Galijašević: Amerika u BiH vidi „sukobe”, a EU „napredak”
1 min readParalelno s pohvalama iz Brisela pred očekivani početak pregovora BiH s Evropskom unijom, sa važnih mesta iz Amerike stižu izveštaji o Bosni i Hercegovini kao potencijalnom žarištu sukoba koji bi mogli da se rasplamsaju već ove godine.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je u sredu da će EU otvoriti pregovore s BiH, ali su američke obaveštajne službe istog dana objavile izveštaj sa zloslutnom prognozom. Zabrinute su da bi do sukoba moglo da dođe zbog navodnih secesionističkih ambicija Republike Srpske, na koje bi onda mogle da odgovore bošnjačke vođe.
„Vidimo da Amerika ne želi da BiH izmakne kontroli Vašingtona, što bi se desilo u procesu evrointegracija”, ocenjuje ove kontradiktornosti za naš list bezbednosni analitičar Dževad Galijašević.
On smatra da kretanje BiH ka EU podrazumeva slabljenje stege međunarodnog intervencionizma u zemlji. Galijašević navodi da u BiH ne postoji ozbiljan potencijal za sukobe, izuzev ukoliko on ne bi bio projektovan spolja – od Vašingtona ili Londona. Međutim, dodaje da u Federaciji BiH postoje teroristički potencijali. „Američka politika smatra da je rano da BiH izađe iz nadzora. Jasno je da su njihovi igrači bosanski muslimani. Pogledajte pravosudne hajke, medije, političke izjave i ometanje onog procesa koji ovde predvode Austrija i Mađarska. Naravno da to sve podseća na raskorak Kutiljera i Cimermana devedesetih”, istakao je Galijašević za „Politiku”.
O tom raskoraku izveštavaju i sarajevski mediji, navodeći da su razlike između SAD i EU bile vidljive i u reakciji na dogovor u Laktašima između stranaka vladajuće koalicije, kao i u stavu prema najavljenom nametanju Izbornog zakona BiH. Evropljani su bili protiv, dok su Amerikanci pritiskali Šmita, navodi „Kliks”.
Politikolog Vojislav Savić kaže za „Politiku” da se kontinentalna Evropa koliko-toliko trudi da izbalansira odnos prema nama, dok „mnogo destruktivnija politika Velike Britanije i SAD gleda da po svaku cenu ima poslednju reč u vezi s odnosom snaga u BiH, makar to značilo i zveckanje ratom”. Ističe da američki navodi nisu tačni i dodaje da oružjem zveckaju jedino bošnjački ekstremisti i strane diplomate.
„Politički sistem srpskom narodu omogućava zaštitu nacionalnih interesa putem veta u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Fizička separacija naroda u BiH ne dozvoljava veće međunacionalne tenzije”, uveren je Savić.
Proširenje EU, ističe on, nema veze s procedurama, pravom i zakonima, jer tim procesom upravljaju političke okolnosti. „To smo videli na primeru Bugarske i Rumunije, a sada i na primeru Ukrajine, koja je počela pregovore iako ne kontroliše ni sopstvenu teritoriju. O korupciji i vladavini zakona da i ne govorimo. Naša pozicija jeste teška, ali izlaz, kao i do sada, jeste u pametnom balansu i održavanju veza s onim partnerima na Zapadu koji žele da odgovore na ispruženu ruku. Mi, nažalost, nemamo luksuz da zalupimo nijedna vrata. Preostaju nam strpljenje i igra živaca, to nam je usud, ali izlaz je moguć”, zaključio je Savić.
Na temu članstva BiH u EU, predsednik RS Milorad Dodik kaže da Evropa neće biti kompletna bez ovog prostora i navodi da to razumeju Austrija, Slovačka, Mađarska, Italija, Slovenija i Hrvatska, uz napomenu da „Srpska neće nasesti na zahteve da se odrekne sebe”.
Galijašević kaže da je ključno pitanje šta u stvari želi Amerika, to jest da li želi „da meki balkanski trbuh rešava tako što će se BiH smiriti i dobiti status članice EU”.
„Sada vidimo da ta mogućnost postoji, ali izgleda da Vašington planira da procesima upravlja na drugi način. Oni su devedesetih imenovali Srbe kao protivnike svojim interesima na Balkanu. Fragmentisali su im države – oduzeli KiM kao simbol identiteta, Crnu Goru i Makedoniju uveli u drugi odbrambeni savez, prvu bez referenduma, a drugu suprotno volji ljudi. Ulaskom ovog prostora u EU on bi se na neki način ponovo učinio integrisanim”, smatra Galijašević, dodajući da pojedini svetski centri kao najveću opasnost za sebe vide – saradnju Srba i Bošnjaka.
Izvor: Politika