Галијашевић: Честитој муслиманској породици у Босни се нуде две опције – исламизам или педерлук

Пише: Џевад Галијашевић

Зашто су исламисти Босне и Херцеговине зажмурили на Параду поноса у Сарајеву која више од било које антиџихадистичке заповести нарушава концепт светог ратништва?

Салахудин, вехабија који је самострелом ранио полицајца у обезбеђењу израелске амбасаде у Београду и тако најавио сабраћи у региону да џихад може да почне, није самоникла појава. Идејно родно место терористе је Босна, у чијем главном граду је пре само седам дана – под слоганом „Поносно заједно“ – одржана четврта парада хомосексуалаца.

Како објаснити овакву промоцију европских вредности у срцу расадника радикалног исламизма?

Парада дугиних боја окупила је неколицину грађана, активиста и чланова ЛГБТИQ+ заједнице који су улицама Сарајева прошетали у друштву нарко-дилера највећег европског кокаинског картела и појединих политичара који се декларишу као заштитници „угрожене групе становништва“. Скуп је протекао мирно, без провокација, или ометања.

Исламисти су прећутали ово скаредно оргијање. Онима који сањају судбину шехида – светог ратника који гине за више вредности у име Алаха – промоција настраности и голотиње није засметала.

Шетња пркоса завршена је испред Народног позоришта, одакле су учесници још једном апеловали на потребу законске регулације ЛГБТИQ+ права, али и свих других који су на било који начин угрожени.

„Данас смо се окупили под слоганом ‘Поносно заједно’, та ријеч заједно није само ријеч већ позив на акцију. Заједно смо јачи и јаче, заједно можемо мијењати свијет“, поручили су активисти у суботу, 24. јуна.

Овогодишња поворка одржана је уз значајно слабије мере безбедности него што је то био случај ранијих година.

Безбедносне мере подигнуте су у Србији, где су синови џихада покушали да у терористичком нападу убију обезбеђење израелске амбасаде. План да се Србија престраши и представи као земља високог безбедносног ризика, где су сукоби муслимана и православаца историјска константа, превише је амбициозан и нереалан. У истој мери као што је био и покушај Немачке да такву Србију представи на Генералној скупштини Уједињених нација.

Истовремено, родно место исламистичког терора на Балкану, Босна и Херцеговина, одлучила је да се свету представи у светлу у којем до сада није нити једна исламска метропола – с погаженим традиционалним и породичним вредностима, без Бакира и сећања на Алију. По захтеву, и мери, Запада.

У суштини, у позадини ове светлеће рекламе, ислам на овом фртаљу Босне остао је и религија, и политика и фолклор и начин комуникације међу различитим слојевима муслимана.

Нова власт се интимно није одрекла исламистичког учења. Њени ментори у нарко-картелу „Тито и Дино“ такође су у комуникацији уредно забележеној путем Скај апликације користили наглашено исламистичке појмова.

Чак и када аплаудирају хомосексуалцима, они остају поборници својих уверења.

„Босна је пуна гада“, рекао би „књижевни ум“ кога су врли представници Бошњака (уз Петра Кочића и Светозара Ћоровића) прогласили већим злом од свих војски које су кроз БиХ пролазиле.

Наравно, Бошњаци се нису никада супротставили Западу, те су најружније лице Европе, ксенофобично и нацистичко, пригрлили као властити узор.

Глумећи „муслимане и Европљане“, величали су европску особеност свога културног израза, док су искрено и без резерве веровали Алији Изетбеговићу и Осами бин Ладену.

Алија и његова Декларација, преко СДА, деценијама су обликовали свест Бошњака, остављајући иза себе наслеђе безбожништва у форми религиозног фанатизма који у радикализму и терористичкој акцији виде лице Божије провидности, али и америчке геополитичке моћи и воље.

Иако се САД и исламизам наводно искључују, на примеру Босне они постају компатибилни појмови. То је најочигледније било на дан одржавања Параде поноса.

Бошњачке елите, политичари и безначајни мислиоци, квазиуметници и анонимни новинари полтронски су савили главу пред америчком и западном геј дипломатијом, наругавши се у лице Сарајеву, Босни и свим муслиманима у свету.

Парадом су странке које су власт добиле „указом“ Кристијана Шмита желеле да покажу да су изабрале Американце, а не муслимане, верска уверења и традиционалне вредности породице у исламу. То је лице за свет. Оно истинско и право накезило се на улицама Београда, покушајем извођења терористичког напада.

Босански геј препород и параде поноса, као и клечање пред Америма и целим Западом у функцији су намере да „Ново Сарајево“ буде подржано у Европској унији и да се на Западу одржи илузија и пропаганда о „финим“ европским муслиманима у Босни и њиховој лојалности западном начину живота и западним интересима. И док тако у дугиним бојама накићено Сарајево пуних плућа путује ка европској будућности, у Београду и на њеним улицама се настављају обрачуни и убиства.

Тако су у сенци геј параде, у сарајевском насељу Широкача пронађена три мртва грађанина Сарајева, неке куће су запаљене, док је у насељу Пофалићи пронађена мртва жена.

Но западна дипломатија је пронашла смоквин лист – сви кампови за вехабије, тероризам и улични обрачуни сакрили су се иза параде коју је Запад одушевљено поздравио. Победника има више, а губитник је један.

Честита муслиманска породица којој се нуде две опције – исламизам или педерлук.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: