi.

Ovako ideju za organizovanje mirovne konferencije o Ukrajini, koju je u sredu izneo francuski predsednik Emanuel Makron komentariše profesor na Fakultetu za međunarodne odnose i bezbednost Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ Slobodan Anđelković.

Makron je, podsećamo, uoči trilateralnog sastanka koji je u Jelisejskoj palati održao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, pozvao da se održi mirovna konferencija o Ukrajini kako bi se postigao pravedan mir, ali se usprotivio scenariju u kojem bi Rusija pobedila.

Makronova politička propaganda

Mirovna konferencija se organizuje u trenutku kada se uspostave uslovi za stvaranje koliko-toliko trajnog mira – kada se stvari u političkom, diplomatskom i vojnom smislu dovedu do tačke kada je moguće stvoriti mir koji bi bio u manjoj ili većoj meri održiv, objašnjava Anđelković.

„Nisam siguran da trenutno postoji takva situacija, bilo politička, bilo vojna. Jer, mirovna konferencija se organizuje da bi donela mir, a mir će doći samo ako su strane u sukobu spremne da dođe do mira“, kaže on.

Sa druge strane, mirovna inicijativa dolazi od Makrona i može se shvatiti kao evropska inicijativa. Ipak, osnovni sukob vodi se između Rusije i NATO-a, a u NATO-u glavnu reč imaju SAD.

„Ne može se organizovati bilo kakva mirovna konferencija o Ukrajini na globalnom planu bez saglasnosti dve ključne sile, a to su ipak Rusija i Amerika, tako da ovo sada zvuči kao neki politički manifest koji ima lokalnu upotrebu, više nego što je to zaista ozbiljan poziv na pravu mirovnu konferenciju“, konstatuje Anđelković.

Za pregovore nema zajedničkog imenioca

Da bi došlo do organizovanja mirovne konferencije, potrebno je da sukobljene strane pronađu neki zajednički sadržalac, odnosno uslove za pregovore koji su prihvatljivi za sve strane, kaže naučni saradnik Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić. Međutim, u ovom trenutku u odnosima između Rusije i Zapada takvog sadržaoca nema.

„Minsk dva“ kao minimum uslova prihvatljivih za Rusiju je pogažen, a Ukrajina kao svoje ratne ciljeve promoviše reintegraciju oblasti koje su se na referendumima izjasnile za ujedinjenje sa Rusijom.

„Mislim da u ovoj situaciji, s obzirom na polazišta Ukrajine, Francuske i Nemačke, sa pričom da ne žele da dozvole pobedu Rusije, odnosno da žele da pomognu pobedu Ukrajine, da je to pogrešno polazište za inicijativu o međunarodnoj konferenciji koja bi sukob u Ukrajini okončala nekakvim mirovnim sporazumom“, smatra Gajić.

Prema njegovom mišljenju, Makronova inicijativa je medijsko-propagandnog karaktera – dve najmoćnije države EU žele da se medijski legitimišu kao faktori koji žele da doprinesu da do kraja sukoba dođe.

„S druge strane, mislim da su i njihove dosadašnje pozicije, i pozicije sa kojih predlažu pregovore, nerealne i da nemaju ni diplomatski ni politički gabarit da bi u punoj meri mogle da odigraju tu ulogu jer su se svrstale na jednu stranu. Da bi inicijativa imala smisla, inicijator mora da bude neko ko ima objektivniji stav, ko nije uključen u polarizaciju samo na jednu stranu, a i zahtevi moraju da budu takvi da uvažavaju interese Rusije kao druge strane“, kaže Gajić.

Francuska i Nemačka su izgubile kredibilitet

Gajić podseća i na to da su Francuska i Nemačka već posredovale u potpisivanju Minskih sporazuma; međutim, posle priznanja bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da su pomenuti sporazumi samo služili za kupovinu vremena dok se Ukrajina ne naoruža, francusko i nemačko posredovanje u sadašnjoj krizi je, prema Gajićevim rečima, iluzorno.

„Deluje da Makronova inicijativa služi samo za trenutak kada je Ukrajina pod pritiskom, kada počinje da se povlači i da gubi, da se kupi vreme, da se traži nekakvo primirje, kako bi došla do predaha i kako ukrajinska vojska ne bi kolabirala“, smatra Gajić.

Suštinski posmatrano, organizovanje konferencije samo o Ukrajini, bilo bi pogrešno, dodaje on i podseća da su pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, Rusija i NATO bezuspešno pregovarali i da su ruski zahtevi bili zaustavljanje širenja NATO-a, neutralnost Ukrajine i povlačenje severnoatlantske alijanse na granice iz 1997.

„Bez povlačenja NATO-a, prestanka pritiska i ruskog osećaja da ih Alijansa sa zapada neposredno ugrožava, ne može se računati da bi mirovni sporazum koji je vezan samo za Ukrajinu bio delotvoran“, ističe Gajić.

Zbog toga bi, prema njegovom mišljenju trebalo rešavati probleme koji su, kako kaže, u širem smislu povezani sa Ukrajinom – postići sporazume o kriznim žarištima na Kavkazu, Ukrajini i eventualno u južnoj i jugoistočnoj Evropi.

„To je nešto što bi imalo smisla, jer su to stvari povezani sa odnosima Rusije ka bližem susedstvu i širenjem NATO-a“, zaključuje Gajić.

Izvor: Sputnik